Partizan opet kolabirao, podele skupo koštale klub

Situacija u Humskoj ulici, koju navijači s pravom opisuju kao „brod koji tone“, postala je paradigma sistemskog urušavanja u kojem se sportski rezultati, finansijska stabilnost i klupski identitet tope pred očima javnosti.

Od euforije zbog dolaska novih lica u upravu krajem 2024. godine, došlo se do otvorenog rata unutar rukovodstva, duga koji se krpi hitnim državnim injekcijama i svlačionice u kojoj se treneri smenjuju brže nego što stignu da upoznaju igrače.

Partizan je sada na sedam bodova iza Crvene zvezde, iako je na kraju jesenjeg dela šampionata imao +1 na svom kontu.

Od starta prolećnog dela Partizan ima dve pobede, jedan nerešen rezultat i dva poraza, koja su došla u 24. i 25. kolu. Vojvodina sada čak i preti da prestigne Partizan na drugom mestu (ekipa iz Novog Sada ima četiri boda manje).

A, najočigledniji simbol Partizanove propasti je sudbina stručnog štaba. U poslednje dve godine, klupa crno-belih postala je „užarena stolica“ koju niko ne uspeva da zadrži duže od nekoliko meseci. Poslednji u nizu potresa dogodio se nakon bolnog poraza u 178. večitom derbiju od Crvene zvezde (3:0). Nenad Stojaković, koji je pokušao da stabilizuje ekipu nakon odlaska Srđana Blagojevića, postao je žrtva nemoći tima u drugom poluvremenu najveće utakmice srpskog fudbala.

Njegov naslednik, legendarni Damir Čakar, imenovan je sa zadatkom da ugasi požar, ali ni on nije dobro krenuo...

Ono što navijače najviše boli jeste činjenica da se „spasilačka misija“ Predraga Mijatovića, Danka Lazovića i Rasima Ljajića polako pretvara u unutrašnji sukob. Mijatović je otvoreno priznao da odnosi u vrhu kluba „nisu isti kao pre šest meseci“, nagoveštavajući čak i mogućnost vanredne Skupštine kako bi se raščistile pozicije.

"Najgluplje bi bilo da čovek zabije glavu u pesak i ne suoči se sa evidentnom krizom koja postoji - od rezultatske, igračke, a i do one u Upravnom odboru kluba. To su činjenice. Različita mišljenja su uvek dobra u okviru jedne porodice, a Partizan to jeste. Ipak, kad mišljenja dođu do nivoa nesporazuma i krenu da se iznose u javnost to je već dodatni problem koji onda može da utiče na čitavu ekipu", izjavio je Rasim Ljajić, predsednik Privremenog organa FK Partizan.

Finansijska slika Partizana je poražavajuća. U oktobru 2025. godine, Vlada Srbije je uplatila 2,5 miliona evra kako bi klub uopšte dobio UEFA licencu za međunarodna takmičenja. Očigledno će morati opet da se kleči pred Aleksandrom Vučićem, odnosno čovekom koji se vodi doktrinom "Država, to sam ja".

Ukupna pomoć države u periodu od 15 meseci (od oktobra 2024. do januara 2026.) dostigla je neverovatnih 22 miliona evra. Bez ovog novca, Partizan bi bio suspendovan iz Evrope i ostao bi bez mogućnosti da registruje nove igrače.

Partizan se nalazi na raskrsnici koja vodi ili ka potpunom bankrotu i gubitku identiteta, ili ka bolnom i dugotrajnom oporavku koji trenutno niko ne može da garantuje. Sa dugom koji i dalje iznosi oko 42 miliona evra (nakon što je smanjen sa 60 miliona), klub je „protočni bojler“ za novac koji odmah ide na sudske presude bivšim igračima poput Patrika Andradea.

Dotakao se Ljajić i smene Srđana Blagojevića nakon odluke Mijatovića i "trošenja" Nenada Stojakovića.

"Šta očekujete, da kao predsednik kluba kritikujem nešto što se desilo? Ne bi bilo fer prema tim ljudima, svako je video da to ne ide dobro. Ne želim apsolutno da dolivam ulje na vatru ili da je gasim benzinom. Jasno je da to nije dalo rezultat koji je očekivan, da budem prvo blag. Biram reči kad govorim o tome. To je jasno svakom navijaču Partizana. Sad da se vraćamo u prošlost, neće mnogo da pomogne", dodao je Ljajić.