0
Najbolja srpska košarkašica i igračica Đirone, Sonja Vasić (devojačko Petrović), dočekala je Božić u Španiji bez supruga Miloša, jer je naš veslač morao na pripreme. Za Nova.rs pričala je o najradosnijem hrišćanskom prazniku sada i u detinjstvu, kao i šta je sve sprečava da obeleži ovaj dan kako želi, i naravno - o košarci.
Sportistima nije neobično da praznike provedu radno – na treningu, čak i na utakmici ili nekom takmičenju, ali će jedna od najboljih u istoriji igre pod obručima ovaj Božić posebno pamtiti.
„Nažalost, nismo zajedno za Božić, jer je Miloš morao da se vrati i već sutra (8. januara) ide na pripreme u Crnu Goru. Ali dobro, barem smo dane oko Nove godine uspeli da provedemo zajedno u Španiji. Došao je kod mene jer ovde treću ili četvrtu godinu ne prave više dvonedeljnu pauzu u prvenstvu za praznike. Stvarno mi je mnogo čudno što posle toliko nećemo biti zajedno za naš Božić“, priča Sonja Vasić za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Uspešni sportski par u ljubavi je od Olimpijskih igara u Riju i znaju da cene svaki zajednički trenutak.
„Samo za naš prvi Božić nismo bili zajedno, jer smo, tako da kažem, bili svež par da damo prednost nama u odnosu na porodice (smeh). Posle toga smo uvek zajedno za praznike. Milošu je i rođendan 10. januara, pa smo gledali da budemo na okupu svih tih dana. Sada je drugačije, ali znamo za šta se žrtvujemo“.
Sonja će sa košarkašicama igrati na odloženim Olimpijskim igrama u Tokiju, na koje ide i Vasić kao jedan od naših najboljih veslača. Na najveću svetsku sportsku smotru prvi put idu kao – bračni par.
„Vratili smo se u taj režim da je ovo olimpijska godina i nema vrdanja. Opet sve više radimo kako se kaže i kako mora“, uz osmeh dodaje jedna od najboljih srpskih košarkašica u istoriji.
Muči je i stanje u Španiji, odnosno što do samog Božića nije znala da li će moći u društvu da ga obeleži.
„Sigurno da mi Miloš najviše nedostaje i žao mi je što nismo zajedno, jer smo navikli… Ili sam ranije uvek imala Srpkinje za saigračice. S druge strane, i mi smo u klubu imali tumbanje u kalendaru, računali smo da ćemo imati jutarnji trening pa da ću popodne moći da okupim bliske ljude. Umesto toga, trening je popodne i kasno ćemo ga završiti… Iskreno, malo me pogodi ta nepravednost što ne možemo uvek naše praznike da obeležimo kako dolikuje“.
Htela je Sonja da okupi barem drage ljude u Đironi, ali…
„Moja prijateljica Marta Šargaj ne igra više u Đironi, ali živi ovde i sve njihove praznike provela sam u kući njenih roditelja. Htela sam da uzvratim gostoprimstvo i spremim neka naša jela, da dođe sa porodicom, možda da ugostim još jednu Špankinju Lajlu Palau. Međutim, u Španiji je ograničen broj ljudi, najviše šestoro može da bude na okupu zbog pandemije, pa ne bih ni mogla da pravim nešto veliko, ali šta ću, okolnosti su takve i na njih ne mogu da utičem“.
Želela je evropska šampionka i osvajačica olimpijske bronze u dresu Srbije da učini sve što može da obeleži Božić, ali je naišla na još jednu prepreku.
„Jedna saigračica iz ekipe bila je u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom. Zbog toga smo poslednja četiri dana u karantinu i čekamo danas (na Božić, prim.aut) njen drugi negativan rezultat, i ako bude negativan, onda će nas vratiti na ‘slobodu’. Zbog toga ni nemam ništa u kući što bih htela da pripremim, ako budem mogla da izađem i stignem, barem nešto da spremim i da dođe Marta ako bude mogla. Ovde je i policijski čas od 22 sata… Svakako najčudniji Božić poslednjih nekoliko godina“.
Prisetila se naša sjajna košarkašica i kako je provodila Božića kad je bila mala.
„Sećam se da smo sestra i ja uvek nalazili poklončiće u gumenim čizmicama, koje su bile pored vrata, što je sada čudno jer u Beogradu više nema ni snega. Božić mi je uvek bio jedan od omiljenih praznika, jer vlada porodična atmosfera, obeleži se sa najbližima i to mi je ostalo od detinjstva u posebnim sećanjima, sa posebnim emocijama“.
Sa Sonjom ne može da se priča bez lopte i košarke, jer na terenu najviše uživa.
„Zajedništvo najveća snaga“
Iako su Olimpijske igre daleko, košarkašice Srbije uveliko razmišljaju i o Tokiju, i o Evrobasketu koji ih čeka na jesen.
„Razmišljamo sve o Igrama, ali prošla godina nam je dokazala da ne možemo ništa da kontrolišemo, niti planiramo. Sve se trudimo da budemo u svakom trenutku najspremnije koliko je moguće. Naš duh zajedništva je ono što nas vodi. Imamo dva bitna takmičenja, Olimpijske igre su san i čast za svakog sportistu, a onda nas čeka i Evrobasket gde imamo veće šanse uspeh. Biće naporno, imaćemo i duge pripreme, ali samo da možemo da odemo na takmičenja i da igramo, onda ćemo biti presrećne posle svega što se desilo“, jasna je Sonja Vasić.
„Svi se žale na šta liči sezona, a ja sam gledajući i Evroligu i mečeve reprezentacije od septembra odigrala 26 utakmica, što je skoro NBA ritam. Španci su maksimalno ubrzali sezonu, imamo 16 ekipa u prvenstvu i već smo odigrali prvi deo. To im je i bio cilj, ako bude prekinuta sezona, da mogu da proglase šampiona. Igramo dosta, zadovoljni smo, zacrtano ispunjavamo, iako bismo voleli da smo napravili koji korak više. Da kucnem u drvo, koliko igram i koliko sam važna ekipa, dobro se i držim, što je najbitnije pred leto i sve što nas očekuje“.
Kako se Srbija plasirala i na Evrobasket, i ranije na Olimpijske igre, veruje se da neće biti potrebno da se Sonja Vasić izlaže dodatnim naporima u februaru tokom poslednjeg kvalifikacionog „prozora“ za EP, jer taj jedan meč nema rezultatski značaj.
„Nismo ulazile u detalje, obično kad ispunimo neki cilj, selektorka Marina Maljković da šansu nekim novim licima. Ne znam još koliko ću biti potrebna ekipi u februaru, ali smo svesni da nas čeka naporno leto. To nam je svima u glavi, zato se trudimo da budemo zdrave i da pazimo, da poštujemo i norme i pravila, i da brinemo o sebi više nego ikad, ne samo o povredama nego o celokupnom zdravlju. Jeste malo čudniji život, ali se ne žalim mnogo, u klubu imamo sreću da igramo u jakom ritmu i tek sad shvatiš koliko je malo potrebno da bi se osećao privilegovano“, zaključila je Sonja praznično javljanje iz Đirone za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
