2
Velika čast.
Dragan Stojković će prvim sudijskim zviždukom na utakmici protiv Brazila ući u istoriju srpskog fudbala.
On će, naime, postati tek šesti čovek u istoriji srpskog fudbala koji će upisati nastup na Svetskom prvenstvu i kao igrač i kao selektor.
PROČITAJTE JOŠ...
Prvi je iz tog razloga svoje ime u večnost upisao Milorad Arsenijević Balerina. Legenda Mačve i BSK-a bio je deo čuvene reprezentacije koja je zaigrala na prvom Mundijalu u Urugvaju davne 1930. godine pod vođstvom Boška Simonovića.
Tačno dve decenije od Montevidea poprište borbe za titulu prvaka sveta bio je Brazil, a ekipu sastavljenu od velikana poput Stjepana Bobeka, Zlatka Čajkovskog, Vladimira Beare, te Rajka Mitića kao kapitena predvodio je upravo Arsenijević.
Zabeležene su dve pobede, nad Švajcarskom 3:0 i Meksikom 4:1, ali je Brazil u poslednjem kolu na čuvenoj Marakani slavio sa 2:0 i prošao u drugu fazu, gde je na kraju zauzeo drugo mesto. Po ukupnom plasmanu Jugoslavija je bila peta – tačnije, najbojle plasirana selekcija od svih koje nisu zaigrale u borbi za trofej.
Četiri godine kasnije u istoriji mu se pridružio i Aleksandar Tirnanić. Čuveni Tirke je bio saigrač Arsenijeviću u Montevideu. Doduše, ne kao pojedinačni selektor, već kao deo komisije koju su činili još i Branko Pešić, Leo Lemešić, Franjo Velfl i Milovan Ćirić, ali je na zvaničnom sajtu FIFA kao selektor zaveden upravo Tirke.
Zemlja dešavanja bila je Švajcarska, a Jugoslavija je ponovo bila smeštena u grupu za „kariokama“. No, ovog puta ishod je bio drugačiji – iako su bile odigrane samo po dve utakmice, „plavi“ su protiv Francuske slavili sa 1:0, potom su protiv Brazila remizirali 1:1, ali je to bilo dovoljno za prolaz. No, to je bio i konačan uspeh, pošto je ovog puta Zapadna Nemačka bila nepremostiva prepreka (2:0).
Ipak, Tirke je potvrdio status legende domaćeg fudbala.
Jedan od najvećih uspeha reprezentativnog fudbala postignut je na Svetskom prvenstvu 1962. godine u Čileu, a na tom putu reprezentaciju je predvodila ponovo trenerska komisija čiji deo su bili Ljubomir Lovrić, Hugo Ruševljanin i član tima koji je bio deo ekipe koja je igrala 1950. godine u Brazilu, Prvoslav Mihajlović.
Za Mihajlovića je vezan jedan zanimljiv podatak – 1951. godine je odigrao deset mečeva za Crvenu zvezdu kao pozajmljen igrač Partizana. U današnje vreme nezamislivo, u najmanju ruku…
PROČITAJTE JOŠ...
Jugoslavija je tada turnir otvorila porazom od Sovjetskog Saveza 2:0, ali je usledila demonstracija sile protiv Urugvaja (3:1), potom Kolumbije (5:0), da bi u četvrtfinalu Nemcima servirana osveta za poraz iz Švajcarske osam godina ranije – 1:0 i mesto među četiri najbolja. No, to je bilo sve – usledila su dva poraza, prvo od Čehoslovačke u polufinalu 3:1, posle i od Čilea u borbi za treće mesto (1:0).
Dovoljno za četvrto mesto, drugi put u istoriji.
Nakon toga je usledila pauza sve do 2006. godine, kada je Ilija Petković odveo Srbiju i Crnu Goru na smotru najboljih timova sveta u Nemačkoj 2006. godine, u koju se vratio posle 32 godine odsustva kako bi učestvovao na istom takmičenju.
Te 1974. godine deo tima koji je sa klupe u Nemačkoj predvodio Miljan Miljanić (tri poraza u grupnoj fazi) bio je i Petković.
Nije ni kao selektor imao više sreće, pošto je reprezentacija turnir završila sa tri poraza (Argentina 6:0, Holandija 1:0, Obala Slonovače 3:2), ali je u tim uvrstio tadašnjeg štopera Šalkea, Mladena Krstajića.
Bivši defanzivac je bio deo stručnog štaba koji je predvođen Slavoljubom Muslinom izborio plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine, a nakon što je doneta šokantna odluka da Muslin bude smenjen, Krstajić je neposredno pred početak Svetskog prvenstva imenovan na mesto trenera nacionalne selekcije. Zvaničan debi na selektorskoj poziciji bila mu je utakmica protiv Kostarike.
Uspeo je da za dlaku nadmaši bivšeg učitelja, ali ni Krstajić nije uspeo da sa selekcijom prođe grupu.
Sada je red na Piksija da se dokaže u društvu najboljih. Ono što ga, doduše, u startu izdvaja od svih sem Tirnanića jeste to što je na dva nastupa na svetskim prvenstvima ostavio poprilično ozbiljan trag – gol protiv Španije 1990. godine jedan je od najlepših u istoriji Mundijala, dok je upravo on bio strelac drugog pogotka protiv Nemačke u Francuskoj 1998. godine, mada je taj meč okončan remijem, 2:2.
Piksi je na klupu reprezentacije došao sa renomeom legende domaćeg fudbala. Na njemu je da polako tome pridoda i status jednog od najboljih selektora.
BONUS VIDEO Imperator, mađioničar, lucidni veseljak, srpsko čudo vidi brže nego obični ljudi
