1
Mnogo bure, tri boda na Marakani, više razbijenih glava nego fudbala i jedno pitanje - šta dalje?
Crvena zvezda je pobedila Partizan 1:0 i prišla gotovo na dohvat šampionske titule u Srbiji. Aleks Vigo postigao je gol za pobedu.
PROČITAJTE JOŠ...
Te dve stvari su jedino vredno spomena i sećanja kada je u pitanju 169. duel beogradskih večitih, uz činjenicu da je Igor Duljaj zabeležio debi na klupi tima iz Humske nakon odlaska Gordana Petrića, što bi moglo da bude značajno ukoliko doskorašnji trener Teleoptika izbegne sudbinu prethodnika iz bliže istorije crno-belih i ostavi nešto dublji trag. U suprotnom, i to će biti tek jedna propratna zanimljivost koja se dogodila na ovoj utakmici.
No, očajnih 90 minuta na stadionu Crvene zvezde moglo bi da posluži i jednom i drugom klubu kao dobar putokaz za budućnost, pod uslovom da iskoriste smernice koje su dobili na ovoj utakmici. Zvezda za poboljšanje tima, krpljenje „rupa“ i pripremu za Ligu šampiona, a Partizan za makar kakvu-takvu nadu da bi u bližoj budućnosti mogao da ozbiljnije ugrozi najvećeg rivala kada je u pitanju šampionska trka.
Tri stvari koje Crvena zvezda mora da uradi posle 169. večitog derbija
1. Šansa za „mlade nade“
Ekipa sa Marakane ima titulu u džepu. Za matematički obezbeđen trofej najboljeg tima u Srbiji je potrebno da od preostalih 13 mečeva pobedi osam, i to pod uslovom da Partizan ne posustane još negde, što s obzirom na očajnu formu i još goru atmosferu oko kluba u Humskoj nikako ne bi bilo iznenađenje. To Milošu Milojeviću daje i više nego dovoljno prostora da se posveti razvoju „mladih nada“.
Znatno više šanse bi u narednim nedeljama trebalo da dobiju Jegor Prucev, Irakli Azarov, Jovan Mijatović, Stefan Leković… Poseban razlog se krije u činjenici da bi crveno-beli veći deo plej-ofa lako mogli da odigraju bez nekog većeg takmičarskog motiva, pa bi Milojević dobio idealnu priliku da ove momke pre svega testira protiv najkvalitetnijih rivala u domaćim okvirima, ali im pruži i priliku da uđu u rutinu i „osete“ seniorski fudbal na nešto redovnijem nivou kako bi mogli da pomognu kako u šampionatu Srbije, tako i u najkvalitetnijem klupskom fudbalskom tkamičenju Evrope. A nametanje za Ligu šampiona je više nego ozbiljan motiv.
2. Određivanje igrača neophodnih za Ligu šampiona
Utakmica protiv Partizana je pokazala da je crveno-belima neophodna nadogradnja na leto kako bi mogli da se nose sa „aždajama“ u Ligi šampiona, ali Milojević ima sasvim dovoljno dobrih igrača na raspolaganju da od njih napravi okosnicu. Utisak je da će crveno-beli mnogo lakše podneti odlazak Strahinje Erakovića nego Aleksandra Dragovića, ukoliko do istog dođe pre naredne zime. Takođe, veliko je pitanje koliko će ozbiljnu ulogu moći da ima Aleksandar Katai, pogotovo jer je primetno da ima sve više problema sa snagom.
Ono što je takođe vidljivo jeste da je nedostatak Mirka Ivanića itekako bio primetan i problematičan. Opet, pred Milojevićem je i više nego dovoljno vremena da stvori jasnu sliku ko bi kakvu ulogu trebalo da ima u grupnoj fazi Lige šampiona.
3. Rešavanje „rupa“ – drugim rečima, dovođenje napadača
Zvezda već dugo ima problema sa nedostatkom prave „devetke“, tačnije od odlaska Ohija Omoižuanfa. Crveno-beli će imati čitavu letnju pijacu za pronalazak rešenja koje će doneti nadogradnju ne samo za domaće prvenstvo (Aleksandar Pešić pokazao da je dovoljno dobar za Superligu, ali daleko od potrebnog nivoa za Evropu), već i za evropske mečeve.
Pored toga, u zavisnosti od toga šta će biti sa Mirkom Ivanićem i da li će i naredne sezone igrati za Zvezdu, možda će biti neophodno rešavanje pitanja organizatora igre, što će takođe biti teško nadomestiti jer je Ivanić „srce“ ovog tima. Rešenje bi mogao da bude Prucev, ali je tu veliko „ali“ s obzirom na to da je u pitanju veoma mlad momak koji bi tek trebalo da se dokaže.
Tri stvari koje Partizan mora da uradi posle 169. večitog derbija
1. „Žrtvovanje“ sezone zarad svetlije budućnosti
Crno-beli su kilometrima udaljeni od borbe za titulu, a stotinama kilometara od iole ozbiljnije uloge u Evropi, što je pokazao i dvomeč sa Šerifom iz Tiraspolja. S obzirom na to da je Igor Duljaj preuzeo „vruć krompir“, najgore što može da uradi jeste da stvari ostavi ovakvim kakve jesu. Ono najbolje je u ovom momentu bolno, ali na duže staze najsvrsishodnije. Crno-beli teško da će uspeti da dovoljno nadograde tim da se domognu Lige šampiona, pogotovo što je „staza ligaša“ mnogo teža od „staze šampiona“ jer u plej-ofu čekaju mnoge „ale“ iz Liga petice. Iz tog razloga crno-beli bi trebalo da mnogo više razmišljaju o tome da šansu dobiju brojni „dečaci“ iz omladinske škole kako bi se videlo ko bi mogao da pomogne klubu da se izdigne na noge.
2. Kraj saradnje sa „iskusnima“
Podmlađivanje ume da bude bolan proces, ali je u slučaju Partizana neophodno, jer oni najstariji i najiskusniji nisu pokazali dovoljno da bi mogli da predstavljaju okosnicu nekog budućeg Partizana.
Možda teška odluka, ali svakako ne bez osnova i opravdana. Na Duljaju je da proceni da li želi u to da se upušta.
3. Trener na duže staze
Ukoliko crno-beli krenu u svojevrstan „rebilding“, neophodno je da na klupu dođe neko koga će u Humskoj moći da istrpe koliko je potrebno. Da li je to Duljaj? Biće poznato krajem polusezone, jer uprkos dobroj partiji na derbiju i pozitivnim znacima, mnogo više uticaja na to imao je sam termin „večiti derbi“ i utakmica protiv Crvene zvezde nego sam trener.
Po Partizan bi najbolje bilo da se ispostavi da je Duljaj pravi pogodak, ali za svaki slučaj, uprava Paritzana bi trebalo da iskoristi naredne nedelje i iz izgubljene sezone izvuče maksimum pronalaskom trenera koji će biti pravi kamen-temeljac za povratak crno-belih u šampionsku trku.
BONUS VIDEO Policija ispratila navijače zvezde da ostave zastave
