Tokom prohladnog novembarskog dana, jedan stariji gospodin ogrnut kaputom je izašao mrzovoljan iz sudnice, iako je oslobođen odgovornosti za smrt 96 ljudi.
To je samo jedna od kontroverzi koje i 32 godine kasnije obavijaju događaj posle kog je sa naslovnih strana medija u Engleskoj osvanulo „Tragedija na Hilsborou“.
Svi su bili zatečeni vestima koje su stizale sa stadiona u Šefildu, dok su porodice navijača Notingem Foresta i Liverpula pokušavale da saznaju šta se dešava sa njihovim najbližima.
PROČITAJTE JOŠ...
Kad čujete da je poginulo više desetina ljudi na jednoj fudbalskoj utakmici, a znate da vam je tamo sin, brat, otac, ne može da vas ne prođe jeza.
Ta jeza hvata i obične ljubitelje fudbala koji se, ciljano ili ne, nađu ispred stadiona Enfild roud. Odmah tu uz stadion nalazi se jedan zid i memorijalna tabla gde cveće nikad ne vene.
Ne zato što je plastično ili veštačko, već zato što se stalno menja i dodaje se novo. Ovo mesto je za sve kojima su „redsi“ u srcu zato što se tu nalazi spomenik posvećen žrtvama nesreće na Hilsborou.
Njih 96 poginulo je na stadionu na kom je povređeno još 766 ljudi. Ovo je bilo i ostalo najveća sportska tragedija u istoriji Velike Britanije, zbog koje je pokrenuto suđenje, ali i promena pravila.
32 years ago today, 96 children, women and men lost their lives at Hillsborough.
Our thoughts, as always, are with all those affected by the tragedy at Hillsborough and the 96 fans who will never be forgotten.
You'll Never Walk Alone. pic.twitter.com/GyIKZblPKa
— Liverpool FC (@LFC) April 14, 2021
Sigurno je da i posle 32 godine ima ogorčenih što je Dejvid Dakenfild, komesar za bezbednost, novembra 2019. oslobođen odgovornosti za tragediju, iako je možda mogao da je spreči.
Tužilaštvo je mislilo da je to njegova odgvornost, sud nije imao isto mišljenje. Samo četiri godine ranije desio se Hejsel, a još jednom su u centru pažnje bili Englezi.
Prvi put je posredi bila utakmica Juventusa i Liverpula, drugi put polufinale FA Kupa sa Notingem Forestom i oba puta po više desetina smrtnih ishoda i više stotina povređenih.
Kao da Hejsel nije bio dovoljna opomena. Zato je 37 tinejdžera na Hilsborou poginulo, a 94 ljudi je bilo mrtvo na licu mesta. Jedna osoba je kasnije izdahnula u bolnici, a još jedan čovek četiri godine kasnije.
Skoro tri decenije je trajalo suđenje koje je aprila 2016. utvrdilo da je policija kriva za nesreću koja je zauvek obeležila engleski fudbal.
Da agonija bude još gora, mnogi od nastradalih bili su zgnječeni ili ugušeni još i pre nego što je ograda na Hilsborou pukla.
Previše ljudi našlo se odjednom na tribini, policija to nije regulisala, a Dakenfild, kao komandant zadužen za bezbednost nije znao ni da policija treba da reguliše gužvu, niti se upoznao sa detaljnim planom stadiona koji se spremao za rekonstrukciju.
Ta rekonstrukcija ubrzana je katastrofom i na svim ostalim stadionima u Engleskoj i Kraljevstvu. U prve dve lige posle Hilsboroa na svim stadionima su izbačene tribine gde se stajalo.
Mnogi od nas su sigurno slušali kako je nekad na stadionima u Jugoslaviji bilo i po 100 hiljada ljudi na tribinama. Nešto slično dešavalo se i u Engleskoj do Hilsboroa.
Od tada samo stolice i toliko koliko ima stolica, toliko će biti i navijača. Nijedan više. Porodice poginulih odbacile su inicijalne izveštaje koji su navodili da su smrti bile posledica nesreće i slučajne.
Pravna borba je trajala skoro 30 godina, a fudbal i njegova pravila su se paralelno već uveliko promenili, a engleski navijači smirili.
Dok policija nije zatvorila tunel ka tribini, hitna pomoć nije reagovala na vreme, a Dakenfild je mislio da je ok da utakmica krene na vreme, katastrofa je bila u najavi.
U TV prenosu se videlo da se na Lepings Lejnu publika nagomilavala još u 14.30 i Dakenfild je mogao da odluči da polufinale počne i posle 15 časova dok se stanje na tribini ne stabilizuje.
I kako to sada objasniti porodicama? Nikako. Kao da je bilo potrebno da se desi Hilsboro da bi se nešto promenilo.
Što je najgore, to je bio tek završni čin trilogije koja se desila tokom osamdesetih. U Bredfordu je 1985. poginulo 56 ljudi zbog opuška cigarete bačenog na tribini, dok je 39 ljudi nastradalo na Hejselu.
Huliganizam je kao rasprostranjena pojava bio isprva označen kao uzrok, a tragedije kao posledice, dok su se previđale činjenice da ni mere bezbednosti nisu bile idealne.
Kada su, po slovu Lorda Džastisa Tejlora i njegovog izveštaja iz 1989. pravila promenjena, engleski fudbal je komercijalno napredovao, a haosa na tribinama je nestalo.
Tome su doprinele i stroge kazne za izgrednike koji ne bi mogli da računaju na to da vide stadion osim na televiziji, ako naprave glupost.
Međutim, više nisu automatski optuživani za nerede, kao što se desilo na Hilsborou, jer je u incijalnom izveštaju pisalo da su bili previše pijani.
Aboliranje policije i organizatora polufinala FA Kupa od odgovornosti bilo je ključni doprinos Hilsboroa kojim su kasnije promenjene mere i shvatanje bezbednosti.
Samo desetak godina kasnije mogli ste da u nekom novom formatu i takmičenju koje je u međuvremenu postala Premijer liga, videti navijače pored terena, mirne kao „bubice“.
Dejvid Kameron, nekadašnji premije Velike Britanije se izvinio fanovima Liverpula, pogrešno osuđenim za tragediju koja nije poštedela nikoga, od desetogodišnje dece, do 69-godišnjih penzionera.
Nije poštedela ni fudbal kakav je nekad bio, pošto je danas skoro sve od reakcije medicinskog osoblja, do zaduženja redara i policije, uz propise koji se tiču kapaciteta i prolaza na stadionu do tančina regulisano.
Nažalost, da bi se dotle došlo, plaćena je cena od 96 života samo na Hilsborou, onih koji se nikad nisu vratili kućama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
