13
Ako želite da vam neko upropasti izlet slobodno povedite gladne Srbe sa sobom. Dobro, možda ne baš da ga upropaste, ali da vam ne bude onakav kakvim ste ga zamišljali, sigurno - da.
Posetite Aroma markete i osetite duh Mundijala i u Srbiji.
Slobodan dan je na Svetskom prvenstvu, nema fudbala i to se i te kako primećuje u Dohi. Nema navijača u centralnim gradskim ulicama i trgovima, tek poneka zastava zakačena za ranac odaje utisak da se ovde nešto dešava. U gradu tišina, bašte restorana su pune ljudi, pije se qahwa (verujem da ne treba prevod), čaj, puše nargile, jede regag (lepinja tanka kao papir) i majboos (jagnjetina ili piletina s pirinčem)… Kad već nema fudbala, eto prilike da se sazna nešto više o Kataru, Dohi, iako ovde baš i nema prebitnih stvari, pa se od svega pravi atrakcija.
Naše prvo odredište bila je šuma mangrove, drveta koje raste u slanoj vodi, a koja se nalazi u blizini Dohe. Volimo šume, ali iskreno na turu smo pošli zbog flamingosa, jer je u grupi bilo nekoliko instgram zavisnika, koji su procenili da bi slike mogle da „grme“, da „zapale internet“, „sruše Instagram“.
PROČITAJTE JOŠ
E, sada, tu su se pojavila dva problema. Prvi jeste taj što je deo Srba pošao gladan na izlet, a drugi je što uopšte nismo sigurni da li smo videli flamingose. Videli smo u daljini, između vodenih staza koje vode kroz mangrove, nešto što liči na flamingosa.
„Brate, to je roda“, iskusno procenjuje neko iz grupe.
„Kakva roda, otkud rode ovde, to je čaplja“, tvrdi drugi.
Vodič nas uverava da je to flamingo, ali je nekako bledunjav, neupadljiv, izbledeo na vrelom suncu Arabijskog poluostrva, Srbi vodiču ne veruju.
„Sigurno je albino flamingos“, stiže „podrška“ iz Beograda.
Bilo kako bilo, bela ptica je zamakla za mangrove, njene rođake nismo više sreli tako da je ostala misterija šta smo videli, ali mi žarko želimo da verujemo da je to bio flamingos.
Šta su sve gladni Srbi izgovorili na račun flamingosa nije za ovu reportažu, ali kulinarska maštovitost bila je na zavidnom nivou.
Vodič zatim pokušava da nam objasni kako u toj šumi ima dosta kraba. I onda pravi fatalnu grešku, jer kaže da male krabe porastu, a onda ih izlovljavaju.
„Jaooo, vidi kako su slatke. Zamisli sad na tiganj, one mogu da se jedu i kad je post, pa začin, pa umak…“, ne daju gladni Srbi vodiču usta da otvori.
Dok šetamo mostom napravljenim da prolazi kroz „srce šume“, prilazi nam par sa simpatičnim kučetom i naravno svi oduševljeni kreću da ga maze.
Vlasnici nam kažu da je to Saluki (Persijski hrt), omiljeni pas u arapskom svetu, a gladni Srbi odgovaraju da ih ime asocira na neku grčku salatu.
Koliko god da traje izlet, budite sigurni da će izgladneli Srbi dvadeset puta duže pričati kako su jedva izvukli živu glavu iz pustinje u kojoj su bili zatočeni gladni.
I, dobro. Preživesmo nekako pustinju i mangrove, te se razočarani izbledelim flamingosima uputismo na sledeće odredište – Nacionalni muzej Katara. Fenomenlano zdanje, izgrađeno u obliku čuvene pustinjske ruže. Zaista nešto nesvakidašnje.
Unutra – klasika. Od praistorije do savremenog doba. Nema nekih spektakularnih stvari, jer je Katar mlada država, kod mene u Zemunu je pola kuća starije od ove države, a Doha se drastično razvila tek u skorije vreme. Naravno da ima zanimljivih stvari iz istorije Katara, i znam da će vam ovo sada zvučati površno, banalno, ali u trenutku kada je grad pun navijača, pa i sam muzej, što je za svaku pohvalu, džabe su sve Aladinove lampe, leteći ćilimi, zubi ajkula i oklopi kornjača iz praistorije, kada pažnju privlači jedna bela koverta.
Zbog nje smo, uostalom, svi ovde. U tu belu kovertu je stavljeno mnogo novca, a iz nje hokus-pokus magijom izvučeno ime organizatora Svetskog prvenstva 2022. godine. Bilo je to pre 12 godina, a pobednik je, naravno, bio Katar.
Dan smo nastavili na plaži 974, koja surovo nosi ime stadiona sa kojeg je reprezentacija Srbije lansirana za Beograd. Pretpostavljate da nikome nije bilo zanimljivo da uživa na plaži s pogledom na „gubilište“, pa smo posle par selfija završili na jedinom mestu u Dohi gde se ženama prekrivaju oči, a poželjno je da se pokriju i Zemuncima.
Dakle, Gold souq. Trg na kojem se prodaje zlato, drago kamenje i nadaleko čuveni biseri, koji krase tijare mnogih princeza. Izuzetno kvalitetno zlato, 22-karatno, unikatni radovi, biseri raznih veličina, oči da zabole od sjaja i beline.
Ima svega i za svakoga, iako je sve u Dohi prično skupo. Sve naravno zavisi od želja i mogućnosti. Jer domaćini računaju da ko se domogne Dohe, nije mu problem ni da se počasti nečim kvalitetnim s ovog zanimljivog trga.
*
*
*
*
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO Argentinci luduju: Bez Dijega Maradone ni na plažu
