Kada smo ga prvi put videli uživo delovao nam je kao Frankeštajn. Delovao je kao neko ko je nedostojan najveće svetske smotre fudbala. A, što smo ga više posećivali, postajao nam je sve draži. Čak se može reći i da smo ga zavoleli. I sada nam je žao što će ga rasklopiti, mada nam je još više žao što su na njemu i nas rasklopili i u delovima poslali kući.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Reč je, dakle, o zanimljivom stadionu „974“ u Dohu, na kojem je Srbija odigrala svoju poslednju utakmicu na Svetskom prvenstvu, a onda rashodovana prosleđena za Beograd. Uskoro će Dohu napustiti i „Stadion 974“, napravljen za potrebe ovog Mundijala od istog broja brodskih kontejnera, ali ime nije dobio po broju kontejnera već po pozivnom broju za Katar. Ovaj objekat, prvi u istoriji rasklopivi stadion, biće doniran nekome, i to će gotovo sigurno biti jedna od afričkih zemalja.
Bilo je priče o tome da bi „974“ mogao da završi i u Urugvaju za potrebe Svetskog prvenstva 2030, ukoliko Urugvaj, Argentina, Čile i Paragvaj dobiju organizaciju na stogodišnjicu od prvog Mundijala. Pojavila se i informacija da se i Priština prijavila za donaciju, i sada da budemo malo ironični, nije nam jasno zašto se za donaciju ovog objekta nije prijavio i Beograd (?!). Ne, stvarno, pa ispunjavamo skoro sve uslove. Potreban nam je nacionalni stadion, stadion od kontejnera potpuno odgovara kvalitetu srpskog fudbala, spadamo u red fudbalski nerazvijenih zemalja…
Izvinjavam se onima koji misle da je samo učešće na Svetskom prvenstvu neviđeni uspeh. Jer nije. Učešće na Mundijalu je samo učešće. „Važno je učestvovati“ je poruka za amatere, jer jeste važno, za profesionalce to ne znači ništa.
Elem, malo razočaran fudbalskim rezultatima potpuno sam smetnuo s uma naše ekonomske uspehe, zaboravio sam na trenutak da je Srbija ekonomski tigar i da je sramota da apliciramo za dobijanje neke fudbalske humanitarne pomoći. Ne, mi hoćemo grandiozan stadion, jer ga zaslužuje naša fudbalska reprezentacija. Njeni rezultati su tako fantastični u poslednjih pola veka da je sramota da nema velelepan fudbalski stadion koji će zvrjati prazan kad god „orlovi“ igraju neku važnu kvalifikacionu utakmicu.
Da ne budem maliciozan i da ne bude da ne poštujem srpski fudbal, napisaću ovu istinu. Na Mundijalu nije igrala ni Rumunija, ni Bugarska, Turska, Grčka, Slovenija, Mađarska, Austrija… A, mi jesmo. I to smo igrali, recimo, na pet od poslednjih sedam Mundijala. I na njima smo uradili – ništa.
Stvarno je Srbija zaslužila jedan grandiozan stadion. Sto hiljada mesta ili ništa.
Ili će biti najveći u regionu ili da batalimo fudbal.
Ili da se, ipak, prijavimo za „974“.
Dok nije krenuo put Maroka.
Dizalice skidaju kontejnere.
Oko stadiona tutnje kamioni.
Turisti i navijači hvataju poslednje trenutke da naprave sliku za istoriju.
Ali, samo da znate još jednu istinu. Nas su brže rasklopili u Kataru nego što će „974“. Čisto da se ne ložimo bezveze.
*
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO Pričali smo s “Nejmarom” i malo nas je razočarao – ne zna ko je Rambo