I kad se nešto dobro radi, na kraju mora da se završi kako ne treba.
Srpski fudbal je već godinama jedan od najvećih teatara apsurda i najbolja slika srpskog društva. Iako ima nešto talenta, čak i dobrih, na momente i odličnih rezultata Crvene zvezde i Partizana i reprezentacije Srbije.
Pored korupcije i neregularnosti, godinama je u Srbiji bio problem sa infrastrukturom. Stadioni i uslovi za igru u najvećem broju slučajeva bili su ispod svakog kriterijuma.
PROČITAJTE JOŠ
Situacija je krenula na bolje u poslednjih nekoliko godina kada su počeli da se postavljaju reflektori, pa se došlo do toga da u Superligi svi mečevi mogu da se igraju i u večernjim terminima, što je značajno u periodu velikih vrućina.
Pojavila su se i moderna zdanja poput stadiona Voždovca ili najsvežijeg primera u Bačkoj Topoli na kojem igra TSC, a država je ušla u ozbiljne projekte.
Sledeće jeseni bi u funkciji trebalo da budu još tri stadiona, mada je verovatnoća da će se na njima igrati superligaški fudbal izuzetno mala, a dobre su šanse da na novim stadionima igraju trećeligaši, ili čak četvrtoligaši.
Izvode se finalni radovi na potpuno novim zdanjima u Leskovcu, Zaječaru i Loznici, čime će Srbija dobiti tri vrlo moderna stadiona.
Iako su klubovi kojima su namenjeni u velikim rezultatskim problemima, ideja da tri grada u Srbiji dobiju infrastrukturu koja će služiti za razvoj fudbala nije uopšte loš.
Ali čak i u takvim situacijama je moralo da dođe do nekih neverovatnih, čak i tragikomičnih grešaka kao potvrda paradigme da je ne samo u fudbalu već u društvu i državi na pozicijama i značajnim ulogama najezda nesposobnih, najblaže rečeno.
Jer, kako objasniti jedan tako banalan gaf kada je stvari samo trebalo izvesti do kraja.
Naime, praksa i u Srbiji i u svetu je da se stolice na stadionima postavljaju u bojama kluba koji na njima igra. Tako su na stadionu Partizana crno-bele, na stadionu Crvene zvezde crveno-bele, Zemuna plavo-zelene, Liverpula crvene i tako dalje…
Teško je razumeti onda kako je došlo do toga da su stolice na stadionu Loznice, koja tradicionalno igra u zeleno-beloj kombinacij, plave, dok su na stadionu Timoka u Zaječaru koji igra u plavim dresovima stolice – zelene.
S obzirom na to da stadione grade različite firme, teško je pretpostaviti kako je sve krenulo naopako. Da li je neko pomislio da bi bila dobra ideja da stolice budu u drugim bojama od onih u kojima igra klub, ili je došlo do greške kod nabavki nije poznato, ali stvar deluje amaterska.
Ekipa Dubočice je srećom izbegla „metak“, pa će se u Leskovcu sedeti na stolicama u bojama kluba.
Da nisu u pitanju multimilionski projekti i ozbiljni, moderni stadioni, verovatno ne bi bilo toliko ni bitno, ovako je prilično neozbiljno da se ovakve stvari dešavaju.
Jer samo po sebi veliki problem će biti položaj klubova kojima su stadioni namenjeni i privlačenje publike da gleda nižerazredni fudbal.
Loznica se trenutno nalazi na 14. mestu od 16 klubova u Prvoj ligi Srbije, dok se Dubočica bori u Srpskoj ligi Istok za ulazak u viši rang i nalazi se na drugom mestu sa pet bodova manje na polusezoni.
U najgoroj situaciji je Timok koji je u istom rangu na 14. mestu od 16 timova i teoretski bi mogao da se bori za opstanak u trećem rangu takmičenja.
Tako bi mogli da dobijemo bizarnu situaciju da tri najmodernija stadiona imaju klubovi u Srpskoj ligi, trećem po jačini takmičenju u Srbiji, dok nam u eliti nekoliko stadiona ne zadovoljava elemnetarne kriterijume.
Tako smo na primer gledali u ovo doba godine kako tereni na stadionima u Kruševcu i Nišu izgledaju više kao njive nego kao mesta na kojima bi neko igrao ozbiljan fudbal.
Da se razumemo, stadione u Srbiji treba graditi, to je jedini put za napredak fudbala, jer bez ozbiljne infrastrukture ne vredi ni talenat puno.
Zato je i banalna situacija sa stolicama na dva nova stadiona samo pokazatelj koliko se diletantski radi u srpskom fudbalu.
BONUS VIDEO PAOK ubedljiv, Živković podsetio kakav je majstor
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare