Ruski tragičar prekinuo ćutanje: Mislio sam da će nas Hrvati ubiti na terenu

"Na poluvremenu je Karpin govorio da je nemoguće braniti se 90 minuta i doći do željenog rezultata. Zbog tog smo hteli da promenimo svoju igru, verovali smo da možemo i bilo nam je jasno da je selektor u pravu. Izašli smo, želeli smo da se nadigravamo, ali kada smo videli u kakvom je stanju teren... Hrvati su bili u naletu, a nakon početka nastavka, idućih 10-15 minuta bilo je najteže. Hrvati su nas razbijali. U tom trenutku kroz glavu nam je prolazila misao da će nas ubiti na terenu. Očekivao sam da će zbog lokvi utakmica biti lakša, da Hrvati neće moći toliko da kombinuju kao u prvom delu. Ispalo je da su se savršeno prilagodili i nastavili da igraju svoj fudbal. Nakon 15 minuta drugog poluvremena malo su usporili i nije bilo toliko opasnih trenutaka", rekao je za Sport-Express.ru.Pojasnio je kako je izgledalo poslednjih 10 minuta susreta kada je pogodio svoju mrežu."Nekoliko sekundi pre gola osetio sam grč, ne samo iza, već i napred. Nastavio sam da trčim jer utakmica nije zaustavljena. Morao sam. Nakon utakmice sam sve vrteo po glavi. Možda sam trebao da padnem, da tražim pomoć, ali trener mi je rekao: 'A šta da si pao i da su onda postigli gol s pozicije na kojoj si trebalo da budeš? To bi bio još veći problem. Ovako si barem pokušao da igraš do kraja.' I prvi trener je govorio da, ako možeš, moraš da trčiš dok ti noga ne otpadne. Takav sam i ja, uvek ću sve da odradim do kraja. Da, danas kad se sagleda čitava situacija, čovek bi mogao da kaže: 'Pa zašto nisam propustio loptu?' Ja sam u tom trenutku samo razmišljao kako da nastavim da trčim s povredom. Kada je lopta završila u mreži, osetio sam bol. Rekao sam da je potrebna zamena, ali više nismo imali pravo na to. Nisam hteo da ostavim saigrače na terenu, pokušao sam da nastavim da igram."Govorio je i o tome šta se dešavalo po završetku susreta."Odmah sam otišao u svlačionicu. Deo saigrača mi je prišao i pružio podršku. Selektor i ostali treneri napravili su isto. Neko vreme smo samo sedili, u svlačionici je bila tišina, nitko nije govorio. Sedio sam s pognutom glavom, zabrinut i sa osećajem da sam izneverio ekipu, ali i svoju državu. Iako to ne možete da nazovete greškom, već slučajnošću, radilo se o za mene teškom trenutku."Istakao je da mu je bilo potrebno vreme da se distancira od svih."Nisam ni odmah upalio mobilni telefon. Morao sam da se priberem, odlučim što i kako dalje. Kasnije sam video mnoštvo poruka od porodice i prijatelja, a ostao sam iznenađen kada sam video da su mi pisali i brojni ljudi s kojima sam imao nikakav ili vrlo malo kontakta. Shvatio sam da neću ništa promeniti ako se budem ubijao oko toga. Dogodilo se i sad je gotovo. Ispričao sam se selektoru, on se prisetio svojih riječ između dva poluvremena, te rekao da se takve stvari događaju. Nadam se da ću u martu pomoći svojoj ekipi i zabiti pogodak, ali ne u svoju, već u protivničku mrežu. To je moj cilj za iduća tri-četiri meseca. Ne treba to čak ni da bude ni pogodak, ali moram da dam sve od sebe da odemo na Svetsko prvenstvo."BONUS VIDEO Pogledajte bizarni autogol koji je poslao Hrvatsku na Mundijal

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=crorus10autogol-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2687223"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram