U kakvoj formi Srbija igra odbranu, čeka nas "kanjon Morača" u najgorem izdanju dok se dovučemo do Evropskog prvenstva.
Fudbaleri Srbije poraženi su od Mađarske i u drugom međusobnom meču u grupi G kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024. godine sa 1:2 na „Puškaš areni“ u Budimpešti.
Barnabas Varga i Roland Salaj su golovima u 20. i 34. minutu raspršili zamisli srpskih navijača da će put do Evra posle 24 godine biti lakši nego što smo svi skupa zamišljali.
PROČITAJTE JOŠ
Nadali smo se da će ovog puta konačno biti lakše da se dogegamo do kontinentalne smotre, ali kako vreme prolazi, a tim „orlova“ stagnira, sumnja, obrnuto srazmerno raste.
I dalje provejava pitanje šta ne štima i šta je možda moglo drugačije, pa kad se gleda druga utakmica sa Mađarima – da li je Milenković mogao da napravi bolju ofsajd zamku i da bolje isprati Vargu, je li Pavlović morao da otvori „livadu“ za kobni šut Salaja samo minut posle gola Srbije…
O svim tim stvarima sad može samo da se teoretiše na papiru ili priča u kafani, dok nas ono što može da se uradi i promeni, po pravilu života čeka u danima i nedeljama ispred nas.
Direktno ispred, već u utorak od 20.45 na Marakani je Crna Gora, kao praktično poslednja karta za plasman na Evropsko. Čak je i kapiten Srbije Dušan Tadić posle poraza od Mađara rekao da nismo dobri kad kalkulišemo. Pa, evo sad imamo situaciju kad to ne smemo da radimo.
Kalkulisanje koje je selektor izveo, kad je Tadića ostavio na klupi od starta meča s Mađarskom, da bi ga sačuvao odmornijim za meč koji je video kao bitniji, obilo se o glavu. A i sugeriše nam dve stvari. Prvo, da Piksi nije bio siguran u pobedu protiv Mađara, pa je karte bacio na meč sa Crnom Gorom i drugo da je i to kocka koja može da se okrene kako se nama ne sviđa.
Volimo da budemo kampanjci i da hvatamo poslednje vozove, pa to ti je, samo što ovaj naš fudbalski voz sve više počinje da podseća na „Železnice Srbije“ sa prosečnom brzinom od 30, 40 kilometara na sat, dok po Evropi i svetu gaze one „te-že-ve“ mašine koje cepaju po 300, 400.
Ovaj naš ne ide baš na kerozin ili mlazni pogon kako je očekivao selektor Dragan Stojković pred revanš sa Mađarima, za koji nas je uverio da smo spremni.
Valjda tu informaciju nisu dobili i svi fudbaleri srpskog nacionalnog tima, koji tek sada pred sobom ima jasnu sliku šta mora da uradi. Mora da pobedi Crnogorce.
Mađare je samo „morao“, a „sokolove“ zaista mora. Ako hoće na Evropsko. A ukoliko neće, onda ništa.
Srbija bi pobedom došla do 13. boda u grupi G i ostavila bi Crnu Goru na osam bodova, pa bi se protiv Bugarske u novembru (19.11) na svom terenu pitala samo za overu plasmana na Evro posle 24 godine.
Verovali smo da će to do sada već uveliko biti rešena priča, dok nas je još uvek držala premundijalska euforija, dok smo ono što se dešavalo u Kataru pokušavali da potisnemo – sada već ne možemo, dogorelo je.
Mađari su i sa utakmicom manje otišli na tri boda više i oni su svoj posao već završili sa 13 bodova, dok ostali, Litvanija i Bugarska, nisu u igri.
„Laka konjica“ do kraja kvalifikacija ima još tri utakmice, sa Litvanijom (17.10), Bugarskom (16.11) i Crnom Gorom (19.11), dok je Crnogorcima takođe još devet bodova u igri.
Prvo protiv „orlova“ u utorak uveče, zatim protiv Litvanije 16. i Mađarske 19. novembra.
Oni imaju dve u gostima, jednu kod kuće, dok Srbija ima dve na svom terenu i probaće da opravda ulogu favorita, ako se o tom njenom epitetu uopšte može više pričati zbog poljuljanog samopouzdanja.
Uz to, svi previđaju Bugare kao neku ozbiljnu konkurenciju, a ne treba da zaboravimo da je Srbija u Razgradu jedva u nadoknadi iščupala bod golom Darka Lazovića, koji za ovo okupljanje nije ni dobio poziv.
Taj bod je tek jedan od dva koje je osvojio tim Mladena Krstajića, pošto je drugi uzeo protiv Litvanije, što jasno oslikava koliko je ozbiljan bio kiks „orlova“ u Razgradu.
A pošto nema svrhe pričati šta bi bilo kad bi bilo, neophodno je da se prvo zaustave Stevan Jovetić, Nikola Krstović, Edvin Kuc i Driton Camaj, pa onda i Stefan Savić, da se ne bi desilo da Evropsko prvenstvo još jedanput budemo prinuđeni da gledamo na televiziji, a sve nam se crtalo da na njemu zaigramo posle 24 godine.
BONUS VIDEO
