Fudbalska reprezentacija Srbije je po ko zna koji put na novom početku, a iako rezultati to ne pokazuju, čini se da posle mnogo vremena postoji ideja o tome kako bi tim trebalo da izgleda.
Sistem koji je stvorio Slavoljub Muslin u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo je bio dobitan, Srbija se plasirala na takmičenje, ali je, bar prema zvaničnim verzijama, Fudbalski savez Srbije bio nezadovoljan „defanzivnom igrom“ što je kao rezultat donelo smenu selektora.
PROČITAJTE JOŠ
Reklo bi se, nimalo razuman i teško razumljiv potez. Posebno ako se uzme u obzir da je na selektorsku poziciju stigao Mladen Krstajić, praktično debitant u poslu.
Sve što je Muslin uradio Krstajić i njegov stručni štab su pokvarili, naročito u postavci igre, koja je iz „konzervativne“, „defanzivne“ i „neatraktivne“ formacije 3-5-2 prebačena u hibridni sistem 4-2-3-1 koji nikome od igrača nije odgovarao.
Niti je Sergej Milinković-Savić mogao da postane zadnji vezni, niti je Dušanu Tadiću odgovaralo da bude „zarobljen“ uz aut-liniju, niti je postojao uigran tandem centralnih defanzivaca.
Krstajićevo lutanje je nastavljeno kroz dalja takmičenja, a svoj krah je doživelo u Ukrajini, kada je Adema Ljajića postavio na mesto defanzivnog veziste, iznenada u napad ubacio dvojicu igrača, te smestio Aleksandra Kolarova u trio centralnih defanzivaca.
Dakle, opšti kurcšlus koji je kao rezultat doneo pet golova u mreži Marka Dmitrovića.
Neminovno je bilo da Krstajić ode, na njegovo mesto je stigao Ljubiša Tumbaković, posle godina spekulacija o tome da bi selektorska pozicija bila idealna za njega.
Nije startovao sjajno, nije realno ni mogao pošto je kvalifikacioni ciklus za Evropsko prvenstvo bio praktično izgubljen, pa je sva pažnja bila usmerena na baraž Lige nacija, koji takođe vodi na smotru najboljih evropskih nacionalnih selekcija.
Norveška, kao ultimativni cilj, pa potom mogući duel sa pobednikom duela između Izraela i Škotske. Sve je usmereno ka tome, o čemu svedoče i dve utakmice iz novog ciklusa Lige nacija.
Tumbaković je odlučio da praktično žrtvuje te mečeve kako bi proverio sa kakvim igračima raspolaže i kome može da nameni kakvu ulogu. Nije pozvao nijednog desnog beka, pa je bilo izvesno da će Srbija da se vrati na igru sa trojicom „pozadi“, uz oslanjanje na krilne bekove, gde srpski tim može i te kako da profitira.
Sistem sa trojicom igrača u poslednjoj liniji sa sobom nosi i potrebu da u timu postoji defanzivni vezni fudbaler sa prevashodnim usmerenjem na odbranu i zadatkom da iznosi loptu ka sredini terena i započinje napade.
Od aktuelnih srpskih fudbalera to može da radi samo Nemanja Matić.
I tu dolazimo do problema. Ima stvari koje deluju idealno, Darko Lazović i Filip Kostić imaju kompletne aut-linije na raspolaganju, što su uloge koje imaju u svojim timovima.
Tumbaković je i najavio da će mu to biti prevashodni zadatak, da uloge igrača iz ekipa prenese u reprezentaciju. To mu je uspelo sa krilnim bekovima, a vredi očekivati da takav slučaj bude i sa Dušanom Tadićem, koji bi konačno mogao da dobije veliku površinu terena za kreaciju. Takve okolnosti ima u Ajaksu, samo je kod njega problem što gotovo sedam meseci nije odigrao takmičarsku utakmicu.
Aleksandar Mitrović kao Aleksandar Mitrović. Gol-mašina. Dovoljan je momenat da eksplodira. I njegova pozicija je zacementirana. Tumbaković ima dovoljno znanja i iskustva da mu se ne desi Krstajićev kiks i opcija da napadača Fulama ostavi na klupi, te da u napadački tandem promoviše dvojicu ofanzivaca koji do tog trenutka nikada zajedno nisu igrali.
