Fudbaleri Pari Sen Žermena ispali iz iz Lige šampiona i sad već možemo provereno da kažemo - da dovedu i Boga oca lično, verovatno bi izgubili do polufinala.
Doveli su čak i Lea Mesija, čoveka u kog se Argentinci zaklinju kao u boga, makar onog fudbalskog i opet ništa nisu uradili.
PROČITAJTE JOŠ:
Pred osminu finala se pričalo kako je Real bio malerozan što je izvukao parisku mašineriju, a sada ispade obrnuto.
Em je PSŽ u prvom meču dobio jedva golom Kilijana Mbapea, em je u revanšu posle odličnog prvog poluvremena, poklonio pobedu i preokret Realu (1:3), a slavu Karimu Benzemi.
Svi će opravdano reći da je to učinio Đanluiđi Donaruma lično, svojim neoprostivim potezom, kada se poigravao sa loptom pred svojim golom i poklonio je Vinisijusu, a ovaj asistirao Benzemi.
Sat vremena je PSŽ delovao kao tim koji krstari ka pobedi potpuno lagano, a onda je Benzema za 17 minuta sve okrenuo naopačke.
Ono što ni Nejmar, Mesi i Mbape, trio vredan oko pola milijarde evra, zajedno nisu mogli da urade, uradio je sam Benzema.
Da su se računala i ona dva poništena gola, onda bi i Mbape imao het-trik, ovako samo još jedno razočarenje za pariski klub na stadionu Santjago Bernabeu.
A nije da razočarenja nije bilo, posebno u Evropi. Od kada su klub kupili arapski vlasnici i katarski Investicioni fond.
Ako je neka sezona trebalo da bude ona kada PSŽ bukvalno rastura sve do finala Lige šampiona, to je trebalo da bude ova.
Lionel Mesi, Serhio Ramos, Đanluiđi Donaruma, Ašraf Hakimi, Džordžinjo Vajnaldum, Nunjo Mendeš, Danilo Pereira.
Sva ta imena nisu stigla u Pariz da bi se uz Mbapea i Nejmara borila za osminu finala Lige šampiona, jednostavno je previše para ulupano.
Konkretnije, negde se može pronaći podatak da je reč o sumi od oko 1,3 milijardi evra, drugde da je oko milijardu i po, ali suština je ista. Više od milijardu.
Što je najluđe, svi spomenuti igrači su prošle godine došli praktično za džabe u odnosu na ono što bi klubovi platili za njih – da mogu.
Samo Hakimi i Danilo su plaćeni više od stotinak miliona, ostali su došli ili kao pozajmljeni, ili kao slobodni igrači.
Englezi bi rekli – what a bargain! Delovalo je tako svima, sve do srede uveče, kada se kula od karata urušila.
Kula je počela da se gradi od 2011. kada su Katarani kupili klub, a Naser el Kelaifi se nadao da će ga uzdići „plastikom“.
I jeste. Zlatan Ibrahimović, Edinson Kavani i neki slični igrači nikad ne bi došli da nije bilo „love“ i perspektive.
Ubrzo su Parižani postali dominantni u ligi kakva je francuska, ali im je do danas ostao jedan evropski trofej – Kup pobednika kupova iz 1996.
Sve ostalo su bili domaći kupovi i titule u Ligi 1. Tamo je otpor mnogo manji nego u Ligi šampiona.
Devet godina se čekalo na prvo finale elitnog takmičenja i tamo je Bajern bio bolji za gol.
Ako znamo da pričamo o klubu koji je za devet godina imao čak 21 igrača plaćenog skuplje od 20 miliona evra – malo je.
Ironija je da tu negde na začelju tek nešto više od 20 miliona plaćeni Ibra postane jedan od najboljih fudbalera u poluvekovnoj istoriji PSŽ-a, a brojni skuplji igrači ne mogu da mu dođu ni do kolena.
PSŽ je oscilirao od ekipe koja može da vas zgromi sa 6:0, do grupe građana koja se opusti, kao da je skupljena od likova ispred lokalne prodavnice, sa pivom u ruci i cigarom u ustima.
Videli smo to protiv Barselone pre pet godina, kada je Barsa dala tri gola za sedam minuta i u nadoknadi potpuno razbila PSŽ sa 6:1 i to posle poraza od 4:0, kada je već bila prežaljena.
Tako neobavezno i „lagano“ su Francuzi delovali čim su primili prvi gol od Reala u sredu uveče. Novac može da kupi kvalitet, ali ne može da izgradi šampionski mentalitet.
To je ono čemu u Realu recimo uče decu čim prohodaju i čim krenu da ih vode dva i po sata po muzeju na Santjago Bernabeu.
Neke stvari prosto ne mogu da se kupe, samo da se osvoje, a PSŽ ih osvaja samo u Francuskoj i to je problem.
Zanimljivo je da je PSŽ klub koji ima 10-15 igrača plaćenih skuplje od 40 miliona evra i samo jednog kog je prodao za toliki iznos – Gonsala Guedeša.
Ima manje od deset igrača prodatih skuplje od 20 miliona. Onako ugrubo ekonomski, to ne deluje baš isplativo.
Nije ni suština da bude, ali kada se već daju pare, onda je logično da se kao nalogodavac transakcija i potpisnik čekova zapitate – gde bre idu moje pare?
Ako se do sada to Katarani nisu zapitali, onda je pravo vreme da to urade. Ili da promene taktiku i odustanu od pukog dovođenja velikih imena.
Poketino se u Engleskoj dokazao vodeći Totenhem, ok, ali u Francuskoj ima ekstremno ofanzivan sastav, a on kao defanzivnije orjentisan trener ne može da utegne odbranu koja pravi početničke greške.
Mesi, koji je neprepoznatljiv, zatim Nejmar i Mbape koji su nestali posle prvog gola protivnika, Markinjos koji asistira Benzemi, ma opšti kalambur.
Mnogo zujanja, ništa meda. Tako će i ostati, ukoliko u Parizu ne shvate da će pre do finala i trofeja da ih dovede dobro uklopljen skup igrača, nego samo skupi igrači. Do tada će se ovako vrteti ukrug i davati po 222 miliona za Nejmara ili 180 za Mbapea, da im služe samo kao reklama za prodaju dresova. Baš kao i Mesi.
BONUS VIDEO: Dejan Stanković najavio duel Zvezde u Glazgovu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar