4
Bivši fudbaler Partizana, Prištine i Budućnosti iz Podgorice, Zoran Batrović, pričao je za agenciju "Anadolija" o fudbalu na prostorima bivše Jugoslavije.
Batrović je osamdesetih godina prošlog veka bio jedan od najboljih napadača, često je tresao protivničke mreže i imao je zavidnu karijeru.
Poslednjih nekoliko sezona, po dolasku iz Deportiva iz La Korunje, za koji je igrao samo godinu dana, nosio je dres Borca iz Banjaluke i Mogrena.
PROČITAJTE JOŠ:
On smatra da selekcija Crne Gore, koju predvodi Faruk Hadžibegić ima šanse da ode na Svetsko prvenstvo u Katar 2022. godine. Kada je reč o Evro 2020, pričao je o dometima Hrvatske, koja se plasirala, Srbije koja je u baražu, kao i BiH i Severna Makedonija.
„Smatram da Srbija ima daleko veći potencijal u odnosu na rezultate koje postiže u poslednje vreme. Morali su pre baraža da reše svoju sudbinu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, ali mislim da i dalje imaju realne šanse da se plasiraju među 24 najbolje selekcije na kontinentu. Slično je i sa Bosnom i Hercegovinom, mada mi se čini da su oni imali problem sa nedostatkom pravog autoriteta u reprezentaciji. Nešto tu nije štimalo i zato je dolazak Duška Bajevića pravi potez“, smatra Batrović.
On je ispričao anegdotu čiji su akteri bili on i Fadilj Vokri, kao i tadašnji trener u Prištini, Fuad Muzurović.
„Mnogo sam cenio Fuada i kao čoveka i kao stručnjaka. Sećam se dogodovštine sa Fadiljom Vokrijem, veče uoči utakmice sa Olimpijom. Fuad se vratio kasno u hotel ‘Grand’, negde oko tri sata posle ponoći i čim je ušao u hol, recepcioner mu je pogledom pokazao da se spusti dole u bar. Fuad je sišao i zatekao urnebesnu scenu – Fadilj i ja spavamo za stolom. Zemljo, otvori se i progutaj me! Bukvalno sam na to pomislio. Bilo me je strašno sramota. Čovek nas je probudio i obratio nam se najnormalnijim tonom ‘momci, hoćete li da vam donesem nešto za doručak“, pričao je Batrović.
To je lako moglo da se loše odrazi na utakmicu sa Olimpijom, koja je povela sa 1:0.
„Grizla me savest, zašto da izgubimo zbog našeg nestašluka? Bio sam spreman da izginem na terenu, samo da se iskupim i opravdam pred tim čovekom. I namesti se u finišu meča, ja izjednačim, a Vokri postigne pobedonosni gol. Ne mogu da vam opišem koliko sam bio srećan. To mi je jedna od najdražih pobeda u karijeri“, dodao je Batrović.
Prištinu su tada vodili zaista renomirani stručnjaci tog doba.
PROČITAJTE JOŠ
„Ode Đora (Milovan Đorić), dođe Ćiro Blažević (Miroslav Blažević). Pravo iz Švajcarske. A znate i sami šta je Ćiro u to vreme značio u jugoslovenskom fudbalu. Pogotovo posle titule sa Dinamom. Neverovatan motivator. Kod Đore trening dva i po sata, kod Ćire 40 minuta. Mi mislimo zagrejavanje, a on kaže ‘gotovo’. Svašta mu je padalo na pamet. Delio je karanfile publici pre utakmice, poklanjao satove sa Titovim likom, dovodio Terezu Kesoviju da izvede početni udarac… Navijači su ga voleli više nego mene i Vokrija. Družio se sa mojim ocem, imali su gore na 13. spratu svoju rezidenciju. Našla se dva boema, tamo su im i ženske dolazile! Jednom sam ih zatekao na delu, pa su me poterali, kažu ‘hajde mali, beži na spavanje“, otkrio je Batrović.
Ispričao je i interesantne detelje vezane sa utakmicu iz 1986. između Prištine i Sarajeva.
„Bio sam u vojsci. Ali sam zato igrao onu utakmicu protiv Sarajeva, kada je Murići slomio nogu Bobanu Božoviću. Sezonu pre toga je bilo ‘dva za dva’. Vokri i ja nismo putovali na Koševo, jer se znalo da Sarajevo dobija utakmicu. Oni nas uhvate i napune nam mrežu. Nekorektno. Ne sećam se tačno, 5:1 ili 6:1, tako nešto. E, zato je posle u Prištini bilo na nož“, zaključio je Batrović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
