Sve o jedinom zlatu Srbije ovog leta, selektor Mijović otkriva detalje: "Od prvog dana sam pričao o finalu"

Stevan Mijović ima samo 32 godine, u klupskoj karijeri je bio glavni trener FMP-a, Radničkog iz Kragujevca i Kolubare, bio je i pomoćnik u reprezentativnim selekcijama, a onda je letos sa momcima rođenim 2009. godine i mlađim napravio čudo.

Od prvog dana verovao je u uspeh, što im je i govorio, na kraju su stavili zlatne medalje oko vrata što će se zauvek pamtiti, ali više od svega ističe ponašanje tih momaka i njihov talenat i kvalitet za seniorski nivo, uz pravilan razvoj i ostale prateće faktore.

Sada je na novom početku u stručnom štabu AEK kod legendarnog Dragana Šakote, o čemu priča za Nova.rs uz prisećanje na osvajanje U16 Evrobasketa i otkriva nepoznate detalje.

"U junu smo se čuli, samo što smo krenuli pripreme za prvenstvo, meni je ovo prvi inostrani angažman i šansa za viši nivo. AEK je ozbiljan klub, kao i grčka liga, igraćemo i FIBA Ligu šampiona, i sve to mi mnogo znači. Spremamo se za sezonu, prezadovoljan sam svime, nadam se da su i oni", počinje Mijović priču za Nova.rs.

Košarka ima neku vrstu religije u Grčkoj, kao i u Srbiji, a Atina je posebna sredina.

"Olimpijakos i Panatinaikos su evroligaši kojima smo mi uz rame. Tu si i Panionios, Peristeri, dosta je klubova iz Atine, baš je košarkaški grad i samo se o košarci priča, bukvalno je svuda u vazduhu. AEK je ogroman klub i ima ozbiljan status u zemlji, neverovatno je koliko Dragana Šakotu poštuju i cene ovde. Prošle sezone su bili treći i u FIBA Ligi šampiona i grčkom prvenstvu, sad su očekivanja ista, ako možemo da iznenadimo za neko mesto više".

#blockquote_0

Svaki dan se setim zlata

Mijović je imao pravi zalet tokom leta, nije moglo bolje od osvajanja zlatne medalje kao selektor Srbije uzrasta do 16 godina.

"Svaki dan se setim tog zlata i pričamo o tome, iskreno, mislim da i dalje nemam osećaj koliko je to veliki rezultat. Samo pomislim koliko je ljudi uopšte imalo priliku da bude prvak Evrope... Svi smo očekivali neku medalju više letos, takva je godina da možda nismo imali malo ni sreće sa povredama svih selekcija, ali daleko od toga da je neuspešno leto. Mi uvek hoćemo zlato ili očekujemo medalju, to baš i nije relano... Mislim da je važnije koliko će tih mladih igrača izaći u seniorski nivo i reprezentaciju, zato mislim da ovoj kadetskog generaciji imamo, ako bude sve kako treba i ako budu radili i razvijali se po planu, igrače za budućnost".

Koliko je nerelano od Srbije, bez obzira na košarkašku istoriju, stalno očekivati medalje i najveće uspehe.

"Mi jesmo mala zemlja, ali nas zato ta prevelika očekivanja, naš inat i karakter dovedu do tih uspeha. I da uz dobre rezultate stvaramo i igrače. Mislim da nismo 'presušili', da ne zaboravim nekog, ali tu su u 2005. godištu Bogoljub Marković, Asim Đulović, Filip Jović i svi ostali talenti od kojih možemo dosta da očekujemo, pa mlađi Andrej Kostić, Savo Drezgić i ostali perspektivni momci koji kucaju na seniorska vrata. To je jako važno za našu zemlju, svojim karakterom zadajemo više nego realne ciljeve i opet ih napravimo, neakd ne, ali ima talentovane dece i prostora za stvaranje igrača".

Jedan od njih je definitivno Nikola Kusturica, najmlađi debitant u istoriji Barselone, sa samo 16 godina, četiri meseca i 17 dana zaigrao je za prvi tim slavnog kluba.

"To je velika i ozbiljna stvar. Iako ne volim da izdvajam pojedince i smatram da smo letos napravili ekipni uspeh, tih nekoliko igrača se ne bi izdvojilo da ceo tim nije funkcionisao kako jeste. Svako je znao i prihvatio svoju ulogu, i to su pokazali načinom na koji su igrali. Radio sam sa mnogim ozbiljno talentovanim igračima, ali Kusturicu od ostalih izdvaja njegovo telo i tehničko-taktički smisao za košarku. Ima glavu i karakter, i neverovatan pobednički mentalitet, što mu je plus u odnosu na ostale u svom uzrastu. Takođe, nikad nije sebe isticao iznad tima, bilo mu je stalo samo da pobedimo i to je velika stvar za tako mladog momka. Jako mi je drago što je jedna Barselona sve to prepoznala i što mu je dala šansu".

Kusturica stalno misli o svemu

Otkrio je 32-godišnji stručnjak i kakav je Nikola Kusturica i van parketa.

"Voli dosta da razgovara, mlad je otišao od kuće, prvu godinu je porodica bila sa njim, posle je ostao da živi sam. Voli da priča o svemu, i da čuje savet ali i da iznese mišljenje, naša komunikacija je jako zdrava, zajedno smo i analizirali neke stvari tokom prvenstva. Otkriću vam jedan zanimljiv detalj, tokom priprema je dugo igrao, nisam ga često menjao i pita on mene - je l' mogu nekad minut samo da izađem, prija mi da uhvatim vazduh, pa da nastavim. Dosta razmišlja o svemu, u košarci je 1.000 odsto, pokušavao sam malo i da ga opustim tokom prvenstva, zanimalo ga je kako ćemo ovo, a kako ono - polako, stani, ima vremena za sve".

Dotakli smo i toga koliko mladi danas imaju pažnju, Dušan Alimpijević je rekao kako ga posle 30 sekundi igrač samo "skroluje" i zameni nečim drugim.

"To je ono što u skautingu sad mora maksimalno da se uprosti, pažnja na jedan, dva detalja, posle se zaista gubi fokus. Takvo je vreme... Alimpijevića sam imao sreću da upoznam kada je bio glavni trener FMP, mene je posle put odveo u Kolubaru a on je Lazarevčanin, pa smo pričali često, jako cenim i poštujem i njega i njegov rad, samo reči hvale imam. Ima nas mladih trenera i važno je da dobijamo šansu, da ne preskočim nekog, ali Marko Barać je uradio sjajan posao u Megi i verujem da će nastaviti u Bahčešehiru, Bogdan Karaičić je preuzeo Aris, Vule Avdalović je možda malo stariji od nas, ali i on je tu sad u Megi. Meni je drago da nas prepoznaju i da nam pružaju šansu, da je mi zaslužujemo, a opet i vraćamo to dobrim radom na neki način što pokazuju rezultati".

Finale u mislima od prvog dana

Objasnio je Mijović i po čemu će pamtiti ovo leto i to prvenstvo, osim po zlatnoj medalji oko vrata.

"Otkako smo se okupili, jasno se videlo ko, šta i koliko može i treba da radi, i nikad nije izlazio iz te zone zadataka koje su imali. Nijedan problem u ponašanju nismo imali i po pitanju poštovanja pravila kao što su zajednički obroci, povečerje... Posle tri dana treninga obavio sam i individualno razgovore sa svima, a kad smo imali prvi sastanak na Divčibarima rekao sam im da ne razmatramo ništa drugo osim finala i zlata, to mi je bila prva rečenica na sastanku koju sam ponavljao cele pripreme. I prvi asistent Mihajlo Šušić, koji može otac da mi bude i koji mi je mnogo pomogao, godinama je u sistemu saveza, pitao me je na kraju svega: 'Je l' si stvarno mislio da možemo?' Pa, kako da krenem da radim a da nemam najveće moguće ciljeve, prvi put sam selektor i takva šansa, stvarno sam verovao. Možda nismo najbolji ili najtalentovaniji tim, ali sam znao da nikome nećemo lako prodati kožu".

A, kada su i sami momci shvatili da mogu da naprave čudo...

"EYOF nam je mnogo doneo, izgubili smo tamo dvaput od Litvanije i od Turske, ali nas niko nije nadigrao. Kako su posle išle pripreme utakmica i u kakvom smo ritmu bili, imao sam neki osećaj od početka prvenstva da ne možemo da izgubimo. Ključan je bio poraz od Španije, promašili smo šut za pobedu, baš Kusturica, ušao sam u svlačionicu i pitao momke da li mi sad veruju da možemo. Pošteno i iskreno su rekli 'Kouč, nismo verovali, sad verujemo', jer su videli da mogu da se nose sa Špancima. Tad smo se digli, preskočili smo tu barijeru, dobili smo Grčku skoro 30 razlike, posle 20 razlike i Tursku, inače favorita za medalju, i finale sa Litvanijom je već poznato šta se sve dešavalo", zaključio je Stevan Mijović.

Ko je Stevan Mijović?

Ovaj rođeni Kragujevčanin je košarku igrao za "Boox Computers", Kolonac i Radnički iz Kragujevca, ali je od početka znao gde želi da ga igra pod obručima odvede – na klupu. Tako je završio Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje – smer košarkaški trener - i počeo je karijeru u Crvenoj zvezdi 2012. (šest godina u razvojnim selekcijama), što znači da već ima 13 godina trenerskog iskustva. Jednu sezonu proveo je i kao pomoćni trener seniorskog tima crveno-belih, sa čijim kadetima je bio šampion Srbije (2012/13), naredne sezone je osvojio juniorsku Evroligu, a onda i državno prvenstvo za juniore (2014/15).

Od 2017. do 2021. bio je u KK Dinamik, gde je radio kao glavni trener razvojnih selekcija i prvi pomoćnik u seniorskom timu. Potom je bio glavni trener Kolubare iz Lazarevca (2021–2022) i Radničkog iz Kragujevca (2022–2024), koji je odveo u Prvu ligu Srbije. Tokom 2024. godine je kratko vodio FMP u ABA ligi, da bi se vratio u Dinamik i vodio ga uspešno kao zvanično najmlađi trener Košarkaške lige Srbije. Bio je trener u stručnim štabovima reprezentacija Srbije, u gotovo svim mlađim uzrastima. Pomoćnik u kadetskoj selekciji, zatim u juniorima sa kojima je osvojio bronzu medalju na Evropskom prvenstvu 2022. Nakon toga što je bio deo stručnog štaba U19 tima, da bi sa kadetima napravio istorijski uspeh tokom leta koje ispraćamo.