Ali, vratimo se na problem. I na poslednju priču o Matiću i Srbiji.
Sistem koji je Tumbaković namenio timu ocrtava njegov pragmatičan i praktičan pristup, bez previše komplikovanja, mudrovanja i izmišljanja mlake vode. Dakle, svako bi trebalo da zna šta je njegov posao. Pošto ga već radi u klubu.
Matić je u Mančester junajtedu od početka godine radio vrhunski posao kao „osigurač“ veznog reda, kao bukvalna veza između centralnog defanzivnog bloka i sredine terena, igrač koji ume da reaguje kao odbrambeni, da spreči i oteža napade protivnika, te da u ofanzivi preuzme ulogu „kvoterbeka“, da deli lopte na strane i diriguje ritmom.
Momak sa Uba je nedavno odlučio da stavi tačku na nastupe u reprezentaciji. U veoma čudnom trenutku – pred presudni meč i u momentu kada je njegova uloga nasušno neophodna.
Uz njega, u timu nema ni Luke Milivojevića, igrača koji bi možda mogao da se prilagodi takvoj funkciji, ali ona potpuno ne preslikava njegovu ulogu u Kristal Palasu.
Tumbaković je na utakmicama protiv Rusije i Turske mesta zadnjih veznih poveravao Nemanji Gudelju i Nemanji Maksimoviću i menjao im je uloge – u prvom meču je fudbaler Sevilje bio taj koji se vraćao u poslednju liniju, s namerom da kroz dodavanja pokrene napade, da bi u utakmici odigranoj u Beogradu to radio zlatni „Orlić“ sa Novog Zelanda.
U oba slučaja to nije izgledalo sjajno. Jednostavno, to su stvari koje njih dvojica ne rade. Niti je to bio posao za Nemanju Maksimovića u Rusiji, pa je baš zbog činjenice da je imao loptu u nogama, na šta nije navikao, napravio kardinalnu grešku pre trećeg gola ruskog tima. A i jednu pre toga…
Srpski fudbal u samo jednom snimku. pic.twitter.com/TY4XeJ16XR
— D'umru (@rajkovic98) September 3, 2020
Tumbaković je i za to pokušao da pronađe rešenje smeštajući Aleksandra Kolarova na poziciju libera, odnosno centralnog igrača u trojnoj defanzivnoj postavci, ali je kapiten odigrao veoma neodgovornu utakmicu i završio je ranije zbog dva žuta kartona.
Sa Matićem bi ovakav sistem igre Srbije bio idealan, praktično jedini mogući, ali će selektor morati da traži alternativne načine za kreaciju i distribuciju lopte iz poslednje linije, pošto ispucavanje na Mitrovića ili Milinković-Savića nije primarna opcija.
Vremena za provere i probe nema, tačno je mesec dana do utakmice sa Norveškom, ali je Tumbaković imao šta da vidi u mečevima sa Rusijom i Turskom, pa ostaje samo nada da će njegovi puleni uspeti da usvoje sve zadatke i da na teren verno prenesu svoje znanje.
Norveška je već dala ozbiljan signal, sa 5:1 je savladala Severnu Irsku i pokazala da je njen napadački tandem, Erling Holan – Aleks Serlot, veoma raspoložen i oran za igru. Srbija ima svoje adute, krilne bekove, ali i nekoliko rupa koje treba hitno zapušiti i prevashodno – odbraniti svoj gol.
Ako već dođe do šanse da se postigne, Mitrović i Tadić znaju kako to treba uraditi, pa makar i ne bilo lepo za oko. Samo neka bude efikasno. I niko neće govoriti o tome da se igra „ružan fudbal“.
A, oni zbog kojih je Matić odlučio da se oprosti, šta god, ko god oni bili, pa makar i on sam, snosiće najveću odgovornost za eventualni neuspeh, što je daleko realnija opcija od mogućeg prolaska dalje. I to bi trebalo da znaju. Ako ih uopšte to i zanima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare