Neću više o Hrvatima i nama. Obećavam, samo još ovog puta i stavljamo tačku. Svakako će je “vatreni” staviti u subotu nešto oko 20 sati po lokalnom vremenu (Kalifa stadion). Znaćemo tada koji je bio krajnji domet komšija na ovom Svetskom prvenstvu, na kojem su prevazišli i sopstvena očekivanja.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Niko se objektivan ni u Hrvatskoj nije nadao da bi njihov tim drugi put za četiri godine mogao da bude među osam najboljih ekipa sveta, a vrlo je realno da drugi put za 24 godine budu treći na svetu. Dodajte tome i da su u te 24 godine čak tri puta igrali u polufinalu, što valjda dovoljno govori gde su “vatreni” locirani na svetskoj fudbalskoj mapi.
Gde smo mi to videli?
Posle utakmice Argentina – Hrvatska (3:0) u polufinalu Svetskog prvenstva naše komšije su bile užasno razočarane. Razočarane i ljute što neće igrati u finalu, što se neće boriti za “Boginju”. Tražili su izgovor u svemu, najviše u sudijama, ali nijednog trenutka nisu rekli “ovo je naš maksimum”, “šta ste očekivali, da pobedimo Argentinu“, “dali smo sve od sebe, ali to nije bilo dovoljno”… Ne, izašli su iz svlačionice i rekli – razočarani smo.
“Razočarani smo, teško je pričati da li bismo prihvatili borbu za treće mesto da nam je neko ponudio na početku Mundijala. Hteli smo da igramo u finalu, ali nećemo biti tamo”, stao je Luka Modrić pred novinare i javnost i priznao.
Mi smo eliminisani posle grupne faze i zadovoljni smo što smo učestvovali. Mi smo zadovoljni što nikad ništa nismo uradili, što nemamo čime da se pohvalimo, čemu da se obradujemo.
Na Evropskom prvenstvu nismo bili od 2000. godine, na Mundijalima smo vreća za udaranje, ne računajući pobedu nad Nemacima u Port Elizabetu 2010. godine, na velikoj sceni nikoga nismo nadigrali…
I vidim sad iz Dohe da je “javnost u Srbiji imala velika očekivanja”. Ne, nije imala nikakva očekivanja dok neko toj javnosti nije rekao da će “napraviti nešto veliko” i da ćemo “biti dobri u Kataru”.
E, onda je tek javnost počela da mašta da će Srbija biti prvak sveta.
I slažem se “da su posle bitke svi pametni”, i da “treba da poštujemo to što imamo jer bolje nemamo“, i da je “lako šutirati mrtvog konja”, i evo nećemo više. Bliži se kraj Mundijala pa ćemo se svi okrenuti novim obavezama, okrenućemo se onom fudbalskom brlogu od Superlige. A, pre toga ćemo malo da pratimo kadriranja u Fudbalskom savezu Srbije i čekati epilog izbora.
A, od marta ćemo se okrenuti i Evropskom prvenstvu 2024, jer tada Srbija, navodno, treba da dostigne svoj vrhunac.
I ponovo ćemo verovati i očekivati i nervirati se. Jer toj “bolesti” leka nema.
BONUS VIDEO Raspakovan stadion od kontejnera u Kataru
