Video snimak fudbalera Reala kako proslavljaju osvajanje 34. titule prvaka Španije, ovih dana je jedan od gledanijih na društvenim mrežama. Između ostalog i zbog „slavlja“ Gareta Bejla. Velšanin je činio sve, samo se nije iskreno radovao trofeju u La Ligi.
U početku sezone njegova situacija u Realu činila se ozbiljnom, kasnije je sve bilo pomalo i smešno, a sada je već tužno. Igrač tog kalibra, jasno je da je trenutno zatočenik na „Santjago Bernabeuu“.
PROČITAJTE JOŠ:
Reprezentativac Velsa ipak je jedan od onih koji su imali veoma dobre sezone u klubu iz Madrida – dva puta je u proteklih sedam godina uspevao da postigne više od 20 golova u sezoni.
Ali ove sezone, na 20 mečeva, svega tri puta je pogodio, sedeo je uglavnom na klupi, nezadovoljan što ga trener Zinedin Zidan zaobilazi kada je reč o izboru igrača za startnu postavu.
Vraćamo se na meč sa Viljarealom, gde su igrači Reala proslavljali titulu. Na video snimku može se videti kako se svi jasno grupišu, a Bejl ostaje po strani i raduje se što bi se reklo, „na silu“. Nije mu do slavlja.
I hate this club, this reminds me when I was watching them all throw Zidane in the air like he was a hero. I won them the UCL not Zidane pic.twitter.com/yhvm9gR515
— Ballsy Bale (@BallsyBale) July 17, 2020
Sekvenca broj dva – igrači kraljevskog kluba nose na rukama trenera Zinedina Zidana, a Bejl stoji sa strane, prekrštenih ruku i sve to mirno posmatra.
Nedavno je spavao na tribinama, na meču sa Viljarealom gledao kroz papirni durbin, a Zidan odgovarao na neprijatna pitanja novinara.
Bejl je tu, a najverovatnije bi tada bio na bilo kom drugom mestu na planeti. Jer, sve ukazuje da je pred izlaznim vratima.
ČUDAN SLUČAJ VELŠANINA
Garet Bejl je, može se reći i delimično sam kriv što se našao u takvoj poziciji u Madridu.
Odavno ga bije glas da je „poseban“ i da nije preterano socijalan kada je reč o druženju sa kolegama iz tima, jednostavno, nije se dovoljno prilagodio.
Fenomen broj dva je kulturološke prirode – Bejl se u ovih sedam sezona prilično distancirao od pokušaja da se prilagodi sredini. Zanimljiva je tvrdnja pojedinih kolega da Garet zna da priča na španskom, ali da to ne želi da čini, jer je stidljiv i ne želi da mu se smeju ako u nekoj rečenici pogreši!
Istu stvar je pre godinu dana ispričao i njegov učitelj španskog, koji je i sam rekao da mu nije jasno zašto se Velšanin toliko stidi svog španskog, kada je u stanju da ga govori.
Ipak, čini se da je osnovni problem na relaciji Zidan – Bejl. Pre godinu dana, francuski stručnjak je javno obelodanio da želi da proda Bejla, da se nada da će on uskoro otići i da bi to bilo najbolje za sve. Rekao je da se to mora učiniti, ali to se nije dogodilo.
Bejl je sticajem okolnosti, zbog povrede nekih igrača i neuspelih pokušaja transfera, ostao, ali je bilo jasno da jaz između Zidana i njega neće moći da se premosti. Poverenje je nepovratno izgubljeno, a Velšanin se preko noći našao u izolovanoj, zatočeničkoj poziciji u velikom klubu.
I izlaz je jedino u tome – da ode. Ovog leta, bez odlaganja. Bilo gde.
MANČESTEROVI „ZATOČENICI“
Sličnih situacija bilo je i u drugim velikim klubovima, možda pre svih u Mančester junajtedu u proteklih nekoliko sezona.
Jedan od onih koji na Teatru snova „nije bio u svojoj koži“ bio je Argentinac Anhel di Marija koji je u avgustu 2014. doveden upravo iz Reala, za 59,7 miliona funti.
Očekivalo se mnogo od „gauča“, trebalo je da bude jedan od glavnih igrača u pokušaju da Junajted vrati u vrh, ali ništa od toga.
Na 27 mečeva svega tri gola, delovao je potpuno pogubljeno u Premijer ligi, neuporedivo lošije igrao nego u Madridu.
Činjenica je da je, kako mnogi tvrde, taj transfer bio protiv njegove volje, njegova porodica je od početka bila protiv dolaska u Englesku, a kada se dogodila pljačka njegovog stana u Mančesteru, trauma je bila kompletna.
Od tog momenta, gledao je samo kako da ode iz Engleske i već naredne godine je prešao u redove Pari Sen Žermena gde igra daleko bolje.
Slična priča je i Pol Pogba, koji je od povratka u Junajted 2016. godine za 105 miliona evra malo toga pokazao.
Jedna solidna sezona za njega, kada je postigao 16 golova na 47 mečeva, malo je za ono što su očekivali. Zbog konstantnih objava na društvenim mrežama, flertovanja sa drugim klubovima i izjavama svog agenta Mina Rajola, preko noći je došao u sukob sa navijačima Mančester junajteda.
I dalje nije povratio poverenje, ove sezone je tek nedavno postigao prvi gol, i dugo se verovalo da je pred odlaskom.
Nedavno je najavljeno da bi mogao da produži ugovor sa klubom, ali Pogba u Junajtedu je i dalje „tempirna bomba“. Teško je verovati da sezone frustracije mogu da se preko noći izbrišu i posle svega nekoliko dobih mečeva, promene mišljenje igrača i navijača.
Jednako kao i o Aleksisu Sančesu, tu zaista ne treba trošiti reči. On je i dalje igrač sa najvećom platom u Mančester junajtedu (555.000 evra nedeljno), a sa ubedljivo najgorim učinkom.
Igra na pozajmici u Interu, ali klubovi ga zajednički plaćaju. Čini se da Solskjer ne želi ni da pomisli na njegov povratak, tako da bi i u ovom slučaju odlazak bio najbolje rešenje za sve. Kako za igrača, tako i za klub.
OZIL I ARSENAL
Možda još čudniji je primer Mesuta Ozila u Arsenalu. Reprezentativac Nemačke je već sedam godina na „Emirejtsu“, ali kako igra, bolje da nije tamo.
Odavno jedan fudbaler nije toliko iritirao pristalice kluba kao Ozil navijače Arsenala.
Pre svega jer ima ogromnu platu za ono što čini.
Plaćen je 385.000 evra nedeljno, a ne igra. Daleko od toga, nema ga počesto ni na klupi, već sedi kao nedavno na meču sa Sautemptonom na tribinama.
PROČITAJTE JOŠ
Ono što je najiritantnije u celoj priči što ne želi da odstupi od svojih zahteva ni milimetar. Kada je bila reč o smanjeju plate, zbog pandemije koronavirusa, bio je među prvima koji se pobunio protiv toga, iako ne igra.
Uli Henes, bivši predsednik Bajerna, bio je jedan od onih koji je dao najzapaljiviju moguću izjavu o Ozilu.
„Drago mi je da je otišao iz Bajerna, igrao je kao smeće. Poslednji duel je dobio još 2014. godine na Svetskom prvenstvu“, rekao je svojevremeno Henes.
Problem Arsenala je što želi da ga proda, ali nema kome, jer niko neće da ga kupi da bi im sedeo na klupi za tako visoku platu. Pat pozicija! Isto kao što je bila sa Sančesom u Mančester junajtedu. U ovom slučaju, klubovi su zatočenici pojedinih igrača, pokazalo se da je i to moguće!
Ipak, nije Ozil jedini takav primer. Ni pozicija Hamesa Rodrigesa dok je bio u Realu takođe nije bila povoljna, i on je tamo delovao „slomljenih krila“, za razliku od Bajerna, gde je bio nešto bolji.
Opet se prošlog leta vratio u Real, odigrao svega 14 mečeva ove sezone i postigao jedan gol. I njegova pozicija sada nije mnogo bolja od Bejlove.
Takođe, golman Milana, Đanluiđi Donaruma, u stalnom je ratu sa navijačima i takođe se može reći da u nezgodnoj situaciji na „San Siru“. Svi se sećaju primera kada je ucenio klub uslovom da moraju da dovedu i njegovog brata, da bi on produžio ugovor sa roso-nerima. Posledica – navijači Milana su bacali novčanice na njega, nazivajući ga „plaćenikom“.
Kako god bilo, uvek je jedno rešenje najbolje za sve strane – promeniti sredinu, klub, podneblje. Krenuti iz početka. Sve je bolje nego biti kao u tamnici, a to posebno boli ako ste sportista.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar