Pobedama nad Slovanom iz Libereca (5:1) i Gentom (2:1) fudbaleri Crvene zvezde ispisali su nove stranice klupske istorije, a u crveno-beloj arhivi pored prve dve vezane pobede u grupnoj fazi ostaće zabeleženo da su ostvarene pod komandom Nebojše Miloševića.
Činjenica da je Dejan Stanković bio primoran da prethodna dva evropska meča gleda sa tribina ne umanjuje njegov značaj u slavljima nad klubovima iz Češke i Belgije, međutim fizičko odsustvo šefa stručnog štaba Crvene zvezde sa klupe skrenulo je pažnju na njegovog prvog saradnika.
PROČITAJTE JOŠ:
Nebojša Milošević iza sebe ima dve decenije trenerskog staža, a prve korake napravio je u Milicionaru gde je bio je trener i sekretar omladinske škole. Potom je otišao u Železnik gde je obavljao funkciju direktora omladinskog pogona.
PROČITAJTE JOŠ: Zvezdin put do proleća u Evropi – moraće da bude surov gost
Nakon perioda u Železniku preuzeo je Radnički sa Novog Beograda, u kojem je radio kao trener i direktor omladinske škole.
U Ljutice Bogdana je stigao 2010. godine na mesto asistenta Roberta Prosinečkog. Hrvatski strateg i njegov najbliži saradnik u Zvezdi su proveli dve godine i bili svedoci jednog od najtežih perioda u novom milenijumu za crveno-bele. U vreme kad su igračima kasnile plate po nekoliko meseci, razbijana stakla na vozilima i u njima ostavljani šamponi, Prosinečki i Milošević su ipak uspeli da se okite trofejem u Kupu Srbije.
Po odlasku sa Topčiderskog brda Milošević je odlučio da se oproba u ulozi šefa struke, a prvi zadatak, ni manje ni više, bio mu je gašenje vatre u Borči. U tom momentu 40-godišnji strateg preuzeo je već otpisani BSK iz Borče na čijem kormilu se zadržao dva i po meseca i na dvanaest superligaških utakmica ostvario četiri pobede, dva remija i šest poraza.
Četrnaest osvojenih poena nije bilo dovoljno da zadovolji apetite rukovodstva, a Borčani su se po završetku sezone samo na osnovu lošije gol razlike našli iza Novog Pazara i zajedno sa Smederevom se preselili u drugi rang takmičenja.
Drugi samostalni superligaški izazov za Kragujevčanina rođenog 1973. godine predstavljao je dolazak na Banjicu leta 2013. godine. Ipak, kao i u Borči, epizoda među „građevinarima“ trajala je tek nešto više od dva meseca uz učinak od dve pobede, jednog remija i osam poraza.
Usledio je povratak u Crvenu zvezdu gde se Milošević priključio stručnom štabu Nenada Lalatovića. Fudbalski trener koji je već stekao dragoceno iskustvo u radu sa mladim igračima, imao je značajnu ulogu u trasiranju puteva Zvezdinih bisera na čelu sa Lukom Jovićem, Markom Grujićem, Mihailom Ristićem i Vukašinom Jovanovićem.
Posle druge epizode u crveno-belim redovima Milošević se još jednom posvetio solo karijeri preuzevši Zemun. Posle kluba iz Ugrinovačke predvodio je još Radik iz Bijeljine i El Gounu iz Egipta, a između angažmana u Republici Srpskoj i Egiptu bio je član stručnih štabova kineskog Jataija i letonske Rige.
Posle niza egzotičnih angažmana Milošević se vratio u Crvenu zvezdu zajedno sa Dejanom Stankovićem, a i u trećem mandatu pokazao je da će imati dragocenu ulogu kako u radu sa maldim igračima, tako i u prenošenju dvodecenijskog iskustva, kako igračima tako i mladim kolegama u stručnom štabu.
Kad se sagleda trenerski put Miloševića jasno je da je Stanković u njemu dobio više od desne ruke, a pri osvrtu na naporan put preko trnja i brojna dokazivanja očigledno je da nagrada da bude deo dve istorijske utakmice ne predstavlja slučajnost.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar