Nema predaha i nema odmora u NBA balonu u Orlandu. Dan razmaka između utakmica, dan za oporavak i razmišljanja o sutra, o novom meču, novom epskom okršaju jer je u konferencijskim finalima svaki takav.
Dok se na Istoku vodi rovovska borba između Majamija i Bostona, timova sličnih karakteristika, Zapadnu konferenciju je zapljusnuo iznenađujući talas iz Kolorada koji je već odneo dve velike žrtve – ekipu Jute i Klipersa.
PROČITAJTE JOŠ
Oba sastava su nesumnjivo većeg kvaliteta od tima Denvera kojim rukovodi trener Majk Meloun, ali je krilatica da „um caruje, a snaga klade valja“ još jednom dobila potvrdu.
Zapravo, dvaput. I želi da svoju sertifikaciju upotpuni i u trećoj epizodi već epskog puta Nagetsa ka zvezdanim stazama NBA lige.
Na toj etapi prepreka su moćni Lejkersi, predvođeni Lebronom Džejmsom, Entonijem Dejvisom i gomilom igrača vrhunske klase koji su pristali na uloge drugopozivaca ne bi li se lakše dokopali NBA prstena.
I neće se lako odreći te šanse. Niti lako prihvatiti da ih u tome spreče nekakvi Nagetsi koji imaju „dva i po“ košarkaša.
Ali… Denver ima nešto više od toga. I to je pokazao protiv Jute i Klipersa povratkom u seriju i prolaskom dalje nakon rezultata 3-1.
Po tri uzastopne pobede su znak da su Nagetsi sačinjeni od veoma čvrstog materijala, iako na prvi pogled izgledaju kao lak zalogaj za „NBA čudovišta“.
U finalu Zapadne konferencije su ih sačekala najveća, ali ih neće jednostavno pojesti. Prva utakmica je bila samo privid, Nagetsi su u nju ušli potpuno fizički i emotivno prazni posle ludačke serije protiv Klipersa, ali su u drugoj uspeli da se restartuju i stigli na korak od izjednačenja.
Da Dejvis nije ubacio onu čudovišnu trojku u poslednjim sekundama… Odnosno da Džeremi Grent nije pozvao Majlsa Plamlija da mu pomogne u čuvanju Lebrona, što je Dejvisa ostavilo bez „flastera“ i omogućilo mu dovoljno vremena da uputi šut ka košu.
Naučili su lekciju Nagetsi pred treći meč i nisu dozvolili da izgube triput uzastopno, iako je u jednom delu izgledalo da neće uspeti da sačuvaju prednost.
I dokazali su da nisu „dva i po“ igrača. Grent se iskupio za svoju grešku u drugom meču, ubacio rekord karijere u plej-ofu od 26 poena, te dozvolio Dejvisu svega dva skoka za celu utakmicu.
Uzalud tripl-dabl Džejmsa, Džamalu Mareju su za to falile dve uhvaćene lopte, ali mladom Kanađaninu lični doprinos nije bitan. Bitno je da je u poslednjim minutima duela, kada su se Lejkersi približili na nekoliko poena zaostatka, istopivši razliku od 20 poena, preuzeo odgovornost i rešio meč.
Njemu je tokom celog duela veliku podršku pružio Monte Moris. Reklo bi se, konačno, pošto tokom celog plej-ofa nije delovao kao igrač koji je sposoban da se izdigne iz svoje zone osrednjosti i da potvrdi da je s razlogom Geri Heris zabrinut za svoju poziciju u petorci.
A baš je on trebalo da bude ono „i po“, pošto se usred plej-ofa vratio posle povrede i duge pauze. Za sada to nije i za Denver je veoma bitno da to postane čim pre, ne bi li rasteretio pritiska Mareja, ali i Morisa. On možda može da se „upali“ ponovo, međutim to ne bi smela da bude karta na koju će igrati Denver.
Meloun u trećoj utakmici nije koristio Pi Džeja Dozira, mladog rukija koji u drugoj nije imao ni trunku rispekta prema rivalu i odigrao je veoma važnu ulogu u poslednjoj deonici.
On je na čekanju, ali je jasno da može mnogo da da timu, kao svojevrsni „specijalac“. Denveru je neophodno da Pol Milsap bar na trenutak pomisli da je mlađi za deset godina, te da te godine pokuša da „prebaci“ Majklu Porteru, na kome se i dalje primećuju dečje bolesti.
Njih je, izgleda, poptuno ostavio iza sebe Nikola Jokić. Ne nervira se kao nekada, nije ga tako lako izbaciti iz takta, a to Lejkersi konstantno pokušavaju, pre svih Dvajt Hauard, koji je od nekada najboljeg centra lige postao igrač na poziciji provokatora…
I to je jedino što može, pošto je Jokić pronašao način da ga onesposobi u reketu, te da smanji broj svojih faulova koji su stizali uglavnom kao posledica „upetljavanja ruku“.
A Denver može još mnogo i čini se iz stvari iznetih u prethodnim redovima, da ima dovoljno samopouzdanja da napadne Lejkerse. Jer, nema šta da izgubi.
Već je pobedio.
I sada igra za svoju dušu, ali mora da ima jednu stvar na pameti – konstantan fokus i želju da svaki igrač postane najbolja verzija sebe. Kao što su to postali Marej i Jokić… Kao što to postaje Grent… Kao što nešto slično najavljuje Moris…
Tada nijedan Lebron niti Dejvis neće moći da im se ispreče na putu ka istoriji koja bi mogla da poremeti sve odavno postavljene postulate NBA lige.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare