Aleksandar Dragović, štoper Crvene zvezde, u velikom intervjuu za austrijske medije govorio je o dosadašnjoj karijeri i uzoru Nemanji Vidiću.
PROČITAJTE JOŠ
Dragoviću se i dalje čude Austrijanci zbog odluke da pojača Crvenu zvezdu.
Bezbroj puta je o tome već govorio, a za Spox, pričao je i o Nemanji Vidiću.
„Nažalost, nisam imao čast da se van terena susretnem sa Vidićem. Igrali smo 2011. u Ligi šampiona, pobedili smo ih i izbacili, zbog čega se nisam usudio da razgovaram sa njim. Bojao sam se da mi ne otkine glavu. Njegov sin trenira sa Crvenim zvezdom, pa se nadam da će njegov tata svratiti u prostorije kluba i da ću biti u prilici da razgovaram sa njim. Oni i Sehio Ramos su bili jedina dva fudbalera sa kojima sam želeo da se slikam“, rekao je Dragović za Spox.
Svojevremeno je igrao uz Mohameda Salaha u Bazelu, sada je Egipćanin jedan od najboljih igrača sveta.
„Naravno, ipak sam ga ja na to pripremio, a-ha-ha! Često smo zajedno trenirali duele, uvek se plašio da ću mu slomiti nogu. Tako sam ga spremio za uslove na engleskom terenima. Odmah se moglo videti da je svojoj brzinom spreman svakoga da nadmaši. U to vreme, međutim, imao je velikih problema da upotrebi svoje mogućnosti. Zahvaljujući velikom radu, on se mnogo poboljšao u tom pogledu. Salah je sjajna osoba, čvrsto stoji na zemlji, dosta podseća na Davida Alabu u tom pogledu“, dodao je Dragović.
U Engleskoj je imao epizodu u Lesteru, gde mu je neobična bila ostrvska kultura.
„U Engleskoj je mnogo opuštenije nego u Nemačkoj, gde se fudbaler tretira kao vojnik. Bukvalno rečeno, ne smete ni da se smejete dok trenirate. U Lesteru je svaki trenig bio kao prvi dan posle odmora. Bilo je smeha, šale, čista zabava. Ali čim bi sudija svirao početak meča svi bi igrali 100 odsto. Džejmi Vardi je prvi za šalu. Čovek je kao Durasel zeka, uvek na 180. Ne može mirno ni da sedi. Bilo je zadovoljstvo provesti godinu dana sa njim.“
Još jednom, objasnio je privrženost Zvezdi.
„Deda me je od malih nogu vaspitavao da budem navijač Crvene zvezde. Za njega je klub sve. Bio je na stadionu 1991. godine kada je osvojen Kup šampiona i na to je potrošio mesečnu platu. Moji rođaci, koji žive u blizini Beograda takođe su navijači Crvene zvezde. Deda me je kao dete često vodio na derbije sa Partizanom. Nas dvojica bismo krenuli u subotu, gledali bismo meč u nedelju i potom se vraćali nazad u Beč. Bio sam fasciniran atmosferom na utakmicama. Sva policija oko stadiona, pirotehnika, dimne bombe. To je ostavilo utisak. Sve je bilo uzavrelo. Moji školski drugovi su bili navijači Austrije, na pauzama bih gledao video zapise navijača Crvene zvezde. Još tada mi je bio san da igram pred ovim navijačima.“
BONUS VIDEO Delije tražile pobedu u derbiju posle Brage
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar