Partizan na kolenima u borbi za titulu, ne nazire se kraj Vučićevog tutorstva

Pa, ipak, stvari su daleko od ružičastih u Humskoj.

Nakon višegodišnje strahovlade tandema Milorad Vučelič, Miloš Vazura, "grobari" su s oduševljenjem dočekali novu upravu sa Predragom Mijatovićem u njoj pre svega. Legendarni napadač Partizana i Reala probudio je nadu navijačima da dolaze bolji dani i to je vratilo navijače na stadion.

Nije mnogo prošlo pre nego što se situacija promenila.

Mijatović je posle nekoliko meseci krenuo u seriju intervjua i hvalospeva na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao velikog spasioca Partizana što je zasmetalo navijačima koji su predsednika Srbije videli kao glavnog krivca za raspad u klubu.

Na stranu što bi mogli da diskutujemo o ustavnim ovlašćenjima predsednika, ko zapravo daje pare, građani kroz punjenje budžeta ili Vučić lično, ali sama ideja da je neko spasilac ekipe koja je na ivci ponora bila je prilično kontroverzna.

Kada se na to doda da evo ni posle više od godinu ipo dana nije sprovedena nikakva prava istraga za sve što su Vučelić i Vazura uradili, to je dodatno urušilo onaj početni entuzijazam.

Ipak, situacija se promenila nakon prošlog leta kada je Partizan, dobrim delom i iznuđeno, gurnuo talentovanu generaciju klinac au vatru. Dobri nastupi u Evropi kad asu kupljene simpatije navijača i pomenut a jesenja titula ponovo su probudili optimizam

Partizan je u međuvremenu smanjio dug ispod 50 milina evra prema rečima nove uprave što je bila velika pobede. Ipak, glavni razlog smanjenja tog duga nisu neki novi i veliki sponzori, već je bilo potrebno samo narodski rečeno domaćinski trošiti i poslovati i rešiti se nepotrebnih balasta.

Velikih priliva ipak nije bilo, niti posebno spektakularnih izlaznih transfera.

Rezultat?

Partizan je opet morao da moli Vučića za pomoć da prođe još jedan monitoring kako ne bi ostao bez licence za registrovanje pojačanja i igranje u Evropi. Ponovo su sati odlučivali da Partizan ne bude kažnjen, a cifra koju je država izdvojila za licence polako postalajala sve veća i veća, a tu nije kraj.

I tu se postavlja pitanje strategije i koliko je ona posledica planiranja, a koliko stari dobri recept u kojem znaš da će država da uleti u poslednjem trenutku kada sve propadne i da se sve svede na "hvala Vučiću".

Partizan je lansirao nekoliko izuzetno talentovanih mladih igrača koji su postigli značajnu cenu na tržištu. Prodajom jednog od njih, Partizan bi sebi verovatno rešio pitanje finansiranja troškova za monitoringe do leta i izbegao da opet moli državu dok u hodu rešava probleme.

Sa druge strane, klub bi oslabio pozicije u borbi za titulu, mada se postavlja pitanje da li Partizan i sa tim ima šanse jer Zvezda ima daleko dublji i kvalitetniji roster, a uz to Partizan nije uspeo da zadrži možda i najboljeg igrača Jovana Miloševića kojem je pozajmica istekla.

Razumno je već sada razmišljati i o letu i borbi za Evropu i čuvanju tima za taj izazov, ali da li je cena klečanja na kolenima i čekanja na milost velikog vođe?

Sveukupna pomoć Partizanu od strane državnih organa sada iznosi 22.000.000 evra za period od 15 meseci, tačnije od oktobra 2024. godine do danas. U prethodnih pet godina, „parni valjak“ je od Republike Srbije direktnim uplatama dobio čak 29.600evra. Donacije su rasle iz sezone u sezonu, a nedavno okončana godina prema rečima Predraga Mijatovića postavila je apsolutni rekord.

I najveći deo tih para otišao je na saniranje dugova.

To nije dugoročno održiva strategija i veliko je pitanje šta će biti ako ne osvoje titlu i kroz kompolikovane kvalifikacije ne dođu do neke grupe u evropskim takmičenjima. Hoće li ond akrenuti rasprodaja i gde će to da vodi na duže staze.

Teški meseci su pred upravom koja treba da obezbedi pare i za još dva monitoringa pre konačnog dobijanja licence za narednu godinu.