Zavesa na fudbalsku sezonu u Srbiju je spuštena. Crvena zvezda je prvak, ispalo je čak šest klubova, a sezona je bila prepuna skandala.
Sve je zaključeno masovnom tučom nakon proslave titule Crvene zvezde u beton hali koja je rezultirala sa velikim brojem povređenih i materijalnom štetom.
Srpskom fudbalu je defintivno potrebna drastična promena. Jedna od prvih je promena sistema takmičenja, a uz to je neophodna depolitizacija i dekriminalizacija kako bi se obezbedilo regularno takmičenje.
Kao jedan od primera u kom bi pravcu mogla liga da se ravija, jeste poljska Ekstraklasa, elitni rang tamošnjeg fudbala.
U zemlji koja broji blizu 40 miliona stanovnika, imamo ligu od 16 timova koji uspevaju da se samostalno finansiraju, a ogroman novac se dobija od TV prava. Uz to, uspeli su da se izbore sa skandalima sa nameštanjem mečeva, a stvorili su i kompetitivno takmičenje koje omogućava velikom broju ekipa da se bore za sam vrh.
Ako je Poljska napravila ligu od 16 klubova, u Srbiji bi sve preko 12 bila megalomanija i kupovina mira zarad glasova u savezu i raznim upravnim odborima.
A Poljaci su svoje takmičenje odlično naplatili.
Vodeća poljska fudbalska liga Ekstraklasa počela je da sarađuje sa Kontent Arenom, dobavljačem softvera specijalizovanim za rešenja koja olakšavaju trgovanje sportskim pravima medija.
To će Ekstraklasi dati dodatni alat za promociju i komercijalizaciju svojih igara i još veći pristup stranom tržištu medijskih prava. Kontent Arena već sarađuje sa najvišim ligama u brojnim zemljama, uključujući nemačku Bundesligu.
Taj ugovor je samo dodatan izvor već postojećem ugovoru sa Kanal plus platformom koji je obnovljen u avgustu 2020. godine.
Prema detaljima tog ugovora, poljski klubovi će godišnje od tv prava zaključno sa sezonom 2022/2023 podeliti 56,8 miliona evra po sezoni što ih u tom segmentu svrstava u deset liga u Evropi.
Kada se podelii cifra na 16 klubova koliko elitni rang poljskog fudbala ima, to je u proseku 3,5 miliona evra po ekipi samo iz tog izvora prihoda.
Kada napravimo paralelu sa Srbijom, dolatimo do ključnog problema o kojem je Poledica pričao.
Način finansiranja klubova u Srbiji je blago rečeno apsurdan, što dovodi do skandala sa nameštanjem utakmica.
„Da postavimo jedno pitanje – kako se finansiraju klubovi u Srbiji? Koji su prihodi Radničkog iz Niša, Javora iz Ivanjice, Mačve iz Šapca. Njima je prihod nula, a rashod 100 odsto. Kako se prave pare? Ako opština izdvoji sto, dvesta hiljada, gde je ostatak?“, pita se Poledica.
On je u razgovoru za naš portal istakao da je u Srbiji ekipa sa budžetom od milion ipo evra ozbiljan klub. Ako to uporedimo sa 3,5 miliona koliko ide u proseku po klubu koliko Poljaci dobijaju, jasno je šta je jedna od ključnih stvari na kojima mora da se radi.
Poljaci su uspeli da pored značajne cifre od TV prava sistemom takmičenja i neizvesnošću dovedu i solidnu količinu publike na stadione. U sezoni 2019/2020 do početka pandemije, prosečna poseta je iznosila nepunih 8 hiljada, dok je čak pet ekipa imalo više od 10 hiljada u proseku po utkamici.
Zanimljivo je da je u tom segmentu prisutan određeni trend pada, jer je samo dve godine ranije bilo oko 9500 navijača, a sezonu ranije oko 8200 u proseku.
Ono što daje dodatnu draž poljskom prvenstvu je i činjenica da je jedna od najkompetitivnijih liga. Od sezone 2000/2001, Poljska je imala čak šest različitih šampiona. Iako su samo Visla Krakov i Legija iz Varšave uspele da osvoje više od jedne titule, neizvesnost u polsjkom prvenstvu je neuporedivo veća nego u mnogim drugim ligama.
Ove sezone su u poljskoj zbog pandemije koronavirusa i kasnijeg početka lige igrali u dvokružnom sistemu gde je posle 30 odigranih kola Legija iz Varšave uspela da osvoji tiulu sa pet bodova viška.
Tri sezone pre toga, nakon 30. kola bi se liga delila na dva dela i igralo se još sedam kola, a najveća razlika i zmeđu šampiona i vicešampiona bila je četiri poena. Imali us Poljaci i sistem sa podelom bodova, gde se liga takođe delila na dva dela, a u takvom sistemu dobijali su dramatičnu borbu i za titulu i za Evropu i za opstanaka.
Konstantan rad na unapređenju sistema lige, i razvoj infrastrukture, klubovimau Poljskoj su doneli veliku stabilnost i zdrave izvore finansiranja.
Jedna od ključnih stvari u razvoju takmičenja bila je borba protiv nameštanja. Godinama se istraživao skandal iz sezone 2004/2005 kada je nekoliko klubova optuženo za nameštanje utakmica što je bilo inicijalna kapisla za borbu protiv kriminala.
Nekoliko timova je kažnjeno sa velikim finansijskim kaznama i oduzimanjem bodova, a samo je žalbeni postpuka sprečio Viđev Lođ da ne bude izbačen iz lige.
Ipak, to je doprinelo regularnijem prvenstvu i šansama da se ekipe bore od jednakim uslovima.
Mirko Poledica je u razgovoru za Nova.rs to istakao kao jedan ključnih detalja.
„Ja gledam Legiju iz Varšave, to je moj bivši klub. Igra sa poslednjim na tabeli kući i izgubi rezultatom 3:2 tako što sudija svira tri penala za goste. Zamislite recimo, da igra Bačka protiv Zvezde ili Partizana i pobedi sa 3:2, a sudija im svira tri penala“, objašnjava Poledica.
Sledeći iskorak su bolji rezultati u Evropi, sobzirom na činjenicu da su Poljaci samo jednom u poslednje četiri sezone imali predstavnika u grupnoj fazi evropskih kupova kda je Leh iz Poznanja uspeo da se kvalifikuje u Ligu Evrope. Najviše je podbacila Legija koja je imala nekoliko neprijatnih eliminacija.
Pratite nas i na društvenim mrežama: