Nezaustavljiva sila.
Sezona 2022-2023 predstavljala je veliki povratak Partizana na čelo regionalne košarke i na najveću scenu zvanu Evroliga. Crno-beli su ne samo ponovo postali učesnici već i tim koji je bio na korak od plasmana na Fajnal-for i samo je splet neverovatnih okolnosti sprečio Partizan da se bori za titulu prvaka Evrope.
Druga godina od povratka Željka Obradovića u klub iz kojeg je krenuo neverovatnu trenersku karijeru pokazala je da ako se kockice slože Partizan može ponovo da se nada peharu koji je osvojio 1992. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Jedan od glavnih faktora bila je dobro posložena ekipa koja je posle perioda uspona i padova kliknula sredinom sezone i postala strah i trepet i u evropskim okvirima, a jedan od ključnih faktora tog tima je bio Matijas Lesor.
Francuski centar kojem su na početku predviđali veliku karijeru nije pre dolaska u Partizan napravio velike stvari, bar ne u najjačoj konkurenciji.
Posle godina lutanja je u Francuskoj u Monaku uspeo da napravi prvi iskorak i osvoji Evrokup, a pokušaji da potom pronađe evroligaški ugovor nisu urodili plodom.
Tek jedan mesec proveden u dresu Makabija nije bio dovoljan da ubedi evropske gigante da je on igrač oko kojeg se može praviti ozbiljan tim.
To je iskoristio upravo Obradović da ga na poloa sezone dovede u Partizan, ekipu koja je u trenutku njegovog dolaska bila Evrokup tim u početku rekonstrukcije.
Solidno odigran ostatak sezone ipak nije nagoveštavao ono što je usledilo naredne.
Lesor je bio energetska bomba, odličan u skoku, sposoban da realizuje zicere na obruču uz probleme sa linije slobodnih bacanja, dok je u defanzivi u određenim šemama takođe bio solidan.
Ali, u tom trenutku niko nije mogao da pretpostavi da će posle manje od godinu dana rada sa Željkom Obradovićem Francuz postati nezadrživa sila.
Nakon što su prošli kompletne pripreme, Lesor je pokazao ono što su mu predviđali na startu karijere.
Iako je Partizan loše ušao u sezonu, doživeo fijasko na startu Evrolige od Albe, ali je Lesor bio jedina svetla tačka.
Nametnuo se kao ofanzivna skakačka mašina, sjajno je napadao obruč iz pikenrola, značajno unapredio i tehniku na niskom postu gde je koristio snagu i eksplozivnost, a pritom naučio i da odigra povratnu na udvajanjima, a bacanja je doveo na više nego zadovoljavajućih 70 posto.
U defanzivi je bio ključ Željkove odbrane od pika visokim iskaknjima i sposobnošću da se brzo vrati nazad što će u kasnijoj fazi sezone biti značajan faktor napretka cele ekipe na tom delu terena.
Rezultat na kraju balade je bio da je Lesor do poslednjeg kola bio u trci za MVP-ija Evrolige i da je individualno gledano od njega bio bolji samo fenomenalni Saša Vezenkov.
Lesor je sezonu završio sa 12 poena, 7,1 skokova, 1,4 asistencije u proseku i indeksom korisnosti od 19,1.
Osim toga, Lesor je donosio nešto što potpada pod pojam apstraktnog, ali je itekako imalo veliku težinu za Partizan. Svojom zaraznom energijom i odnosom sa navijačima, davao je inicijalnu kapislu i bio pokretačka snaga ekipe kada god bi izgledalo da je tonus pao.
U završnici sezone, pogotovo u ABA ligi je Francuz usporio usled velike potrošnje i mnogi su već tada počeli da sumnjaju da je sve bio samo splet okolnosti i sjajnog Željkovog sistema i da više nikada neće moći da igra košarku na tom nivou čak ni u Partizanu.
Zbog toga su iako je bio miljenik navijača lakše svi prihvatili njegov odlazak, nego odlazak Dantea Egzuma i verovalo se da Lesor u Panatinaikosu neće moći ni izbiliza da igra na tom nivou, pogotovo u timu koji se tek formira i sa trenerom drugačije filozofije kao što je Ergin Ataman,
Ali, kako vreme odmiče, jasno je da su se svi debelo prevarili.
Lesor je u ekipi koja je krenula dosta loše izborio glavnu ulogu svojim beskompromisnim odnosom prema igri, borbenošćau i sposobnošću da uvek bude produktivan čak i kada ne blista.
Njegova energija je bila ključ i za „zelene“ koji su polako počeli da se bude, a Ataman je u njega imao bezgranično poverenje koje mu je ovaj vraćao.
A Lesor je nastavio gde je stao prošle sezone. Krajem oktobra je u meču protiv Baskonije postigao rekordna 23 poena u Evroligi i uhvatio takođe rekordnih 14 skokova, a partije iz meča u meč su sve bolje.
Prosečno postiže 13,7 poena, 1,7 više nego u Partizanu, ima 6,8 skokova (0,3 manje nego u Partizanu) i trenutno ima prosečan indeks od 19,3, što je za nijansu više nego prošle sezone.
Drugi je najkorisniji igrač Panatinaikosa posle Konstantinosa Mitoglua koji je odigrao tri meča manje i najbolji je centar Evrolige, a blizu mu je po statistici jedino Johanes Timan iz Albe.
Lesor je tako ne samo uspeo da održi nivo iz Partizana već uzevši u obzir okolnosti, promenu sredine i načina igre, sve podigao na još veći nivo.
Samopouzdanje mu raste i polako kao i u Partizanu postaje jedan od stubova temeljaca ekipe koja je projektovana da se bori za titulu prvaka Evrope i ide lagano ka vrhu.
Sledeći izazov će za njega biti poseban.
Lesor dolazi na megdan Partizanu u u utakmici koja će biti posebno emotivna za njega, a biće to prilika i za susret sa trenerom koji je prvi put od njega tek u 27. godini koliko je imao kada je bio u crno-belom dresu izvukao taj zvezdani potencijal koji je imao.
Lesor je došao u evroligašku elitu i planira da tu i ostane.
BONUS VIDEO Svi poeni Partizana protiv Anadolu Efesa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar