0
Novi selektor, novi početak i za promenu posle dosta vremena neke kvalifikacije su otvorene pobedom. Reprezentacija Srbije je trijumfom počela operaciju "Mundijal u Kataru", a uprkos brojnim problemima, stiglo se do tri boda koja su morala da budu osvojena, kako bi se s manje stresa krenulo u novi ciklus.
Sada je na redu Portugal (subota, 20.45, prenos na NOVA S), najveći mogući izazov sa kojim će se igrači i novi selektor susresti u ovim kvalifikacijama i prva prilika da vidimo koje su mogućnosti, a gde su limiti ove ekipe u ovom trenutku. Jer ruku na srce, meč sa desetkovanim Ircima, koji su zaboravili šta znači pobeda, a do ove utakmice i kako se slavi pogodak, nije realno merilo kvaliteta.
PROČITAJTE JOŠ
Srbija je u ovom trenutku, bar dve klase bolji tim, što je i u utakmici, u kojoj je bilo mnogo grešaka i praznog hoda i pokazala.
Piksi je zato i odlučio da iskoristi tu razliku u kvalitetu i prilično promeša karte i na teren izađe sa sastavom koji je iznenadio mnoge, a i tokom samog meča, neki elementi u igri su delovali kao priprema za Portugalce i preispitivanje sopstvenih mogućnosti.
Sve mečeve reprezentacije Srbije moći ćete da gledate ekskluzivno na Nova S.
Većina navijač bila je iznenađena timom koji je izabrao Dragan Stojković Piksi, pa nije čudo što je danas mnogima na vrh jezika pitanje – može li ovako i sa ovim snagama na mnogo jačeg protivnika kao što je Portugal.
Stojković je krenuo u formaciji u kojoj je ovaj tim igrao i prethodnih godina. Tri štopera, dva beka/krila, dva zadnja vezna u sredini, dvojica ofanzivnih vezista i klasični napadač. Ono što je bilo drugačije jeste da je među stative ponovo vratio Dmitrovića, Pavlović se našao u štoperskoj liniji, Račić je debitovao u paru sa Lukićem, a Đuričić i Vlahović dobili prednost u ofanzivi. Ni tu nije bio kraj i ono što je najviše sve iznenadilo je svakako Gajić u prvoj postavi umesto Lazovića, dok je Mladenović bio iznenađenje, samo mnogo manje na suprotnoj strani.
Jasno je da je selektor hteo da neke nagradi za dobru formu, a neke da testira i vidi kakve su im mogućnosti u meču sa rivalom protiv kojeg je smeo malo i da rizikuje.
Protiv Portugalaca te „kocke“ ne sme biti. Za razliku od meča protiv Iraca protiv kojih smo dominirali kroz posed i kontrolisali igru na sredini terena i na taj način koristili indivudualnu superiornost i razliku u klasi, to će gotovo izvesno biti adut u rukama Portugala. Njihova filozofija je već godinama je kontrola igre kroz posed, fizička supremacija koja im omogućava da dobijaju masu duela i lako vraćaju loptu kroz presing i vanserijski individualni kvalitet u prednjoj trojci predvođenoj Ronaldom i Feliksom.
Jasno je da u takvoj konstalaciji snaga neće biti mesta za eksperimente u našem timu. Na bokove bi mogli da se vrate Kostić i Lazović jer su obojica fizički značajno dominantnija i spososbija da se konstatno ponavljaju uz liniju i budu veoma disciplovani u obavljanju defanzivnih zadataka.
Uloga Kostića je značajna zbog činjenice da sa te strane na beku deluju Kanselo i Bernardo Silva s krila, dva fudbalera koja imaju sposobnost da se uvlače u sredinu i da menjanjem pozicija stvaraju štetu rivalu. Kostić je fizički i trkački u prednosti u odnosu na Mladenovića, a iskustvo iz Bundeslige gde se sreće sa sličnim konceptima svakako dodatna prednost.
Ono gde bi Kostićeva igra mogla da dobije na značaju jeste kontranapad. Činjenica da bi Portugalci mogli da preuzmu posed lopte, a mi da tražimo šansu u reaktivnijoj igri, otvorio bi prostor našem krilnom igraču, pogotovo što po toj strani zbog ofanzivnih tendencija Kansela, često ostaje prostor koji može da se napadne u tranziciji.
Sa druge strane Lazovićeva uloga bila bi značajna u branjenju Ronalda jer će biti neophodno da pomaže defanzivnoj trojci, a kako je već imao priliku da se sa Portugalcem susreće u Seriji A, možda bi mogao da ima prednost u odnosu na Gajića koji je delovalo odsutno protiv Iraca.
Izvesno je da će i u sledećem meču Piksi igrati sa trojicom pozadi i prilagoditi se rivalu, a posle meča sa Ircima postavlja se pitanje ko će biti u poslednjoj linij. Kako deluje da je Milenković neprikosnoven, a kapitenska traka na ruci Stefana Mitrovića simbol poverenja selektora u njegove kvalitete, deluje da su njima dvojici mesta zagarantovana, iako je Mitrović imao neke loše reakcije.
Strahinja Pavlović je odigrao izvrstan meč, i imao neprocenjivu ulogu u iznošenju lopte iz poslednje linije kao jedini igrač sposoban da to konstantno radi i očekuje se da bude na istom nivou protiv mnogo agresivnijih i presingu sklonijih Portugalaca.
#related-news_0
Iako je Stojković pokazao da se ne libi da rizikuje, ostaje pitanje da li će se ipak odlučiti za nešto iskusnijeg Spajića, mada ni njegove ranije igre u nacionalnom dresu nisu bile za pamćenje.
Kada je vezni red u pitanju, Tadić naravno ostaje u startnih 11. Njegov značaj je neprocenjiv, tri asistencije protiv Iraca su to i dokazale, a ostaje da se vidi ko će mu praviti društvo. Filip Đuričić nije briljirao, promašio je neke prilike, a činjenica da mu fizički aspekt nije jača strana, moglo bi da znači da ćemo u sledećoj uatkmici gledati Sergeja Milinkovića-Savića, osim ukoliko Piksi ne misli kao i bivši selektor Ljubiša Tumbaković koji je tvrdio da njih dvojica ne mogu da budu u isto vreme na terenu.
Igrač Lacija igra u dobroj formi, Stojković za razliku od većine smatra da može da igra sa Tadićem, a kombinacija tehnike i fizičke dominacije, mogla bi da bude značajna u utakmici u kojoj će morati mnogo duela da se dobije na sredini i često da se preskače igra dugim loptama, gde bi njegova visina i skok igra mogla da donesu prevagu.
Kada je u pitanju dvojac iza njih, Lukić i Račić nisu oduševili, mada je debitant ostavio solidan utisak. Stojković je Lukića pokušao da koristi i kao igrača koji se spušta u zadnju liniju da pomogne kod iznošenja lopte, ali je problem nastajao zbog neuigranosti. Gotovo je izvesno da će bar jedan od njih dvojice protiv Portugala početi sa klupe i da ćemo videti Gudelja u ulozi osigurača.
Fudbaler Sevilje igra u sjajnoj formi, odrađuje odličan posao u defanzivi, a činjenica da je kroz igre u Sevilji pokazao sposobnost da bude „protočni kanal“, igrač koji je sposoban da sačuva loptu i održi napad živim, izvrši tranziciju iz odbrane u napad, stavlja ga u pol poziciju za duel sa Ronaldom i drugovima.
Konačno, ostaje i pitanje prvog napadača. Vlahović je opravdao poverenje i sjajnu formu krunisa i golom u dresu reprezentacije, ali je onda Aleksandar Mitrović sa klupe ušao i napravio prava mala remek dela izjednačivši rekord koji je dugo stajao kao nedodirljiv, pokazavši da za njega važi krilatica „forma je prolazna, klasa je večna“.
Deluje da će na odabir imati uticaj i izbor u veznom redu. Igranje Sergeja povlači izvesno sudaranje u zonama kretanja njega i Mitrovića, i utisak je da je problem u kompaktibilnosti veći između njega i Sergeja nego što je to u situaciji sa Sergejem i Tadićem. Milinković-Savić zbog manjeg radijusa kretanja traži pokretljivije špiceve, što Vlahović definitivno jeste, a činjenica da ćemo više vremena tražiti šansu u tranziciji mu daje i prednost sa te strane.
Ipak ako se Piksi ponovo odlući za Đuričića, Mitrovićevi mišići i čista snaga bi mogla da odnese prevagu.
Ostaje da se vidi, koje će karte na sto Stojković izbaciti u subotu, za najveći ispit ovih kvalifikacija, pošto je jasno da meč sa Ircima nije dao ni blizu jasne odgovore. Ono što je dobra stvar je, da su skauti našeg narednog rivala, ako su gledali meč protiv Irske, mogli samo da se češu po glavi jer teško da su mogli da u beležnice zapišu nešto opipljivo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
