Probudila se nova energija u Humksoj već dugo učmaloj u depresiji i pomirenoj sa neuspesima i samosažaljenjem.
Uspeo je Partizan da u samo nekoliko mečeva probudi nadu navijačima i mobiliše ljude u borbi za bolji i jači Partizan.
Iako na papiru dve pobede i remi u prvenstvu i eliminacija anonimnog tima iz Azerbejdžana ne zvuči ništa posebno ako se zna da je pre godinu dana Partizan pobeđivao Keln, ali je svima bilo jasno da je nešto trulo u državi Danskoj.
PROČITAJTE JOŠ
Truleži ima i sada, jer isti ljudi koji godinama uništavaju Partizan i dalje sede na rukovodećim mestima, samo stvari na terenu deluju nekako drugačije, pozitivnije i sa energijom koja se prenela na veliki broj ljudi.
Pokretač čitave priče je skromni Partizanov vojnik Igor Duljaj, čovek koji je kao igrač stekao kultni status svojim beskompromisnim stilom igre i poštenim pristupom čime je svoje ime uklesao među legende kluba.
Kada su kola u Humksoj nezadrživo krenula nizbrdo i niko nije želeo da dođe i bude žrtveni jarac u razbijanju nekada slavnog kluba, Duljaj je odlučio da rizikuje i stavi svoje ime na kocku.
A došao je u trenutku kada se sve raspadalo i kada je Partizan bio potpuno razbijen igrački i mentalno i na kraju završio na katastrofalno lošem stanju četvrtom mestu.
„Da je situacija u klubu bolja, ja ne bi bio trener Partizana“, rekao je na promociji skromni Igor Duljaj ali je kao po običaju ušao u duel kao što je kao igrač ulazio glavom tamo gde niko nije smeo nogom.
A oni koji vode Partizan i koji bi se našli u nebranom grožđu da je odbio da preuzme užarenu klupu, nastavili su da ga sabotiraju nesposobni da urade bilo šta u korist Partizana.
Milorad Vučelić i Miloš Vazura, najgori tandem na čelu Partizana ikada, umesto toga je odlučio da oteža odrađivanje prelaznog roka i kasni sa realizacijom pojačanja, da dozvoli da tri igrača za jedno leto pobegne iz kluba nastavljajući tako sraman trend.
Nemanja Jović, Fuseni Dijabate i Matija Popović su svako na svoj način imali prodajnu i igračku vrednost od koje je klub mogao višestruko da profitira i na terenu i sa punom kasom.
Uspeli su u tome da se protest navijača radikalizuje i da na ključnim mečevima gledamo praznu južnu tribinu koja je često bila pogonsko gorivo igrača na terenu.
Uspeli su u tome da se stvori rascep u sportskom društvu i da se vode „ratovi za APR“.
Uspeli su u tome da stadion ostane bez struje veći deo pripremnog perioda, da bivši fudbaleri ne mogu da treniraju u Teleoptiku iako su mnogo dali Partizanu.
Uspeli su da bitku za svoje fotelje stave iznad kluba, igrača i navijača i da redom devastiraju instituciju kakva je Partizan.
I zato moraju da odu, da im se zauvek zabrani ulazak u klub i da njihova imena budu večno na stubu srama.
Jer ovo što rade, institucija kao Partizan nije zaslužila.
Ukoliko u najskorije vreme Vučela i Vazura ne odlete iz Partizana, realna je opasnost i da ovaj ples sa Igorom Duljajem uskoro postane pepeo i prašina i da će ostati da neko samo ugasi svetlo.
Ukoliko uopšte bude bilo struje.
BONUS VIDEO Lionel Mesi, fudbaler koji iz dana u dan pomera granice fudbala
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare