0
Ne mogu da prestanem da hvalim argentinske navijače. Nije baš da ih nikad u životu nisam video, nije ni da nisam znao kakvu atmosferu prave, ali nekako svaki put iznova uspevaju da me fasciniraju ogromnom količinom strasti i ljubavi prema fudbalu.
Posetite Aroma markete i osetite duh Mundijala i u Srbiji.
Od kako je počelo Svetsko prvenstvo pitamo se kako u tako velikom broju dođu na ovako, pa možemo reći prilično skupo putovanje i da na njemu ostanu do kraja turnira, jer Argentinci uvek veruju da će igrati u finalu. Da li štede četiri godine da bi na Mundijalu bili uz svoju Argentinu ili velika zemlja ima i dovoljan broj dobro situiranih navijača koji mogu sebi da priušte ovo zadovoljstvo.
Jedan navijač Srbije nam je na početku šampoionata rekao da je samo ulaznice do finala platio oko 1.600 evra, a karte nisu najveći trošak koji može da se ima u Dohi.
PROČITAJTE JOŠ
Španski jezik se u Kataru, naravno uz arapski, najčešće čuje, argentinski dres najčešće vidi, uz zastavu Palestine i dres Maroka, i uspeo je da potisne čak i brazilski, iako „selesao“ u Kataru ima „fan klubove“.
Dok su Brazilci na terenu plesali u ritmu „Pagadao do Birimbola“ i „rugali se“ rivalima kao da su na Tik Tok festivalu, a ne na Svetskom prvenstvu, i njihovi brojni navijači iz „fan klubova“ bili su na ulicama Dohe bučni i uz bubnjevima pravili „atmosferu“. Kako su pravi Brazilci pošli kući, tako su i replike brazilskih navijača skinule svoje replike brazilskih dresova, odložili bubnjeve i vratili se svakodnevnim obavezama.
I zato ću ponoviti stoti put da, bar što se mene tiče, da nije Argentinaca, ovaj Mundijal bi u navijačkom smislu doživeo fijasko.
Čak je i Zlatko Dalić, selektor Hrvatske, u nekoliko navrata ponovio koliko će njegova ekipa biti oštećena, jer će igrati pred par hiljada svojih navijača, umesto pred 15.000 i više.
Nije da u Kataru nije zanimljivo, nije ni da nije prijatno, ali nema vatre koju fudbal nosi. Osim kad se nađete u blizini „gaučosa“.
Dva dana pauze pred polufinale pokazala su da se život u Dohi vraća u normalu, iako zapravo tek sledi fudbalski krešendo. Nema buke po stanicama metroa, nema navijanja, zastava, dresova, bubnjeva.. Navijači su se preselili u muzeje, više Hrvata smo tamo sreli nego na ulici, a slična situacija je i sa Francuzima.
Doduše, ima Markonaca. Oni su poznati kao vatreni navijači, međutim, nema velikih grupa na jednom mestu. Najviše ima zapravo onih ogrnutih palestinskim zastavama. Zaustavljaju ih televizijske ekipe, uglavnom iz arapskog sveta, i očas posla fudbalske teme skrenu na kolosek politike.
Naravno da uspemo da nađemo negde navijače koji prave atmosferu, prenesemo detalje, sve na snimku deluje zabavno i moćno, ali u stvarnosti, u velikom gradu kao što je Doha, to su samo mrvice rasute po stolnjaku.
Pre četiri godine svi su se plašili kako će izgledati Mundijal u Rusiji, kakva će biti atmosfera. Nikoljskaja ulica u Moskvi koja vodi prema Crvenom trgu, i koja je bila mesto gde su okupljali navijači, do poslednjeg minuta finala bila je prepuna. Nikoljskaja je u odnosu na Mušereb, fan zone na Kornišu, zapravo bila karneval u Riju. Dođe čoveku da zaplače za Rusijom.
Zato navijamo da Argentinci što duže ostanu veseli.
BONUS VIDEO Argentinci luduju: Bez Dijega Maradone ni na plažu
