Filip Petrušev je glavna tema američke javnosti, pošto je odlučio da ode iz koledž košarke i postane profesionalni košarkaš u Srbiji, potpisom ugovora sa Mega Bemaksom.
Mladi reprezentativac Srbije je bio jedan od najboljih igrača u NCAA košarci, ali se ipak odlučio za povratak, što je izazvalo ozbiljan potres u američkom košarkaškom svetu.
„Stvarno jeste, tako nešto se ne dešava često“, rekao je Petrušev za Sportski žurnal.
PROČITAJTE JOŠ
On je dodao i da se oseća srećno i opušteno pošto je odabrao svoj put.
„Ništa me sada ne opterećuje. Zadovoljan sam što ću igrati, posebno s obzirom na uslove, gde se ništa ne zna u celom svetu. Srećan sam“.
Petrušev dodaje da je osećao da nema mnogo prostora da napreduje na koledžu.
„I virus je sve dodatno poremetio, tako da smo tražili neku sredinu koja će biti prava za sledeći korak. Tamo gde bih imao prostora i minutažu, u ekipi koja daje šansu mladima. U ABA ligi su sve ekipe visokog ranga, što je bio jedan od faktora. Takođe, ne postoji klub u Evropi koji posvećuje mladim košarkašima pažnju kao Mega. Prvo sam razmišljao na kom kontinentu da igram, ali ovo je moj Beograd, kod kuće sam, ekipa mi je ispred nosa…“
Veliki udeo u njegovoj odluci imala je i činjenica da je na klupu Mege stigao Vladimir Jovanović, sa kojim je Petrušev osvojio jedno od dva juniorska zlata.
„Tu nema nedoumice. Sa Vladom sam sarađivao kad smo osvojili to zlato i imam dobro iskustvo, znam šta da očekujem, a on je poznat po radu sa centrima“.
Mladi centar navodi da ima prostora za napredak.
„Gonzaga igra tako da su visoki igrači pod košem i u toj konkurenciji sam bio dominantan. Ali, za sledeći nivo će mi trebati više-dimenzionalna igra, unutra i spolja. Ranije sam to pokazivao da mogu i to je neka ideja u kom pravcu bi trebalo da se razvijam. Naravno, Mega kao klub bolje zna šta treba da radim da bih napredovao, da ne pametujem ja. Osećaj za dodavanja teško može da se utrenira, to je urođeno. Međutim, ako igrač nema slobodu da kreira, talenat može da se ne primeti, ili da nestane. A to jeste povezano sa Megom, jer je Nikola Jokić imao toliku slobodu da razvija taj dar“.
Petrušev dodaje i da mu je nedostajao život u Beogradu.
„Do sada sam živeo u studentskim gradovima, svi su mladi, maltene sam živeo među decom. Bilo mi je super, nosim prelepa sećanja, ali mislim da je vreme za korak dalje. Sa ozbiljnijom košarkom ide i ozbiljniji grad. Sve da bude na višem nivou“.
On je otkrio i zašto je odabrao da nosi broj „tri“.
„Bio sam trojka kad smo osvojili drugo evropsko zlato, ali sam u srednjoj školi nosio „13“. Ali, ta trojka mi je značila, bio sam daleko od kuće. Trojka je srpski simbol u svetu. To mi je bila povezanost sa Srbijom, da se osećam kao kod kuće“, zaključio je Petrušev.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar