0
Još jednom pokazao zašto je najtrofejniji evropski trener sih vremena.
Vratio se Željko Obradović nakon Fenerbahčea i godinu dana penzije u Partizan. Nakon osvojene Evrolige u Istanbulu, usledio je pad u igri turskog velikana, Efes je stupao na scenu i bilo je primetno zasićenje kod najvećeg evropskog stručnjaka.
Mnogi su sumnjali da je njegov povratak u Beograd posledica konačnog, reklo bi se prirodnog silaska sa velike scene, ali neki ljudi su jednostavno drugačija sorta i zbog toga njihova veličina ima poseban sjaj.
PROČITAJTE JOŠ
Povratnička sezona bez trofeja obojena nekim teškim porazima i loš početak aktuelne, samo su pojačale priče o „bivšem treneru“ koji ne zna da radi bez velikih budžeta, ali Željko je gledao u budućnost, imao širu sliku u glavi i nisu ga zanimale kritike kojih se ionako naslušao tokom karijere kakvu mnogi ne mogu ni da zamisle, a kamoli da ostvare.
Nakon čudesne madridske noći koju je okrunio Kein Panter trojkom za pobedu, napravljen je veliki korak ka plasmanu na „fajnal for“.
Dok je kompletna crno-bela javnost u potpunoj euforiji i svi se utrkuju ko će više hvalospeva da uputi, Željko Obradović je poslao jasnu poruku nakon meča.
„Najveća greška bi bila da se sada opustimo“.
Previše je toga legendarni Čačanin preturio preko glave da bi dozvolio sebi da se pre dolaska na cilj raduje sa visoko podignutim rukama u vis kada zna da je na svakom sledećem koraku još teže i klizavije i da mora da se ostane miran i pribran.
Njegova gestikulacija kada tokom mečeva rukama pokazuje igračima da se smiri u suštoj je suprotnosti sa njegovim emotivnim eksplozijama tokom meča zbog poteza svojih igrača.
Ali, upravo je takav Željko najopasniji protivnik koga bilo ko može da ima preko puta sebe u ovom trenutku.
Ona strast koja ga je vodila kroz celu karijeru da postane to što jeste je delovalo ugašeno na završetku boravka u Fenerbahčeu, ali ga je Partizan vratio u stanje u kojem je neprikosnoveni osvajač i šampion.
Željko koji smiruje igrače kada prave veliku seriju, Željko koji ne sme da gleda kada protivnički igrač šutira slobodna bacanja i krije se iza reklama, Željko koji kao napaljeni klinac slavi veliku pobedu nakon trojke Pantera kao da mu je prva u životu.
Svima je odavno jasno da je njegovo trenersko znanje postalo referenca za najbolje evropske i svetske trenere, da svi od njega uče i kradu jer ide dva koraka ispred same igre, ali ono što ga je definisalo kroz sve ove godine bila je njegova posvećenost o kojoj toliko priča, glad za pobedama i pre svega strast prema igri.
I jedna posebna ljubav koju nigde drugde nije mogao da nađe.
Partizan je bio mesto odakle je sve krenulo i mit koji ga je kroz karijeru vodio i mesto gde je Željko posle tri decenije na neki način ponovo izumeo sebe.
Njegovi trenerski potezi mnogima su tokom vremena izgledali čudno, neartikulisano, bez ikakvog smisla. Od odluke da Kevinu Panteru da kapitensku traku, do rotacija igrača na terenu, uloga u ekipi, izmena i taktičkih postavki.
Dok su se svi dovijali da dokuče šta on to zapravo pokušava, Željko je stvarao mašineriju za velika dela.
Meč protiv Real to najbolje pokazuje.
Trener koji ima najkorisnijeg centra u Evroligi rušenje kraljevskog kluba bazira na igri neiskusnog klinca koji je propustio skoro pola sezone. Alen Smailagić tako je uspeo da postane noćna mora za Real i problem na terenu koji ne znaju da reše umesto da to bude njihova prednost sa Valterom Tavarezom.
Trenutak kada u poslednjih pet minuta Real Madrid ulazi sa sedam poena prednosti a Partizan ne može da izmisli koš i kada nakon tajm-auta uprkos nekoliko grešaka Obradović vraća istu petorku na teren nešto je što bi retko koji trener imao herca da uradi već bi se sakrio iza alibija da je probao nešto da menja.
Ipak, Aleksa Avramović koji je bio zreo za izmenu pogodio je jednu od ključnih trojki na putu ka preokretu i promenio momentum meča.
Dok smo se mi pitali zašto ne menja ništa, Željko je znao da će mu Avramovič vratiti to poverenje kao što je znao da će Matijas Lesor onu loptu za poslednji napad prevesti preko pola iako bi svako razuman tražio da to uradi bek.
Kao što je znao da bi Jam Madar mogao da bude rešenje kada su drugi stali iako u poslednje vreme nije imao preterano bitnu ulogu i vrlo malo je tokom sezone igrao kada se lomi.
Znao je i da može da veruje Danteu Egzumu da će uprkos očajnom meču odigrati savršenu završnicu. O pogođenom šutu Kevina Pantera je već sve i sam rekao posle meča.
„Ja sam tražio da njemu lopta ide u ruke, nije važno da li će biti za dva ili za tri poena, on te šuteve beskonačno vežba na treninzima“.
Ali, to što Željko zna običnim posmatračima je nedokučiva enigma. Samo, nije sve u znanju.
Ono što sadašnjeg Željka razlikuje od svih prethodnih jesu ti posebni izlivi emocija koji su više od puke gladi za pobedom.
NE PROPUSTITE
Jer, samo bi se neko ko voli jedan klub kao što ga voli najvatreniji navijač kri iza reklama da terenu jer mu je teško da gleda izvođenje slobodnih bacanja ili se posle devet evropskih titula radovao jednoj pobedi u plej-ofu kao da je malo dete.
Zato je Željku bio potreban Partizan kako bi tu privremenu ugašenu strast potpuno probudio i zato je Partizanu bio potreban Željko da ga izvuče iz kome u kojoj je dugo spavao.
Ljubav + strast + glad za pobedama = Željko Obradović i Partizan.
BONUS VIDEO Obradović naterao sudije da gledaju snimak, Realovi navijači ga provocirali
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
