Crvena zvezda je 24. aprila 1991. godine u jednom od najdramatičnijih evropskih mečeva, autogolom Augentalera u 90. minutu, remizirala protiv Bajerna na Marakani 2:2 (1:0) i usled trijumfa u Minhenu od 2:1 obezbedila plasman u finale Kupa evropskih šampiona. Trofej je 29. maja osvojen u Bariju protiv Olimpika iz Marselja.
„Jugović. Jugović do Pančeva. Jugović. Prosinečki je tu! Prosinečki! Mihajlović u sredinu! Šta je sada ovo…. Dva-dva! Gol, gol, gol, gol! Nebo se otvorilo! Stadion je eksplodirao! Galer izbacuje rukovodstvo Crvene zvezde! Čitav Bajernov tim je na travi! Nokautirani su fudbaleri Bajerna!“.
Mnogi zvezdaši, oni stariji koji su bili na stadionu Marakane pre 29 godina i oni koji se nisu tada ni rodili, znaju ceo ovaj komentar u čuvenom prenosu Milojka Pantića. Bila je to neka nebeska pravda jer je Crvena zvezda u prvom meču trebalo da slavi u Minhenu ubedljivije od 2:1, a svakako je u grotlu Marakane posle prvih 45 minuta briljantne igre morala da vodi više od jednog gola razlike.
PROČITAJTE JOŠ
Bajern je došao u Beograd da uzvrati udarac, ali ponovo je doživeo da bude učenik velemajstora u crveno-belim dresovima. Ples pred 80.000 gledalaca u fenomenalnoj atmosferi morao je da bude valorizovan sa više golova u mreži Aumana u prvom poluvremenu.
Siniša Mihajlović je najbolju patiju u Crvenoj zvezdi začinio vodećim golom u 26. minutu iz slobodnog udarca sa 25 metara. Lopta je kao tane krenula ka Aumanu, zakačila je nekog u živom zidu i završila u mreži. Nemci su opet izgledali kao bokser na konopcima, ali fudaleri Crvene zvezde su počeli da teže egzibicionizmu, Dejan Savićević je nizao Bavarce kao skijaš u slalomu ali umesto da asisitira promašio je gol.
Petu Darka Pančeva, majstoriju Vladimira Jugovića nešto kasnije Dragiša Binić je umesto da omogući „Kobri“ da sa metra nokautira rivala odlučio da i on pokuša da se upiše u sterlce. Pogodio je spoljni deo mreže sa pet metara!!!
Nemci su to, jedan kiks je promenio tok meča i sliku na terenu. Klaus Augentaler, kapiten Bajerna je bio poznat po razornom udarac ali onaj koji je uputio u 61. minutu išao je pravo ka Stevanu Stojanoviću. Nažalost, prošla je lopta Diki kroz noge, stadion je zanemeo, navijači su se brzo povratili iz šoka ali igrači Zvezde nisu.
Posle nespretne intervencije odbrane već u 68. minutu na semaforu je stajalo 1:2, a strelac je bio Bender. Imao je Zvezdin tim veliko srce, nepokolebljiv karakter pobednika. Vratio se u igru, pokušavali su Prosinečki, Mihajlović, Pančev, pa Savićević. Auman je čuvao produžetke, sreća i stativa su sačuvali Zvezdu a onda je neka viša sila pravde rešila da presudi.
Jugović, Prosinečki, centaršut Mihajlovića, nspretni Augentaler, lukavi Pančev i potpuno pomračenje kod golmana Aumana. Buka od milion decibela čula se „do Niša“, Zvezda je u finalu Kupa evropskih šampiona. Olimpik iz Marseja je bio rival 29. maja u Bariju na stadionu „Sveti Nikola“ na kome će ova generacija dopisati istoriju zlatnim penkalom…
Crvena zvezda – Bajern 2:2 (1:0)
Beograd, 24. april 1991. Strelci: Mihajlović u 26. i Augentaler (autogol) u 90. za Crvenu zvezdu, a Augentaler u 61. i Bender u 68. minutu za Bajern. Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 80.000. Sudija: Bruno Galer (Švajcarska).
Crvena zvezda: Stojanović, Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Jugović, Prosinečki, Mihajlović, Pančev (od 89. Stošić), Savićević, Binić.
Bajern: Auman, Švabl, Bender, Grahamer, Augentaler, Efenberg, Štrunc, Rojter, Volfart, Ton, Laudrup.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare