0
NBA Ol-star više nije centralni događaj koji privlači pažnju ne samo američke, već i svetske košarkaške javnosti.
Nakon još jedne sezone i Ol-star vikenda, kristalno je jasno da nešto mora da se menja i da najveće košarkaške zvezde više ne privlače pažnju kao pre tokom svih događaja.
Počev od utakmice koju igraju rukiji, preko takmičenja u veštinama, trojkama i zakucavanjima, pa sve do Ol-star utakmice, kojoj verovatno treba najviše promena u predstojećim godinama.
PROČITAJTE JOŠ:
„Mislim da Ol-star utakmici treba malo promena, jer nekada je bila borbena. Fanovi žele da vide najbolju basket utakmicu na svetu i to je upravo ovo. Ne žele da vide kako trčiš i zakucavaš, lude poteze… Žele da vide šta se desi kad se skupe najbolji igrači na svetu i igraju i bore se jedni protiv drugih. Likovi igraju jače na koledžu, a tamo ih ne gledaju milioni ljudi. Razumete šta hoću reći. Ol-star utakmica treba neke promene. Ja ih nisam izgubio mnogo, misli da sam smo igrali zajedno Kris Pol i ja, mislim da je nikada nismo izgubili. Mi smo znali da se pogledmao i kažemo: ‘Okej, ako oni neće da igraju, mi hoćemo. Četvrta četvrtina? Idemo da ih dobijemo'“, rekao je legendarni Kobi Brajant još 2019. godine, pre nego što je tragično preminuo početkom 2020. u helikopterskoj nesreći.
Jedan statistički parametar posebno privlači pažnju. Pogledajte samo broj faulova na Ol-star utakmici tokom godina:
1993. godine – 67 faulova
2003. – 37 faulova
2013. – 24 faula
2023. – 7 faulova
2024. – 3 faula
PROČITAJTE JOŠ:
Jasno je da se najviše priča o nepostojanju odbrana na Ol-star utakmici, da ta utakmica više nema takmičarski karakter, jer igračima nije bitno da li će dobiti premije za pobedu (za njih je to skoro pa beznačajan novac), a da je u meču svih zvezda bitno samo da se niko ne povredi, sve ostalo je mnogo manje važno.
Ove sezone Istok je sa 211:186 pobedio na papiru jači Zapad, zbir poena bio je najveći u istoriji ovih utakmica, a prvi put se dogodilo da neka ekipa ubaci preko 200 poena.
Naravno, mnogo toga se ne bi dogodilo da igrači jedni druge nisu puštali da postižu poene, gotovo svi se se šetali po terenu, a sem nekoliko atraktivnih poteza i dalekometnih trojki, uz standardne šale i smeh na terenu koji su potencirali Nikola Jokić i Luka Dončić, slabo šta je imalo da se vidi.
Iz razgovora sa prijateljima i poznanicima, ali i kroz čitanje komentara na društvenim mrežama, shvatio sam da se sve manje ljudi u Srbiji budi ili ostaje budno tokom noći kako bi pratili Ol-star, dok je izgleda i u Americi interesovanje opalo.
Jednostavno, čelnici NBA lige moraju nešto hitno da učine, kako bi promenili Ol-star utakmicu. Prethodnih godina bilo je nekih malih promena, tipa poslednja četvrtina se igrala u znak Kobija Brajanta i njegovog broja 24 sa dresa, ali i u sezonama pred nama treba očekivati nešto drugačija pravila. Ove godine vraćena je utakmica Istok protiv Zapada, dok smo u prethodnih nekoliko slučajeva imali Ol-star draftove, ali ni to izgleda nije dovoljno zanimljivo da bi opstalo na duže staze.
Sada se pominje da bismo u bliskoj budućnosti mogli da gledamo utakmicu Evropljana protiv Amerikanaca, što bi u startu sigurno privuklo pažnju i interesovanje mnogih, kojih su možda i izgubili veru u Ol-star, ali je opet pitanje koliko bi takav sistem bio održiv na duže staze.
Prema podacima plasiranim u američkim medijima, prosečna cena karte za Ol-star bila je 2.212 dolara. Prema tom parametru od 2010. godine, pa do dana današnjeg dana, to je druga najskuplja prosečna cena karte. Jedino je u Los Angelesu 2018. godine bilo potrebno inkasirati koji dolar više (2.116 dolara). Naravno, prosečna brojka ne može da bude merilo. Najjeftinija karta za Ol-star bila je 445 dolara, a ona najskuplja čak 8.859 zelenih novčanica.
Čini se kao da zaista ova NBA predstava više ne vredi te pare.
Što se tiče sadržaja koji nije onaj glavni (utakmica svih zvezda), ove sezone posebnu pažnju privukao je Entoni Edvards, svojim nonšalantnim, možemo čak reći i neprihvatljivim ponašanjem na takmičenju u veštinama. Naime, Edvards je šutirao levom rukom, iako je po prirodi desnoruk. Na prvi pogled to može da bude smešno, ali s druge strane i nije baš, a takmičarskog duha nema, što navijači najviše vole.
“Za mene je to samo Ol-star utakmica, treba da bude zabavno. Nikada na to neću gledati kao događaj koji je super kompetitivan. Stvarno ne znam šta organizatori mogu uraditi uraditi da postane od takmičarskog značaja. To je pauza usred sezone i ne znam da iko ovde dolazi se takmiči”, rekao je Edvards posle „spektakla“.
Realno, svako ko je u sportu i ko ga prati zna da je najlepši ukus pobede, pa makar on bio i u takmičenju u veštinama.
Iako takmičenje u veštinama godinama doživljava promene i dopune, ni izbliza nije zanimljivo kao šutiranje trojki, koje verovatno jedino na Ol-staru ne zahteva veliku promenu i postalo je praktično centralni događaj tokom vikenda.
Ove sezone titulu je odneo Dejmijan Lilard, a ostaće upamćeno da je to uradio po drugi put u karijeri i tako stao rame uz rame sa Peđom Stojakovićem, Džefom Hornasekom, Majkom Prajsom, Džejsonom Kaponom i Stefom Karijem.
Kada smo već kod Karija, on je ove sezone učestvovao u posebnom delu šutiranja trojki, zajendo sa Sabrinom Jonesku iz WNBA. Košarkašica je došla do skora 26, koji je zaista za divljenje, a Kari je zatim pod pritiskom osvojio 29 poena i ušao u istoriju. Ipak, ostaće zabeleženo kakav je rezultat ostvarila Jonesku i tako ohrabrila mnoge devojke da se oprobaju na sličan način u budućnosti sa muškarcima.
Koliko je takmičenje u trojkama zanimljivo i uzbudljivo, toliko su zakucavnaja doživela ogroman pad u popularnosti.
Titulu ove godine odbranio je Mek Meklang, ali već sezonama unazad je utisak da od zakucavanja ne viđamo ništa novo, da se došlo do nekih fizičkih limita i da šou više nije ni blizu onom kakav je bio pre nekoliko godina.
Kada bacimo istorijski osvrt na sve ono što se događalo u decenijama za nama, jasno je da su Eron Gordon i Zek Lavin na neki način „prešli igricu“ i stigli do maksimuma u ovom takmičenju. Njihov nastup 2016. godine probudio je nadu da se još uvek može uraditi nešto što ranije nikada nije viđeno, međutim, posle toga niko im nije prišao.
Meklangu svakako treba odati priznanje, ali on čak i nije NBA igrač, već nastupa u Razvojnoj ligi, pa mu je pod posebnim uslovima dozvoljeno da se takmiči. Kako bi tek bilo bez njega?
Na takmičenju u zakucavanjima retko kada se pojavljuju najbolji igrači iz lige, Lebron Džejms je neko kome se najviše zamera što nikada nije učestvovao, ali svako ima svoje razloge.
Svakako da Ol-star pauza prija igračima kako bi se odmorili od napornog i zgusnutog rasporeda, ali ceo događaj počinje da gubi smisao i sigurno da ni navijači neće biti zauvek „zagrejani“ za sve ono što im se trenutno pruža.
Ako je ipak nekome zanimljivo sve ovo što se dešavalo na Ol-staru ove godine, toplo savetujem da se pogledaju utakmice od pre 10, 15 ili 20 godina. Imaće šta da vidi.
RAKOČEVIĆ DAO SVOJ SUD
„Nekada sam se budio usred noći da gledam NBA Ol-star, snimao na kasete i gledao po 200 puta istu utakmicu… Utakmice kao finale plej-ofa, igrači koji su držali do sebe, davali maksimum i pokušavali da dokažu jedni drugima ko je bolji i da donesu pobedu svojoj ‘strani’ NBA. A danas su toliko uništili Ol-star, bezveznim skil čelendžom, nezalaganjem na utakmici do nivoa sramote, igrači namernim propuštanjem ‘protivnika’, šutiranjem sa 10 metara… da godinama već ne gledam“, kaže Igor Rakočević na društvenim mrežama.
Kao nekom ko je uvek bio takmičarski orjentisan, smeta mu i činjenica da tu više nema ni taktiziranja kao nekada, ali ni nekih stvari poput emocija.
„Totalna komercijalizacija i razmaženost ‘zvezda’. Nažalost ceo NBA ide u tom smeru odavno, uz retke igrače i ekipe koji su izuzeci. Mekana igra bez vraćanja u odbranu, milion prekida, odsustvo bilo koje količine ozbiljne taktike (pogotovo u odbrani), neodgovornost pa i najboljih igrača, tehničke greške za najmanje ispoljavanje emocija… Ali najveća reprezentacija ovoga je na Ol-staru. Eventualno pogledam snimke zakucavanja, da vidim nova fizička dostignuća“, naveo je Rakočević.
AMERIKANCI ZGROŽENI
Bil Simons, poznati NBA novinar, bio je jedan od najglasnijih u kritikama Ol-stara.
„Smešno je što potrošimo toliko vremena na startere, rezerve i zamene, a onda utakmica uvek bude s****“, prokomentarisao je popularni NBA novinar Bil Simons.
Bob Rajan, penzionisani koluminsta Boston Glouba, podjednako je bio oštar.
„Još jednom, ove NBA zvezde nisu pokazale poštovanje prema igri. Još jedna ‘Dankarama’ i trojkaška farsa. Nijedna ruka u protivničko lice. Kakav gubitak vremena. Adame, moraš da uradiš nešto. Ovo je bruka za tvoj sport“, napisao je Rajan.
Prozvao je i komesara NBA lige Adama Silvera.
„Ako tebe lično ne vređa ova sramotna farsa koja se trenutno dešava u Indijanapolisu, ti ili ne voliš ili ne razumeš košarku. Ove ‘Zvezde’ bi trebalo da budu cenzurisane. A gde su treneri? Ima li iko od njih imalo ponosa?“
Očigledno je igračima bilo bitno samo da se ne povrede. Lebron Džejms je „tankovao“ i Ol-star…
„Dobra stvar za večeras je što se nijedan igrač nije povredio, svi su prošli netaknuto ili kako su izgledali pre utakmice“, rekao je Džejms.
Isto mišljenje ima i Entoni Dejvis.
„Očigledno je da navijači, liga i svi žele da bude kompetitivno, ali kao igrač se trudiš da se ne povrediš. Povrede su deo igre, a niko ne želi da se povredi na Ol-staru. Svi ovi momci su vrlo vredni svojim ekipama. Pa postoje pomešane emocije. Trudiš se da se takmičiš malo, a ne da samo budeš deo atraktivnih poteza, ali istovremeno da li zaista želite da neko krene na zakucavanje i da mu se neko ispreči i, ne daj Bože, nešto se dogodi što svi žele da izbegnu?“, kaže Dejvis.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
