Kad dva sata traje kao 10 godina i pamti se ceo život, a nije Srbija - Amerika

Lagani, verbalni sukob na doručku završio se dolaskom policije u hotel, blago je reći da sam bio šokiran dok su jednu od njih držali tu na hodniku i kao da su je usput saslušavali. I ta gospođa je bila žustrija u raspravi... Pritom francuski jezik u svađi zvuči još rogobatnije.

Ubrzo se dan nastavio uspešnim odlaskom za Lil sa četvoro kolega (rentakar jedna od pametnijih odluka pre OI), a tamo nas je zaista sačekao - spektakl. I to pre same utakmice košarkaša Srbije i SAD u 1. kolu, bez sumnje najvećeg događaja do sada na Olimpijskim igrama.

“Soccerbet iz Pariza”

Nešto jače od dva sata prijatnog puta završeno je tako što smo dočekani na tradicionalan način, hlebom i solju, od strane prijatelja Marka i Bože, velikih navijača košarkaša Srbije.

Srpske trobojke iz Čačka, Banja Luke, Novog Sada, Zrenjanina, devojke i momci iz Beograda i iz svih delova Srbije, čuveni Valjevac sa košarkaškom kapom... Malo pesme, malo druženja, konačno nas je i sunce ogrejalo, a oko srca je bilo toplo bez obzira na vreme.

To je onaj duh zajedništva, pravog patriotizma i ljubavi prema reprezentaciji, koji uvek i svuda želimo da vidimo.

Bilo je i dresova Bodiroge, Milutinova, Bogdanovića, naravno i glavna zastava "Svi za jednoga, jedan za svi", ali i novih pesama na račun Lebrona Džejmsa kome je poručivano da će da se "peče", a pevalo se Amerima i da nastave da sanjaju. Nosio se i kartonski lik Lebrona, naravno uplakan.

Bile su tu i porodice košarkaša, ali i Marko i njegova Milena, čija je zastava postala hit na Mundobasketu u Manili, od sada zajedno bodre "orlove", jer kako je rekla "ovaj put ide i gazdarica". Neprevaziđeni Valjevac je došao na sedmo veliko takmičenje košarkaša, bio je na četiri Evrobasketa i dva SP, ovo su mu prve Igre. Ima dobar osećaj, veruje, oseća se privilegovano što je na OI i nada se zlatu, jer zato smo tu.

I tako, malo po malo, fotka po fotku, prođe dva sata u Lilu kao da je 10 godina. Toliko je emocija bilo da samo vrtim misli neprestano kako nešto ne bih slučajno zaboravio.

Od ovoga se živi, na ovome se živi godinama posle, to su momenti koji život čine bogatim.

I dan kada košarkaši Srbije igraju sa Amerikancima na Olimpijskim igrama je iz one kategorije - jednom u životu. A imao je takav uvod da bolji nisam mogao da poželim.

Ušao sam na stadion Lila "Pjer Moro" više od sat vremena pre utakmice, upijao svaki trenutak i trudio se što više da procesuiram šta mi se događa. Teško da sam ičega bio svestan, tad dok sam gledao tirkizne boje Olimpijskih igara svuda, tribine fudbalskog stadiona preuređene za košarku, neobičan ambijent, Stefa Karija, Lebron Džejmsa i Entonija Edvardsa kako se zagrevaju, s druge strane našeg Bogdana i družinu.

Ono njihovo, kada istrče na teren, pa Bogi "šutne" glavom u stilu najboljih fudbalskih golgetera, pa onako nasmejani, kao prava ekipa, kakvu svi volimo da gledamo bez obzira na rezultat, krenu da se bore "svi za jednoga, jedan za svi".

Jer, stvaraju nam osećaj ponosa što nose dres Srbije, lepo nam je, srećni smo, a to je neprocenjivo.

BONUS VIDEO