U dugoj, trofejima ispunjenoj istoriji Partizana retko kada se desila sezona kao ova. Gotovo sve je bilo za zaborav, potezi na terenu i van njega ozbiljno su se poigrali sa renomenom velikog kluba.
Bivši šampion Evrope je i dalje mamac za publiku širom Starog kontinenta, a tribine na domaćim terenima su uvek bile (i verovatno će uvek biti) krcate.
PROČITAJTE JOŠ
Kada je gostovao Huventudu prošle sezone, španski klub je odlučio da dobrodošlicu uputi na srpskom, zbog neraskidivih veza iz šampionske sezone 1992. godine.
A ove sezone je uglavnom služio za podsmeh, kako je kratak put od borbe za trofej Evrokupa (prekinuta prošla sezona zbog koronavirusa) do toga da je i onim najvatrenijim pristalicama prošlo kroz glavu „Da li ćemo zaista morati da gledamo i borbe za opstanak?“.
Zaista sezona koje bi mogao da se postidi i predsednik kluba Ostoja Mijailović, koji je i sam tome doprineo potezima koje je vukao. U decembru se pojavila informacija da je bio umešan u trgovinu oružjem, nakon toga se prilično retko pojavljivao u javnosti, pogotovo u odnosu na sezonu pre toga kada je tvrdio da je Partizan oštećen jer je ostao bez prilike da osvoji ABA ligu i Evrokup koji su prekinuti – zdravlje svih je najvažnije.
„Parni valjak“ je svakako bio prvi favorit u regionu i među prvima u Evropi za podizanje trofeja, a odlaskom Andree Trinkijerija kao da se srušila „kula od karata“.
Ipak, nepunih 365 dana kasnije iz Humske se čuje sve manje oglašavanja. Nijedan trofej do ovog trenutka uz evropski fijasko učinio je i da ton „splasne“.
Partizan je sezonu na Jadranu završio sa polovičnim učinkom od 13 pobeda i isto toliko poraza, ipak navijače boli što je čak šest ekipa ispred njih. Čak je i mlada ekipa Mege ispred crno-belih.
Partizan je imao i niz od pet poraza, a poslednjih pet pobeda samo je malo popravilo utisak među navijačima. Ipak, gorčina je ostala. Partizan je dozvolio da ga Borac iz Čačka dva puta savlada koji je tako 25 odsto svih trijumfa u regionalnom takmičenju upisao protiv crno-belih.
Ipak, lako bi navijači prešli i preko „mršave“ sezone na Jadranu (Partizan ostao i bez Kupa Radivoja Koraća porazom od Zvezde u polufinalu, koja je tada registrovala i juniore zbog problema koronavirusom) da je u Evrokupu napravljen veliki rezultat.
Jedina kakva-takva uteha Partizanu je da sledeće tri sezone dobije licencu i da sigurno igra u Evrokupu, ali navijači šampiona Evrope iz 1992. godine navikli su da klub snage odmerava sa najjačima.
U izjednačenoj grupi u Top 16 fazi Evrokupa, u poslednjem kolu je nekoliko scenarija išlo na ruku Partizana.
Kalkulacije su pokazale da moraju da se poklope neke kockice, ali da Partizan mora da upiše trijumf protiv Metropolitana. „Parni valjak“ taj uslov nije zadovoljio, a ovaj poraz (70:75) mu je bio četvrti u grupi uz samo dve pobede.
Metropolitan i Lokomotiva iz Kubanja su prošli dalje, dok su Partizan i Trento ostali praznih šaka.
A koliko je turbulencija bilo tokom sezone mogli smo da čujemo i od trenera Partizana.
I dok je Duško Vujošević u Partizanu u više navrata proveo gotovo 20 godina, od njegovog odlaska (kao i u slučaju ser Aleksa Fergusona) niko nije uspeo do kraja da popuni te „cipele“. Osvajio je Vlada Jovanović titule sa formiranim timom, ali je Partizan „trošio“ trenere kao na traci.
Nije došlo do dogovora da Andrea Trinkijeri nastavi i drugu godinu da radi u Partizanu (prvi strani trener u istoriji), pa je odluka pala da ovaj izazovan zadatak preuzme Vlado Šćepanović, njegov pomoćnik.
Ipak, nakon serije loših rezultata je smenjen, jedan meč je vodio trener juniora Milivoje Lazić, a onda je doveden i Sašo Filipovski.
Uspeo je slovenački strateg (novi stranac) da podigne borbenu gotovost ekipe. Zbili su redove, ali je razočaranje u Evrokupu uzelo maha. Ni on nije dugo trajao, a dugo će se prepričavati njegova izjava o haosu koji (je) vlada(o) u Partizanu.
„Za ova četiri meseca završio sam još jedan fakultet, na temu: Kako voditi tim u haotičnim uslovima. Postala je umetnost podeliti minute, da bi svaki igrač bio zadovoljan. Ali o tome treba brinuti kada se radi selekcija ekipe, na početku sezone. Jer dupliranje pozicija i zahteva, dovodi do nezadovoljstva i problema kakve imamo.“
Objasnio je i šta je maksimum crno-belih ove sezone.
„Kad dođem na trening i vidim koliko ih imam, koliko su umorni ili povređeni, pa da iz njih izvučem sto posto. Teško je u ovakvoj sezoni postavljati neke apsolutne ciljeve. Borimo se iz treninga u trening. Pokušavamo da uvek damo maksimum, da dobijemo svaku utakmice. Mnogo njih smo izgubili na jednu loptu. Šta je maksimum? Dati sve od sebe, igrati na način kako treniramo, timski. Ostaviti srce na parketu“, rekao je, između ostalog, za „Sportski žurnal“.
Simptomatično je i da jedan ovakav trener otvoreno kaže da „nije imao kontrolu nad timom„.
Dok je slovenački trener sedeo na klupi klub su napustili: Brajan Angola, Stefan Janković, Nemanja Godrić, Kodi Miler-Mekintajer i Aleksej Nikolić, a angažovan je samo Džoš Perkins.
I to je novi problem koji se pojavljuje u čitavoj priči – selekcija igrača. Bilo je toliko promašaja, dupliranih pozicija, pa i dovođenja igrača usred sezone za kojima objektivno i nije bilo potrebe.
U nizu promena (nakon Filipovskog tim nasledio Aleksandar Matović) je odlučeno da se promeni i sportski direktor, pa je u klub dovedena legenda jugoslovenske košarke Zoran Savić. Ipak, rezultate njegovog rada moći ćemo da vidimo tek na početku sledeće sezone, a već sada je najavio da treba raditi na stvaranju mladih igrača i izgradnji tima.
Upečatljiva je situacija koja se početkom godine desila sa Kodijem Miler-Mekintajerom, koji je napustio klub u trenutku kada je statistički bio najproduktivniji pojedinac (12,6 poena, 2,9 skokova i tri asistencije u proseku). Najavio je Amerikanac u jednom momentu „da je predugo ćutao“ ali nikada nije otkrio šta je time želeo da kaže.
I na toj klackalici u sezoni za zaborav ostao je Partizan i danas, ostali su neraščišćeni rastanci sa Filipovskim i Miler-Mekintajerom, sav prljav veš se revnosno gurao pod tepih, a nastavilo se sa pričom o izgradnji tima.
Uostalom, kada smo poslednji put imali sezonu sa manje ratova saopštenjima između Zvezde i Partizana? Zvezda je sa vrha tabele otišla u ABA plej-of, a crno-beli se okreću pauzi i onda domaćem prvenstvu koje ništa ne donosi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar