Fenerbahče bio je bolji od gradskog rivala Efesa (3:1 u finalnoj seriji) i postao šampion prvi put od odlaska Željka Obradovića
Košarkaši Fenerbahčea postali su prvaci Turske i vratili su taj trofej u svoju vitrinu posle četiri godine. Poslednju je pre Aleksandra Đorđevića teget-plavima doneo još Željko Obradović, današnji trener Partizana.
PROČITAJTE JOŠ
U međuvremenu se u Fenerbahčeu nije proslavio Igor Kokoškov, dok su Đorđević na klupi, Marko Gudurić i ostali na parketu aktuelnog prvaka Evrope Anadolu Efes eliminisali sa 3:1 u seriji finala turskog plej-ofa.
U poslednjem meču Fenerbahče je slavio 92:80, čime je prekinuta dominacija ekipe Ergina Atamana i Vasilija Micića. Srpski plejmejker se uzalud nervirao tokom poslednjeg okršaja, posle kog je Đorđević potvrdio da njegove ekipe umeju da igraju velike utakmice.
„Ne znam put do uspeha bez ijedne greške, ali znam onaj do totalnog neuspeha, a to je želja da se ugodi svima“, poručio je Đorđević kada je malo sabrao utiske.
Time je nastavio da ređa klupske trofeje, pošto je prošle godine sa Virtusom iz Bolonje osvojio naslov prvaka Italije. Kuriozitet je što nekako posebno „nabrije“ ekipu da igra protiv, na papiru, favorizovanih rivala.
Tako je bilo i lani kada je u finalu italijanskog prvenstva pobedio Olimpiju iz Milana, tim koji je u tom trenutku igrao Fajnal for Evrolige.
Barselona je jedva za koš bila bolja od Olimpije, a i Kevin Panter i Zek Ledej, današnje okosnice Partizana, dobro pamte polufinalni poraz i kasnije treće mesto posle pobede nad CSKA.
PROČITAJTE JOŠ:
Serhio Rodrigez, Šavon Šilds, Majkl Rol, Kajl Hajns, sve ozbiljna imena. I svi počišćeni od Đorđevićevog Virtusa u četiri meča finala za titulu tima iz Bolonje.
Đorđeviću su samo dva meseca bila dovoljna da sa Virtusom 2019. dođe do titule u FIBA Ligi šampiona, a temelj koji je Saša udario danas se naplatio pod trenerskom palicom Serđa Skariola, jer je ekipa iz Bolonje osvojila Evrokup i otišla u Evroligu.
Taj saldo trofeja bi verovatno bio i veći, jer je Đorđevićev Virtus pre prekida sezone zbog koronavirusa bio kao kaznena ekspedicija u Italiji.
U Fenerbahčeu sada nije bilo baš tako. Za navijače tog kluba bi u vreme Žoca možda bilo neprihvatljivo da neko ispraši Fener sa 20 razlike kao što je to uradila Bursa pre manje od mesec dana.
Sada je to stvarnost. Kao što je realnost i da Fenerbahče nije uspeo dalje od 10-18 u Evroligi i tek 12. mesta. Pre pet godina, taj isti klub je bio prvak Evrope i potrebno je još da poradi na svom oporavku da bi evropski pehar ponovo dovukao u svoju vitrinu.
Opet, kad najviše treba, Đorđevićev tim, zvao se on Virtus ili Fenerbahče, najbolji je na terenu, jer ima 18-3 u plej-ofu u protekle dve sezone.
Na svojoj koži je to osetio i favorizovani tim Efesa, koji je predvođen fantastičnim Micićem pre mesec dana podigao pehar namenjen šampionu Evrope.
Da bi dotle stigao, prošao je i neke „trnovite staze“, ponajviše možda u Panatinaikosu i Bajernu.
Tamo je otpuštan, mada je sa atinskim klubom uzeo Kup Grčke, dok je nemačkom 2018. posle pola veka doneo Kup.
Legendarni košarkaš je otpušten u Bajernu pre četiri godine, nedugo nakon što je bavarski klub ispao u polufinalu Evrokupa i bio vodeći u domaćem prvenstvu.
Kormilo je preuzeo Dejan Radonjić, dovršio sezonu titulom, a Đorđević je rekao da je njegovo otpuštanje „uvreda za zdrav razum“.
Držao se svojih principa i do danas, zbog čega možda neće uvek da bude u saglasju sa očekivanjima uprava klubova i navijača, ali će uvek znati da napravi rezultat i „ućari“ trofeje, koji mu do sada nisu izmicali.
BONUS VIDEO Ivica Zubac o Jokiću, idealnoj balkanskoj NBA petorci i igranju za Hrvatsku
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare