Slede novi izazovi i potvrda sjajne forme.
Iako smo svih prethodnih godina navikli da u završnicama najvećih turnira gledamo Novaka Đokovića i nerviramo se zbog neizvesnih borbi, šou je početkom proleća potpuno ukrao Miomir Kecmanović.
Dva sjajna nastupa na mastersima u Indijan Velsu i Majamiju i plasmani u četvrtfinala, gde je eliminisan posle velike borbe od kasnijeg šampiona Tejlora Frica odnosno finaliste Karlosa Alkaraza, potvrdila su napredak koji je bio primetan od početka sezone.
Bizaran splet okolnosti otvorio mu je put na Australijan openu jer je Novak Đoković deportovan zbog poznate situacije sa vakcinacijom.
Umesto najteže moguće prepreke, Kecmanović je dobio priliku da stigne do osmine finala i napravi dobru uvertiru za ono što sledi.
Već tada se videlo da je značajno popravio servis, da je mentalno stabilniji i da ne pada posle grešaka. U samoj igri je značajno stabilniji na bekendu i efikasnije završava poene na forhendu, a varijacije u igri i selekcija udaraca su mu na mnogo boljem nivou.
Ono što je i do sada bilo poznato jeste da mu je beton omiljena podloga i da je najbolje rezultate u karijeri napravio upravo na brzim terenima. Zato je period koji sledi posebno izazovan.
Tri mastersa, Rolan Garos i još jedan turnir u periodu od dva meseca biće najveći test stabilnosti i napretka koji je ostvario.
Ono što može da raduje jeste da je saradnja sa Davidom Nalbandijanom donela neke nove momente.
Umesto da posle Melburna nastavi sa turnirima na betonu, odabrao je da igra na šljaci u Južnoj Americi gde je imao solidne rezultate.
Očigledno je da je Nalbandijanova želja bila da ga izbaci iz zone komfora i natera da radi na slabostima u igri kako bi mogao da napreduje.
Isplatilo se sve na prva dva mastersa u sezoni na kojima je pobeđivao i igrače iz top 10 i odigrao neke od najboljih mečeva u dosadašnjoj karijeri.
Prošle godine je na evropskoj šljaci bio vrlo loš i ispadao uglavnom u prvim ili drugim kolima, i sada će morati da igra mnogo bolje kako bi nastavio sa napretkom na ATP listi na kojoj sada zauzima 32. mesto koje donosi status nosioca na grend slem turnirima.
Bitna stvar je što Kecmanović ne brani mnogo bodova pa će bilo koji solidan nastup uvećati saldo na ATP listi.
U Monte Karlu je ispao u prvom kolu od Fonjinija, a zatim u Beogradu odigrao jedini pristojan turnir kada je pobedio Banjisa i Ridrekneha pre nego što je ispao od Novaka Đokovića.
Usledio je poraz od Iznera u Madridu, od igrača koji je na šljaci izuzetno loš, a niz poraza je nastavio u Rimu gde ga je izbacio Karacev. Na drugom nastupu u Beogradu je od njega bio bolji Kuevas, da bi na Rolan Garosu uspeo da pređe prvu prepreku u vidu Danijela Evansa.
U drugom kolu je ispustio prednost od 2:0 protiv Lasla Đerea, i na taj način je stavio tačku na loš period.
Ukoliko nastavi da pokazuje zrelost i stabilnost koju je demonstrirao u Americi i prenese solidne nastupe sa južnoameričke šljake, nema razloga da se uzlet Kecmanovića ne nastavi i u naredna dva meseca.
A onda kreće deo godine koji bi mogao da pripadne njemu u potpunosti.
BONUS VIDEO Pobeda Miomira Kecmanovića, izbacio je šampiona Indijan Velsa
Pratite nas i na društvenim mrežama: