21
Kao da je Srbija nespremno dočekala meč sa Italijom
Srbija je u grupnoj fazi Evrobasketa pokazala da poseduje pre svega veliki napadački potencijal, ali i da je u odbrani izuzetno potentna.
PROČITAJTE JOŠ:
Može da se priča o tome da li nam je grupa bila po meri ili ne, da li nam je falio neki jači rival, ali ne može da se ospori da su „orlovi“ pokazali kvalitet koji treba da poseduje jedna ekipa koja konkuriše za medalje.
Međutim, igra se raspala u prvom meču nokaut faze, što je iskoristila Italija i slavila sa 94:86.
Ponovo je, kao i u mečevima u grupi, Srbija odlično otvorila utakmicu, već u prvoj deonici imala je i dvocifrenu prednost, ali Italija bila uporna, stigla i prestigla „orlove“.
Iako su izabranici Svetislava Pešića imali prednost i tokom druge deonice, daleko od toga da je sve bila perfektno. U napadu smo ponovo demonstrirali silu, ubacili smo 51 poen za poluvreme, ali smo i primili 45 (uz to je Meli promašio otvorenu trojku u poslednjoj sekundi prvog poluvremena).
Po ko zna koji put u poslednjih mesec dana dogodilo se da „padnemo“ u drugom poluvremenu, s tim da sada nismo uspeli da odbijemo nalet rivala, kao što je to bio slučaj u mečevima sa Češkom, Holandijom, Turskom, Izraelom…
Selketor Đanmakro Poceko ulio je dodatnu energiju svom timu, podigao ih je energetski i oni su na tom talasu zaplivali do pobede vredne četvrtfinala i izbacivanja, po mnogima, prvog favorita na turniru.
PROČITAJTE JOŠ:
Serija 14:2 Italije nije smela da se dogodi, 16 trojki nisu smeli da nam ubace, nije trebalo da se dozvolima igračima poput Marka Spisua da se razigraju.
Utisak je da je Pešić zakasnio sa tajm-autom tokom serije Italijana, a umesto da iskoristimo isključenje Poceka, Italijani su to okrenuli protiv nas.
Iako smo prethodnih nedelja pričali o „Karijevim lavovima“ koji grizu na terenu, u meču sa Italijom smo više gledali male mace. Falilo je energije, žara, ali daleko od toga da se može reći da se pobeda nije želela. Hteli su oni, ali su nas Italijani pre svega energetski pregazili, dok mi na to nismo imali pravu reakciju.
Nije Italija bila nepoznanica od tima. Znali smo da im je najveće oružje šut za tri poena, znali smo da ako ih krene moramo da ih zatvorimo, inače sve ode u nepovrat. Nažalost, kada su krenuli da „rešetaju“ mi im nismo odgovorili agresivnošću.
Kasnili smo na šuteve, Italijani su konstanto pravili višak, a kazna se najbolje ogleda u vidu 16 trojki.
Polagali smo nadu u to da smo fizički spremni za jaku odbranu, ali to nismo demonstrirali u osmini finala.
„Italija je odigrala izvanredno, bili su sveži, pre svega je odlučila fizika. Ne bih rekao da su igrali kao prošlog leta u Beogradu, bilo je sasvim drugačije… Za kontinuitet u igri potreban je kontinuitet u odbrani. Imali su previše otvorenih šuteva i podigli su samopouzdanje, nama je bilo dosta teško. Naša igra se ne svodi samo na odbranu, ali je to baza za ono što se dešava u napadu. Izgubili smo strpljenje u napadu, promašili smo neke šuteve koje pogađamo, ali ne postoji samo jedan razlog za poraz u ovakvim utakmicama, odlučuje nekoliko stvari.“, rekao je Pešić posle utakmmice.
Što se igre Pocekovog tima tiče, odlično je iskorišćen Nikolo Meli, koji je uglavnom bio u duelima sa Jokićem. Naš bez dileme najbolji igrač bio je često uvlačen u pik en rol i pik en pop igru, a Meli je izvanredno reševao situacije u napadu. Šutnuo je italijanski krilni centar čak 18 puta iz igre, imao je 21 poen, šest skokova i četiri asistencije, ali taktika fokusirana na njega je potpuno pomela Pešića i „orlove“.
Dozvolili smo i Simoneu Fontekiju da se razigra, pa je na kraju imao 19 poena, iako su mogli da ga čuvaju i Nikola Kalinić i Vladimir Lučić, koji važe za najbolje defanzivce u timu.
Nedostajala nam je agilnost u odbrani, a naš rival je odigrao u punom gasu, te je nas je „bušio“ kroz sve rupe u drugom poluvremenu. Utisak je da ni izmene nisu pravljene pravovremeno, te nismo imali ni kontinuitet u napadu, pre svega u drugom poluvremenu, te nismo imali veće serije poena.
Međutim, koliko god da je Jokić bio meta italijansih igrača dok su u napadu, toliko je srpski centar imao odličnu igru na drugoj strani terena. Imao je 32 poena u 13 asistencija na kraju, a bez njega na parketu bili smo u minusu čak 19 poena. To dovoljno govori o njegovoj važnosti, ali je i činjenica da ga je Pešić kasno vratio u igru u četvrtom periodu.
That early 4th quarter Italy run with Nikola Jokic on the bench is going to haunt Serbia. Final minutes totals today:
— Harrison Wind (@HarrisonWind) September 11, 2022
Micic: 32:56
Kalinic: 31:15
Lucic: 28:50
Jokic: 28:41
Još jedan veoma bitan podatak je i broj izgubljenih lopti. Srbija ih je imala 16, dok je Italija stala na sedam. Žargonski rečeno „ušla nam je voda u uši“ i nismo je izbacili do kraja meča.
Za razliku od prethodnih mečeva, gde smo imali i po šest dvocifrenih igrača, na ovom meču su takvi bili samo Jokić, Micić (šut iz igre 5/14) i Kalinić. Premalo za pobedu u debriju protiv Italije. Šut za tri nas nije služio, a podbacili su Gudurić u šutu, Jaramaz u prodornosti, Milutinov pod košem…
Kada se saberu i oduzmi svi propusti i taktička nespremnost našeg tima, lako se da zaključiti da je mnogo za jedan ovako bitan meč protiv izuzetno kvalitetnog rivala.
BONUS VIDEO Kuzmanović u „Driblingu“ o „plejmejkeru“ Jokiću: „Ne zanima ga da ubaci 40 poena“
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
