Đorđević progovorio o dolasku u Partizan: Otkrio Špancima šta mora da se desi da bi se to ostvarilo

Retkost je da takav igrač postane podjednako dobar trener, ali Đorđević je dokaz da karakter i naporan rad prave čuda.

U velikom intervjuu za špansku "Marku" je govorio o mnogim temama koje zanimaju sve.

Da Đorđević ima ponude Barselone i Real Madrida, svoja dva bivša kluba, koju bi prihvatio? Srpski trener već 23 godine ima i španski pasoš, ali nije želeo da sam "bira" klupu kako ne bi uvredio kolege.

“Moramo biti realni, oba kluba sada imaju fantastične trenere. Serđo Skariolo je sjajna osoba, prijatelj koji je mnogo dao španskoj košarci kao trener. Sa druge strane, Ćavi Paskval se vratio. To su sve hipotetičke situacije. Uvek želim da biram mirno i profesionalno jer u našem poslu sudi se po profesionalizmu, a ne po emocijama. Emocije su lična stvar”, rekao je Sale Đorđević za “Marku”.

Nedavno je trenera tražio i Partizan, kako “Marka” ocenjuje, “klub Đorđevićevog života”…

“I to je hipotetički, ali možda realnije. Sve je moguće, ali ponavljam – mora da bude pravi trenutak i prava prilika. Ne jurim prilike, naprotiv. Veoma cenim trenutak, ono što treba da se uradi, posao koji predstoji. Naši stari mentori govorili su da se rad trenera meri po onome što ostavi iza sebe kada ode iz kluba ili reprezentacije. Ako je tim bolji nego pre njega, onda je uradio dobar posao. Želim da me pamte kao nekoga ko je ostavio trag gde god da je bio. Emocije – Barselona, Madrid, Partizan – mi smo profesionalci. Ono što je na stolu u tom trenutku mora se prihvatiti kao vrhunski profesionalac. To su moji ciljevi”, odgovorio je Đorđević.

Da li je to trojka Huventudu u Istanbulu 1992. ili Hrvatskoj u Španiji 1997. godine?

“Imao sam sreću da igram takve utakmice i da ostanem na terenu u tim trenucima. Svako dete sanja poslednji šut, odbrojavanje: 5, 4, 3, 2… kao Ljulj. Moji šutevi došli su u veoma specifičnim trenucima za našu zemlju, u teškom periodu. Svet se prema nama nije poneo blagonaklono; nosili smo nepravdu zbog bombardovanja i rata. Postoji film koji govori o tome, kako je tokom Evrobasketa, u poslednja tri dana, počeo rat sa Slovenijom i Hrvatskom. Vratili smo se sa zlatnom medaljom, a da nismo znali šta se dešava. Sleteli smo u Split i videli tenkove i oklopna vozila. Bilo je veoma intenzivno. Možda zato ti trenuci imaju posebnu težinu. Moj koš protiv Hrvatske bio je prvi meč Jugoslavije i Hrvatske u bilo kom sportu – možete da zamislite kakvu je euforiju doneo mom narodu. Ali sve se vraća. Poslednju utakmicu završio sam promašajem poslednjeg šuta za titulu protiv Milana sa Fortitudom. Tako je završena moja karijera – karma.”

Koji trener je najviše uticao na Đorđevića? Igrao je za Obradovića, Aita, Skariola…

“Imao sam ogromnu sreću. Pored njih, tu su i Majk D’Antoni, Božidar Maljković, moj prvi trener, moj otac koji je bio trener, zatim Ćosić i Ivković. Svi su bili posebni, smireni, sa jasnim pravilima, mnogo obrazovanja i dubokim razumevanjem igre. Svi su mi mnogo dali, a ja sam voleo da učim i bio sam otvoren da upijam znanje. U mojoj generaciji najveći autoritet bila je porodica, otac, zatim učitelj, pa trener – ono što su govorili bilo je sveto. Danas se sve preispituje. Te lekcije, teške ali pravedne, dolazile su uz mnogo žrtve, posvećenosti i ambicije, a to se videlo u rezultatima. U svojoj svesci imam vežbe od svakog od njih – jednu od Serđa, jednu od Aita, jednu od Majka – i prilagođavam ih svom sistemu. Mnogo sam naučio i imam veliko poštovanje prema svojim trenerima.”