Mladi košarkaš Golden Stejt Voriorsa, Alen Smailagić, odgovarao je na pitanja navijača na zvaničnoj Vajber grupi Voriorsa.
Momak iz Koteža, koji je prošle godine potpisao ugovor sa Golden Stejtom, jedan je od onih od kojih Voriorsi mnogo očekuju narednih sezona.
Alen je birao pitanja na koja će odgovarati, činio je to uglavnom kratko i koncizno, a na pitanje šta mu trenutno nedostaje iz Srbije, rekao je:
„Pre svega, nedostaju mi porodica, prijatelji i hrana.“
Otkrio je i šta voli da radi pre svake utakmice.
„Nekako volim da dođem ranije, pojedem nešto, zagrejem se, uradim stvari koje obično radim. Slušam pomalo i muziku. Onda dođe trener, kaže nam šta da radimo i sve ide po redu, počinjemo utakmicu.“
Na pitanje sa kim od kolega iz tima Voriorsa najviše voli da igra, nije mogao da da precizan odgovor.
„Ne mogu da izaberem, svi su zaista tako dobri. Zaista je teško ne mogu da se odlučim“.
Opisao je i kako izgleda jedan njegov radni dan.
„Obično ustajem oko osam, doručkujem, odlazim na trening. Sledi zagrevanje i trening. Uvek ostanem još malo posle treninga. Čisto da ispucam koji šut više. Kad se vratim kući, malo odspavam, radim nešto. Kasnije me pozove trener, Set Kuper, razgovaramo, ili ako je tu, šutiramo pomalo na koš, potom odlazim na spavanje“, kaže Smailagić.
Bilo je dosta pitanja koja su se ticala same košarke, zašto mu je košarka omiljena kao i šta bi preporučio svima mladima koji žele da se bave ovim sportom.
„Košarka mi je atraktivna jer je zabavna, imam prilike da upoznam mnogo ljudi i igrača, a takođe mogu da obiđem i ceo svet zahvaljujući sportu kojim se bavim. Za sve one koji počinju, moj savet je da se pre svega dobro zabavljaju, da ne shvataju sve previše ozbiljno, jer košarka je igra, treba da se igra sa uživanjem“, dodao je Alen, koji je rekao i da mu je omiljena američka hrana „abaći“.
Alenu prija promena, nije od onih kojima previše nedostaje evropski stil košarke.
„Košarka u Americi je brža, igra se fizički snažnije, i nekako mi je i zabavnija sama igra“, dodao je.
PROČITAJTE JOŠ:
Dane u karantinu je provodio i tako što je, kako kaže, gledao mnogo filmova i igrao video igrice, uz naravno svakodnevno ispunjavanje plana treniranja. Istakao je i značaj porodice u njegovom životu, posebno na to kako su ga pripremili za naredni korak u karijeri.
„Moja porodica me je pripremila na sve jer su sa mnom mnogo razgovarali o svemu, a uvek sam imao i bliske prijatelje koji su pokušali da mi pomognu. Pričamo, znamo da neće biti ništa lako, ali je dobro jer su me pripremili na sve. Bilo je teško, morao sam da se naviknem da živim sam, da naučim drugačiju kulturu“, priznao je Smailagić.
Otkrio je i ko mu je najveći uzor.
„Najveći uzor mi je otac, jer me je on odveo na prvi košarkaški trening, stalno je na mojim utakmicama i daje mi uvek sjajnu podršku“.
Za kraj, bilo je reči i o tome hoće li igrati za reprezentaciju Srbije.
„Pričam sa trenerima iz Srbije, u kontaktu smo, videćemo šta će biti za sledeću godinu“, zaključio je košarkaš Golden Stejta.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare