U prvom planu su trenutno njegove odluke o odstranjivanju kapitena Miloša Teodosića, izostavljanju Anđušića, promenljivim rezultatima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, ali nema sumnje da Pešić ima dovoljno znanja i iskustva da stvari preokrene. Pitanje je da li ima i dovoljno snage i podrške.
Od kada je Svetislav Pešić seo na klupu srpske reprezentacije u septembru 2021. godine zabeležene su tri pobede uz isto toliko poraza.
PROČITAJTE JOŠ:
U razmaku od novembra prošle godine do sada Slovačka je pobeđena dvaput, a Letonija jednom uz dosta muke. „Orlovi“ su u tom periodu pretrpeli i dva poraza od Belgije i jedan od Letonije, što nikako nije bila dobra uvertira za odlučujuće mečeve u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, ali i Evrobasket, koji je na programu od 1. do 18. septembra.
Kada je stigao na klupu reprezentacije Pešić je svima ulio neophodnu nadu, nakon što su „orlovi“ propustili Olimpijske igre zbog poraza od Italije u Beogradu.
„Dobili smo ono što smo hteli: da košarka pripadne košarkašima. Tu smo ja, Danilović, Tarlać, Krstić, Bolić… Oslonite se na nas i biće sve u redu, biće rezultata. Ovo je sada Srbija, nije više Jugoslavija. U svakom smislu, ne samo košarkaškom. Ono što sam pričao ovih godina je da je reprezentaciji potreban profesionalni trener. Evo, sad ga imate. Ja ću ovde živeti, veći deo svog vremena biti ovde“, rekao je Pešić krajem septembra na promociji.
Srbija je šansu za medalju prokockala i na Mundobasketu u Kini 2019. godine kada je doživljen poraz od Argentine, pa je Pešić viđen kao neko ko sa velikim iskustvom i nestvarnim uspesima iza sebe može da „oporavi posrnulog košarkaškog giganta“.
On je kao selektor Jugoslavije doneo veliku radost našoj košarkaškoj naciji, pošto je 2001. godine u Istanbulu ubedljivo osvojio evropsko zlato, dok je godinu kasnije doneo titulu šampiona na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, što je ujedno bilo i poslednje košarkaško zlato za našu zemlju. Pre toga, od 1984. do 1987. bio je selektor mlađih reprezentativnih selekcija Jugoslavije, 1985. je osvojio kadetsko, 1986. juniorsko Evropsko prvenstvo, a 1987. u Bormiju postao je šampion sveta.
Srbija je od 2002. uspela da se domogne četiri srebrne medalje na velikim takmičenjima, ali se zlato i dalje sa nestrpljenjem čeka.
Pešić je odlučio da iz sastava tima za Evrobasket „izbriše“ Miloša Teodosića, dugogodišnjeg kapitena i lidera. Nije ovo prvi put da selektor preseče i iznenada sa spiska „ukloni“ jednog od najboljih igrača, ali je sada ovaj potez privukao veliku pažnju. Teodosić je godinama unazad davao „sve“ za reprezentaciju, koja mu je uvek bila na prvom mestu. Sada je Pešić presekao i odlučio da će igru bazirati na drugim igračima, pre svega na Nikoli Jokiću i Vasiliju Miciću, koji su na vrhuncu forme.
Na pitanje da li će Srbija bez Teodosića uspeti da napravi zapažen rezultat, odgovor ćemo dobiti verovatno tek 18. septembra ili koji dan ranije, ali to ne menja činjenicu da je potez selektora izuzetno čudan, a precizne razloge zbog čega ga je povukao još uvek ne znamo i možemo samo da nagađamo i analiziramo. Da Pešić ima neku viziju to je sigurno, jer ne bi bio na mestu selektora da nije povlačio hrabre poteze tokom trenerske karijere. Međutim, Srbija bez Teodosića gubi „magiju“ na terenu i vođu u svlačionici. Da li će taj gubitak biti samo kratkotrajan i ko će preuzeti njegove uloge, pokazaće se u narednih mesec i po dana.
Ono što je takođe začudilo je činjenica da na širem spisku reprezentacije za mečeve u avgustu i septembru nije bilo Danila Anđušića i Bobana Marjanovića. Iskusni bek, koji je ovog leta prešao u Partizan, izjavio je da je za spisak saznao u novinama, te da nije imao komunikaciju sa Pešićem.
Marjanović je bio deo tima u prethodnoj rundi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ali nije se pokazao u najboljem svetlu. Bez obzira na to, visoki centar je neko ko važi za dominantnog igrača u reketu i bio je redovan član reprezentacije na prethodnim velikim takmičenjima. Kada se pogledaju individualni učinci i kvalitet dvojice pomenutih, evidentno je da za njih treba da ima mesta bar na širem spisku. Pešić je očigledno razmišljao drugačije.
Zbog svega navedenog, naši reprezentativci i stručni štab dobili su novi teret na svojim plećima, a to je da izbore plasman na Svetsko prvenstvo težim putem i da je zlatna medalja na Evrobasketu glavni cilj. Pešić bi time opravdao svoje izbore i odluke, a Srbija bi ponovo dobila status košarkaške velesile.
Međutim, nijedna medalja neće promeniti način na koji je Pešić „precrtao“ Teodosića sa spiska, ali će u svakom slučaju zadovoljiti rezultatske apetite košarkaške javnosti, jer kako Jokić kaže „mi ovde ne volimo košarku, mi volimo pobede i medalje“.
BONUS VIDEO Teodosić i reprezentativci pevaju „Ostaće pesma i uspomena na Tea kapitena“
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare