Nepuna tri takmičarska meseca bila su dovoljna za promenu trenera u Crvenoj zvezdi, a vezani porazi u Evroligi stavljaju je pred nedoumicu da li je Dejan Radonjić kasno doveden.
Koliko se brzo igra i kakav je ritam mečeva u današnjoj košarci izlišno je govoriti. Dovoljno je reći da ima nedelja sa po tri, četiri utakmice u ABA ligi i Evroligi i da postane jasno koliko je teško menadžerisati minutažom u ekipi.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliko god igrača da imate na raspolaganju, biće opterećeni. Dodajte tome i povrede na spoljnim pozicijama i odsustvo pojedinih igrača i postaće jasno zbog čega se, sada već bivši trener crveno-belih Saša Obradović žalio.
Obradović je donekle bio i žrtva čitave situacije koja je okružila svet sporta i pandemije koronavirusa, zbog kog čas možete da igrate, a čas ne.
Kad nema rutine ili kad se ona prekine na nedelju i po ili dve, sklonost povredama se drastično povećava. Danas malo ko može da kaže da ne zna nikog u Srbiji ko je bio zaražen koronavirusom.
Poslednji takav primer u Zvezdi je Džordan Lojd koji se tek nedavno oporavio. On je po dolasku u crveno-bele od starta počeo da „rešeta“ i nameće se kao „bomba“ pojačanje.
Generalno, Zvezda je na početku sezone delovala kao ekipa ukomponovana tako da može da se bori za top 8 Evrolige.
Danas izgleda drugačije i tek je utakmica sa Panatinaikosom dala pozitivniju naznaku. Šta se do sada desilo i da li je sezona izgubljena?
Zavisi kako se gleda. I jeste i nije. Reklo bi se da za najviše takmičarske domete nema toliko vremena mada smo tek na pola puta u Evroligi. Odigrano je 18 kola, a ima ih 34.
Crveno-beli sa šest trijumfa i 12 poraza moraju pod hitno da počnu da pobeđuju u svakoj drugoj utakmici da bi probali da uhvate korak za onima u gornjem delu tabele.
Osmoplasirana Olimpija iz Milana beži posle 16 odigranih mečeva Zvezdi tri pobede sa skorom 9-9. Sedmoplasirana Valensija je na 10-8, ali je zanimljivo da samo Real, Barsa i CSKA imaju više od 11 pobeda.
To svedoči da su ekipe relativno ujednačene i da bi trebalo da gledamo zanimljivo takmičenje. U početku je bilo obećavajuće za Zvezdu jer su crveno-beli iz uvodnih pet utakmica imali tri pobede.
Cela košarkaška Evropa je tada pisala o Džordanu Lojdu, koji je pokazao zašto je doveden. Data mu je sloboda u napadu na beku i to je maksimalno koristio. Još kada je tu i Kori Volden da svojom fanatičnom odbranom pokrpi eventualne greške, odlično.
CSKA je trebalo da bude ono što Amerikanci zovu „blueprint“ odnosno pokazatelj kako treba da se igra. „Armejci“ su bili na putu da razbiju Zvezdu, ali je beogradski tim pokazao „žilavost“ kao retko koji i nadoknadio je veliku razliku i pobedio sa 86:84.
Nažalost, umesto da taj meč bude zamajac za neodustajanje, posle CSKA kreću muke. Od devet narednih mečeva, Zvezda je izgubila osam, pobedivši usput samo redovnu „mušteriju“ Olimpiju sa 87:79.
U međuvremenu Tejlor Ročesti nije bio na nivou iz prvog mandata u klubu, Lengston Hol se povredio, a Lojd je dobio „ključeve“ da organizuje napade i kao plej.
Još kada je u ekipu došao Džoni O’Brajant, nesporno kvalitetan košarkaš, ali i dečko koji ima tu osobinu da forsira bez potrebe, Lojd se „povukao“ i njegov napadački potencijal se nekako ugušio.
Jednostavno, kada bi bili na terenu jedan pored drugog, nešto nije delovalo kako treba. Emanuel Teri nije doneo dovoljnu atletsku prevagu koja se očekivala od njega.
Istina, Teri je bio rešenje „u pet do 12“ zbog Lendrija Noka, sa kojim ugovor nije potpisan samo zbog određenih zdravstvenih problema. Nejasno je zašto u toj situaciji više minuta nije dobijao Duop Rit koji je pokazao da ume da postavlja dobar blok, solidan osećaj za šut sa nekoliko metara, ali i za tri poena.
Tejlor Ročesti je otišao, nije mu produžen ugovor, a za sve to vreme Obradović se žalio da nema rešenja na mestu plejmejkera.
Uskočio je mladi Aleksa Uskoković i na nekoliko utakmica pokazao da je zasluživao pažnju i poverenje Obradovića u većoj meri.
Istina, on se fantastično pokazao kao organizator u meču sa slabijom ekipom, FMP-om, ali je tada bilo vidno da momak ima pregled i da je možda mogao da pomogne i u Evroligi.
Protiv Albe je upisao osam poena sredinom decembra i ako je Obradović nameravao da ga bolje koristi, to nije učinio na vreme. Zato je klub sa Malog Kalemegdana odlučio da mu se zahvali na saradnji krajem decembra.
Treba napomenuti da je klub pod njegovom trenerskom palicom i u ABA ligi pokazivao slabosti i nekonstantnost. Setimo se samo utakmice protiv Splita, a hrvatski tim nije ni senka onoga što je nekada bio.
Vraćen je Dejan Radonjić, čovek koji je pre tri po godine napustio Zvezdu sa epitetom najboljeg trenera makar u njenoj novijoj istoriji.
I već u prvom meču i testu, šamar od Igokee i 85:65. Ispostavilo se da to neće uzdrmati ono što je crnogorski stručnjak nameravao da postigne i kada se ekipa malo konsolidovala, usledio je trijumf nad Panatinaikosom.
Njegov zaštitni znak je odbrana i njome će verovatno probati da iznudi koliko god je moguće pobeda, kako u Evroligi, tako i u ABA ligi. Za organizaciju napada bi trebalo da se brine Kino Kolom i valja videti kako će se uklopiti sa Lojdom, kada se ovaj vrati.
Kolom može da prolazi i pogađa sa poludistance, ali će mu biti potrebno da prodire do obruča kako bi mogao da šalje povratne i ukoliko je Lojd u ritmu, iz toga bi mogao da profitira izvanredno.
Ipak, cilj crveno-belih i jurenje Top 8 u ovom trenutku bi možda bio uludo trošenje igrača koji imaju jedan važniji zadatak – da ostanu u Evroligi.
Da bi dotle došli, moraju da osvoje ABA ligu gde ni Mornar, ni Mega, a ni Igokea nisu naivni rivali, tu je standardno i Partizan… Zbog svega navedenog negde u miksu ovih činjenica treba tražiti odgovor da li je Zvezdina sezona u Evropi izgubljena.
To je teško reći jer zavisi od toga šta je prioritet. Ako je verovati mantri koju već godinama ponavljaju sa Malog Kalemegdana, a to je da je prioritet ABA liga, onda se s Evroligom mogu pozdraviti.
Da je Zvezda imala kvalitet za Top 8, činilo se da ima. Neke mečeve je gubio i Obradović svojim greškama, ali je Radonjiću uručen „vruć krompir“, sa kojim samo on zna šta će raditi.
Uprkos saplitanju protiv Igokee, Zvezda je odigrala dve korektne utakmice u EL, u kojima se lepo pokazao i Aleksa Radanov, momak koga Obradović nije mnogo puštao u igru.
Radonjić je pomogao i Ognjenu Dobriću da dođe do svog energetskog nivoa protiv Fenerbahčea, što u tvrdim mečevima može da bude presudno. Ako se posle pauze tome priključi i raspoloženi Lojd, a O’Brajant suzbije svoje „bubice“ i forsiranje, onda je za Zvezdu svašta moguće, kako u ABA ligi, tako i u Evroligi do kraja sezone.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare