Reč kojom bismo mogli da opišemo prelazne rokove u svetu fudbala, bilo letnji bilo zimski, jeste "ludnica". Zapravo, tako je bar bilo do ove zime.
U januarskom prelaznom roku izostao je uobičajeni „vatromet“, od engleske Premijer lige do nemačke Bundeslige, klubovi nisu izdvajali prevelike svote novca, pa možemo da kažemo da je za nama najsiromašniji prelazni rok u novijoj istoriji.
PROČITAJTE JOŠ
Pre samo tri godine oboren je rekord za štopera, pošto je Virdžil van Dajk Sautemptonu plaćen 85 miliona evra pri prelasku u Liverpul, Brazilac Oskar od strane kineskog Šangaj SIPG-a Čelsiju skoro 70 miliona evra…
Iz ove perspektive, čini se da su takvi dani ipak definitivno prošlost, bar za neko dogledno vreme.
Kako su velike lige trošile ove zime?
U tekstu ćemo se osvrnuti na transfere u šest liga – Premijer ligi Engleske, nemačkoj Bundesligi, španskoj Primeri, italijanskoj Seriji A, franucskoj Ligi 1 i ruskoj Premijer ligi, uz kratak osvrt na domaću Superligu.
PREMIJER LIGA (Engleska)
Od Engleza smo navikli na megalomanske transfere, ma koje doba godine da je u pitanju, ali to je ovog puta izostalo. Na Ostrvu su igrače ove zime dovodili najviše na pozajmicu, najveće zvezde nisu menjale klub, a „kralj“ zimskog prelaznog roka je Said Benhrama, koji je nakon tromesečne pozajmice uspeo da natera čelnike Vest Hema da Brentfordu plate 23 miliona evra.
We are pleased to confirm Saïd Benrahma has completed his permanent transfer to the Club! ✍️
— West Ham United (@WestHam) January 29, 2021
Pored njega, ozbiljan iznos platio je Mančester junajted Atlanti za dolazak mladog Amada Dijala iz Atalante (21 milion), dok su preko deset miliona izdvojili još samo čelnici Aston Vile za Morgana Sansona iz Monpeljea, 15 miliona evra.
Poređenja radi, prošle godine samo transfer Bruna Fernandeša iz Sportinga koštao je Mančester junajted 55 miliona evra.
Englezi su ove godine potrošili na transfere i pozajmice ukupno 86.84 miliona evra. Prošle godine, cifra je išla do 242.55 miliona.
SERIJA A (Italija)
Italijani su, posle Engleza, ove zime bili največe „trošadžije“ sa 77.68 miliona evra koje su dali za usluge novih fudbalera, a najviše je plaćen Nikolo Rovela, fudbaler Đenoe koji je potpisao za Juventus, a potom vraćen u svoj dosadašnji klub na pozajmicu do kraja sezone. „Stara dama“ iz Torina za njega je platila 18 miliona evra.
Ukupno, samo četiri transfera u čitavoj ligi bila su skuplja od 10 miliona evra.
Prošle godine, Italijani su na transfere dali 215.55 miliona evra.
BUNDESLIGA (Nemačka)
U Nemačkoj, najviše za jedno pojačanje izdvojio je Lajpcig, koji je u svoje redove doveo zvezdu Salcburga, Mađara Dominika Soboslaja. Oni su Salcburgu uplatili 20 miliona evra na račun, što je gotovo polovina ukupne sume koju su Budesligaši ove zime izdvojili za nova pojačanja – 48.65 miliona evra. Još samo jedan transfer bio je veći od deset miliona (Džermejn Frimpong, iz Seltika u Bajer Leverkuzen, 11 miliona evra).
Poređenja radi, pre godinu dana u Bundesligi je potrošeno ukupno 196.80 miliona evra na transfere.
PRIMERA (Španija)
Pre godinu dana, u Primeri ekipe su izdvojile 151.15 miliona evra, a Real je tada za Reinijea Borusiji iz Dortmunda dao 30 miliona evra. Ove zime čitava liga je potrošila skoro devet miliona manje – 21.25, od čega je Real Sosijedad platio Sevilji 10 miliona evra za usluge napadača Karlosa Fernandeza.
LIGA 1 (Francuska)
Francuzi su potrošili nešto više, 25 miliona, ali najveći deo otišao je na transfer Krepija Dijate iz Klub Briža u Monako, 16 miliona evra. To je u poređenju sa prošlom sezonom ništa, s obzirom na to da su na zimu 2020. godine potrošili 124.25 miliona evra.
PREMIJER LIGA (Rusija)
Rusi su poznati kao najveće „trošadžije“ u istočnom delu Evrope, prošle godine su na transfere dali 19.57 miliona evra. Nakon 365 dana, ta cifra je pala na 5.31 miliona, što je manje od novca koji je samo Rubin dao Krasnodaru za Ivana Ignatjeva (7 miliona evra). Ove godine, najveći transfer u Rusiji bio je prelazak štopera Pabla iz Bordoa u Lokomotivu za 2.5 miliona evra.
SUPERLIGA (Srbija)
U domaći fudbal ove zime stigli su Filipo Falko u Crvenu zvezdu za 1.2 milion evra, te Nemanja Tomašević, koji je iz tuzlanske Slobode prešao u TSC iz Bačke Topole za 75.000 evra. Prošle godine, poređenja radi, Partizan je za Umara Sadika i Bojana Matića dao nešto više od dva miliona evra.
Zašto su klubovi manje trošili?
Iako postoji nada da je pad u sumama koje su klubovi izdvajali za igrače došao nakon uspešne primene finansijskog fer-pleja, ipak je teško poverovati da postoji bilo koji drugi razlog sem pandemije koronavirusa. Prazne tribine, smanjen protok robe… Sve to je uticalo na platežnu moć timova sa „starog kontinenta“. Da li će se trend pada nastaviti i tokom narednog leta, videćemo već u narednim mesecima, ali nije realno očekivati da će fudbalskim meridijanima ponovo prštati od nenormalnih cena igrača sve dok se situacija širom planete ne vrati u normlane tokove, a restrikcije, kada je u pitanju povratak navijača na tribine, budu ukinute.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar