NBA sezona je u autu. Ništa bolje nije ni u drugim velikim takmičenjima koja nesigurno razmišljaju kako ponovo da uđu u igru i sa kog dela terena. Jedni bi što pre na parket, čak i po cenu da nema gledalaca u dvorani. Drugi bi pak da sačekaju “još malo”…
Slabo ko čuje “zvižduke publike” zbog neodlučnosti.
Jedino je FIBA, odnosno košarkaška Liga šampiona, bila odlučna. Nije želela da se velika životna borba protiv koronavirusa u kojoj mnogobrojne dvorane postaju privremene bolnice, konstantnim odlaganjem i “pogledima u nebo”, rasplamsa u rat živaca klubova, trenera, navijača…već je odlučila da se sezona nastavi tek krajem septembra.
“U vremenu ogromne neizvesnosti koja je, nažalost, zavladala celim svetom, kada je najvažnije da se sačuva fizičko i psihološko zdravlje, ne samo članova ekipa i navijača, nismo želeli da ostavimo klubove i navijače na čekanju, već da im pružimo određenu sigurnost s naše strane. Zato se Bord košarkaške Lige šampiona (puno ime takmičenja) odlučio na ovakav korak, odnosno da se takmičenje nastavi kada se u svim zemljama čiji klubovi učestvuju steknu svi uslovi. Pre svega zdravstveni, koji bi omogućili normalne treninge, a onda komunikaciju, transport… Očekujemo da bi to trebalo da bude u vremenskom okviru koji smo naveli, ali sigurno da svakodnevno pratimo situaciju”, kaže za Nova.rs Patrik Komninos, izvršni direktor FIBA Lige šampiona.
Format završnice će, doduše, biti nešto izmenjen, odnosno u skraćenom roku, kroz fajnal ejt.
“Svi bismo želeli da bude idealno, ali treba pogledati realnosti u oči. U praksi, pogotovo kada je izvesno da se situacija neće normalizovati tako brzo, nije moguće pronaći idealno rešenje, već smo pokušali da iz sezone izvučemo maksimum u datim okolnostima.”
FIBA Liga šampiona nijednog trenutka nije imala dilemu da li će se nastavak igrati pred gledaocima.
“Košarka, kao i svaki sport, igra se zbog gledalaca, kojima je poput igrača i klubova vrhunac sezone fajnal for, odnosno u ovom slučaju fajnal ejt. Zamislite da taj događaj, osmišljen kao praznik sporta, a zapravo je do sada bio praznik u svakom gradu domaćinu, prođe bez publike. Ko bi uživao?”
Ulazak sadašnjeg fajnal ejta u termin sledeće sezone otvorio je ekipama mogućnost da značajno izmene igrački kadar, samim tim i sliku takmičenja.
“Već sam rekao da ne postoji idealno rešenje u specifičnim okolnostima punim ograničenja s kojima se niko do sada nije susretao. Ali, ukoliko vidite koliko je svima stalo da sezona dobije sportski kraj, sa ekipama na terenu, gledaocima na tribinama, onda bi nešto izmenjen igrački kadar bio najmanji problem u jednoj velikoj košarkaškoj pobedi svih nas, klubova, igrača, navijača…”
Organizatori su već izvojevali jednu pobedu. Bez obzira što zdravstvenu krizu prati finansijska, nisu revidirali nagradni fond.
“Hajde da budemo realni. Znamo koliko je finansijski momenat važan za sve klubove. Znamo i da nije lako vreme za ekonomiju koja ih podupire. Ako možemo da pomognemo, mi ćemo to da uradimo. To što će u programu biti koja utakmica manje, neće zapravo umanjiti lepotu košarke, niti trud ekipa tokom ovih meseci da se konsoliduju. Zato smatramo da i nagrada koja je dogovorena pre početka takmičenja ne treba da bude manja. Klubovi će je zaista zaslužiti.”
Kako do FIBA Lige šampiona?
Za razliku od Evrolige, prohodnost ka Ligi šampiona jedino je moguća kroz rezultatski put u nacionalnim takmičenjima. Ipak, pojedina su odsvirala kraj bez konačnog poretka…
“Imamo jasne, sportske kriterijume za igranje u našem takmičenju. U nekim ligama je, posle proglašenja kraja i priznavanjem trenutnog stanja kao završnog, vrlo jasna slika. U drugima, kao što ste naveli, nema konačnog plasmana, a u trećima se čeka rasplet. Ali, s obzirom na to da su ovo specifične okolnosti, pratićemo razvoj situacije i na kraju doneti odluku koja je u najboljem interesu svih, pre svega košarke.”
Liga šampiona je specifična po tome što timovi imaju značajna ograničenja u broju internacionalaca. Upravo to pravilo bi moglo sada, u teškoj ekonomskoj situaciji, da bude ekipama od ne malog značaja.
“Pored težnje da Liga šampiona prezentuje visok kvalitet u svakom segmentu, a rezultati iz godine u godinu pokazuju da idemo u tom smeru, zamisao je bila i da bude svojevrsna slika evropske klupske košarke, naslanjanje na bogatu tradiciju, i da iz toga benefite izvuku i nacionalni timovi, kao veliki nosilac našeg sporta. To je teško bez razvoja domaćih igrača kojima bi se značajno suzio prostor ukoliko bi kompletni timovi bili popunjeni stranim igračima. Žao mi je što će i na način koji ste vi pomenuli, naše pravilo i u praksi dobiti potvrdu finansijske ispravnosti, jer na kraju, finasije su takođe vrlo značajan faktor u porofesionalnom sportu.“
Kada pominje tradiciju, Komninos ne zaboravlja zemlje bivše SFRJ.
“Kao što znate, ove godine je na početku našeg takmičenja bilo više od 70 timova i uvek smo otvoreni za komunikaciju sa svim klubovima, naravno i iz vašeg regiona koji je izuzetno istorijski i kvalitativno važan za evropsku košarku. Uvek su dobrodošli”, zavšava Komninos za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama: