Jedno od pitanja koje malo, malo pa zagolica maštu i raspiri vatru u košarkaškoj Srbiji jeste - da li nam treba stranac u nacionalnom timu?
Žarko Paspalj, legendarni reprezentativac Jugoslavije i jedan od pionira odlaska evropskih igrača u NBA ligu pokrenuo je ozbiljnu polemiku tvrdnjom da Srbiji treba jedan strani igrač.
Konkretno, „Paljo“ tog igrača vidi na poziciji krilnog centra, tvrdeći da je ona kritična za naš nacionalni tim.
A „orlovima“ u prethodnim godinama nisu baš cvetale ruže. Propustili smo Olimpijske igre u Tokiju, posrćemo u kvalifikacijama za Mundobasket.
Za Belgiju i Letoniju se ne može baš reći da su košarkaške sile, pa su nam svejedno uzele meru, ali mnogo naših čuvenih igrača i trenera veruje da svejedno treba da baštinimo domaće košarkaše i pomažemo im – a rezultati će već doći.
Tog je mišljenja proslavljeni as Igor Rakočević, slično tvrdi i trener Duško Vujošević, Dejan Tomašević uverava da se, dok je živ, neće pomiriti sa strancima u timu Srbije.
Tim povodom smo kontaktirali i Vlada Đurovića, Miška Ražnatovića, Milenka Topića i Igora Kokoškova, a svako je u manjoj ili većoj meri dao svoj sud.
„Imate primer u ženskoj reprezentaciji, gde smo ostvarili nekoliko sjajnih rezultata sa stranim igračicama (Danijel Pejdž, Ivon Anderson, prim. aut). I niko nije rekao da su one osvojile medalju, već reprezentacija Srbije“, kazao je Paspalj u razgovoru“, rekao je Paspalj za MaxBet.
I dok je prethodni selektor Srbije Kokoškov stava da „ima dovoljno mudrih glava da o tome misle“, Dejan Tomašević, čuveni centar i nekadašnji generalni sekretar Košarkaškog saveza Srbije protivi se strancu u timu Srbije.
„Ja sam već rekao i stojim iza toga. Bez namere da ulazim u polemiku sa Paspaljem i to ne treba da se radi. Sigurno da postoje relevantni ljudi u košarkaškim krugovima, pre svega u Košarkaškom savezu koji treba da vode računa o tome. Treba da slušamo struku“, smatra Tomašević.
„Moje lično mišljenje je da ne treba stranac, dokle god sam živ zastupaću taj stav. Ne bih ulazio u dalju polemiku o tome, a struka i ljudi u Košarkaškom savezu vode računa o tome“, objasnio je za Nova.rs.
Ni Predrag Danilović, prvi čovek KSS bar prošle godine nije mislio da je ovde vreme za strance, što, prema njegovim rečima, „ne znači da ih nikada neće biti“.
Poznati trener Vlade Đurović stavlja na tas rezultate i daje neko srednje rešenje.
„Ako se igraju ovi prozori, gde igramo bez NBA igrača i ovih čak iz Evrope, onda mora da se dovede stranac, ne vredi. Ne možemo da se brukamo i gubimo od Belgije i šta znam“, kaže Đurović za Nova.rs.
Svetislav Pešić je sada za predstojeći Evrobasket imao priliku da pozove gotovo sve najbolje što Srbija može da ponudi i u toj situaciji, Đurović onda drži stranu većine kolega sa kojima smo razgovarali.
„Ako je ovako kako imamo sada, ne treba nam stranac. Mi to nikad nismo imali, ali kad su već žene uzele i onda su tamo Danijel Pejdž i Ivon Anderson kod Marine Maljković pomoglne puno. Koliko vidim, mnogo zemalja ima strance, evo i Španci su uzeli. Ja ne bih bio nešto protiv toga. Ne mogu da kažem da bih digao dve ruke ‘za’, ali ni protiv. Tako gledam. Kad je kompletna ekipa, kad imamo Teodosića, Jokića, Bogdanovića, onda kakav stranac?! Ali ako je ovako, pa imamo trećepozivce… Izgubismo od Letonije, Belgije, nećemo se plasirati. Džaba onda neki naš srpski ponos“, konstatuje Đurović.
Duško Vujošević, legendarni trener Partizana i nekadašnji selektor ekipe Srbije i Crne Gore na Evrobasketu u Švedskoj, kaže da stranci jednostavno ovde, „nisu bili praksa“.
A ova koju smo gajili godinama, do sada je davala rezultate. Sličnog je mišljenja i Milenko Topić, koji nije „zagrejan“ za strane igrače.
„Možda bi bio potreban što se tiče pozicija igre i svega toga. Nisam ulazio u te detalje, jer jedino pravo da sastavlja tim ima onaj ko odgovara za rezultate, a to je selektor. Mislim da je dosadašnja praksa bila da stranci ne igraju za reprezentaciju i lično da se pitam ostao bih pri tome. Ne bih to menjao“, kaže Vujošević za Nova.rs.
Podseća na košarkašku tradiciju ovog podneblja i ističe da nema potreba da se bilo šta u odabiru, bar onom po pasošu, menja.
„Uvek smo mi imali tu tradiciju, od momenta kad postoji mogućnost da stranac igra za reprezentaciju. Reprezentaciju treba da predstavljaju igrači koji su rođeni u toj zemlji. Kod nas je košarka bila nacionalni sport i praksa je potvrđena i kroz dobre rezultate“, dodao je legendarni trener Partizana.
Kada je reč o činjenici da su Španci doveli Lorenca Brauna, a da je novopečeni Turčin postao Šejn Larkin, Vujošević kratko ističe: „Svako radi ono što misli da treba“.
Legendarni košarkaš Crvene zvezde Igor Rakočević smatra da stranci mogu da igraju, ali pod određenim uslovima.
„Po meni, prvo treba dobro da definišemo šta znači stranac u reprezentaciji. Ako recimo u Americi imamo roditelje, koji su iz Srbije i koji tamo dobiju dete, pa ono postane Amerikanac, to je na primer za mene ok, da taj stranac ako provede neko vreme kod nas u Srbiji, da igra za reprezentaciju. Isto tako, ako stranci žive u Srbiji pa dobiju dete koje dobije srpski pasoš, to mi je isto u redu. Prihvatljivo je i ako neki igrač provede deset godina igrajući u Srbiji i onda na osnovu toga dobije pasoš. Ali nikako mi nije u redu da stranac bude neko ko provede jedno sezonu igrajući za neki klub u Srbiji ili neko ko uopšte nema nikakve, apsolutno nikakve veze sa Srbijom“, kaže nam Rakočević.
Kada igra protiv nekog nacionalnog tima, hoće da igra protiv 12 rivala istih korena i osobina. Isto važi i kada druge reprezentacije igraju protiv naše.
„Drugo pitanje koje moramo da postavimo je šta ako FIBA donese odluku da za tri, pet ili sedam godina mogu da igraju dva stranca – na šta će to onda stvarno da liči? Onda se to pretvara u klasičnu klupsku košarku. Dakle, ja kad igram protiv grčke reprezentacije, želim da u toj reprezentaciji igra 12 Grka, koji imaju isti mentalitet, koji igraju na isti način, koji su sa istog podneblja, koji pričaju istim jezikom i koji imaju neku svoju prepoznatljivu košarku. Kao što recimo Amerikanci imaju svoju prepoznatljivu košarku, mi Srbi imamo svoju prepoznatljivu košarku, da može čovek da se identifikuje sa nečim. Znači, kad ti kao navijač gledaš reprezentaciju Srbije ti možeš da osetiš i razumeš kako mi igramo i na koji način to sve funkcioniše. To je cela poenta, to je poenta nacionalnih timova“.
Rakočević ne želi da reprezentacije postanu kao klubovi, a uz to veruje da mi imamo dovoljno odličnih pojedinaca koji mogu da iznesu teret nacionalnog dresa.
„Moje iskreno mišljenje je da mi imamo i te kako dovoljan broj kvalitetnih, vrhunskih pojedinaca. Imamo samo ove sezone tri MVP-ja na tri različita takmičenja. I te kako imamo dovoljan broj igrača koji mogu da budu ti najbolji igrači na terenu i na prvenstvima. U slučaju da ih nemamo, iako ih trenutno imamo, mislim da treba baciti fokus na to kako da se pomogne tim igračima i kako da se oni razviju, da dođu do tog nivoa, pa da ni ne razmišljamo o tome da nam treba stranac. Moj finalni odgovor je da se ne slažem da stranac koji nema legitimno pokriće da dobije naš pasoš igra za reprezentaciju. Ne slažem se. I iskreno, radije bih da ne napravimo rezultat, ali da igramo kao prava srpska reprezentacija, nego da u neku ruku kupimo ili pozajmimo neki talenat i kvalitet i na taj način napravimo rezultat“, zaključio je Rakočević za naš portal.
Poznati menadžer Miodrag Ražnatović kaže da mi kao zemlja imamo odlične košarkaše, koji mogu da naprave razliku, a to je ono što je bila zamerka u kvalifikacijama.
„Ja sam ogromni protivnik te ideje. Za košarkašku reprezentaciju treba u Srbiji da igraju samo lokalni igrači. Svaka država ima svoje resurse i razloge i verovatno su nekim zemljama potrebni određeni igrači, pogotovu onim manje košarkaški razvijenim. Srbiji to ne treba jer u timu ima 4, 5 igrača koji su MVP. Govori se o potrebi da se nađe neko ko će napraviti razliku. Ako Jokić i Micić ne mogu da je naprave kao najbolji košarkaši sveta i Evrope, kako očekivati da je neko drugi napravi? Ubeđen sam da kog god igrača bi naturalizovali na poziciji četiri, bio bi gori od Bjelice i Kalinića. Tako da ja nisam za to“, objasnio je Ražnatović za Nova.rs.
Srbija je kiksirala protiv Letonije i Belgije, najbolji igrači nisu imali priliku da igraju i to je neki drugi problem u vezi sa ratom FIBA i Evrolige.
Svetislav Pešić smatra kao selektor da više nemamo taj korpus talenata kao nekad, ima i mišljenja da moramo bolje da animiramo decu da se odazivaju nacionalnom tim i u mlađim kategorijama.
Međutim, kada je reč o momcima koji su sada na okupu, Ražnatović je ubeđen da oni mogu da nadjačaju rivale.
Nikola Jokić je MVP NBA lige, Vasa Micić je vlasnik nagrade „Alfonso Ford“ za najboljeg strelca Evrolige i bio je MVP njenog završnog turnira, dok je nedavno precrtani Miloš Teodosić bio MVP finala Evrokupa.
I zaista, kada se sumira izrečeno, teško je reći da će u našoj zemlji skorije biti prihvaćen stav koji zastupa Paspalj.
S druge strane, pošto se poslednjih sezona u reprezentacijama igra više „malih utakmica“, da Evropskih prvenstava nema više na dve godine, te da se za sva velika takmičenja igra neka forma kvalifikacija, jasno je da će pitanje stranaca, bar umesto trećepozivaca, o kojima priča Đurović, ostati da leluja nad obručima košarkaške Srbije i u godinama koje dolaze.
BONUS VIDEO: Izjava Vasilija Micića na okupljanju reprezentacije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare