Promene se čine kao nemonovne, možda već sledeće sezone
Čelnici Evrolige već tokom leta imaće pune ruke posla, jer se već mesecima unazad spekuliše o tome kako će najelitnije evropsko takmičenje izgledati u budućnosti.
Sudeći prema trenutnoj sezoni, kvalitet se mnogo povećao, sve više timova konkuriše za plej-of, a pitanja oko sistema takmičenja i broja timova je sve više.
Trenutno u Evroligi ima 18 timova od čega je 12 stalnih učesnika, uz napomenu da su ruski klubovi, poput CSKA, suspendovani zbog rata u Ukrajini.
PROČITAJTE JOŠ:
Pitanje oko ruskih timova još uvek nije rešeno, ali teško je za očekivati da će se njihov povratak dogoditi baš naredne sezone. Ipak, skoro je nemoguće da ruski timovi više nikad ne zaigraju u Evroligi, stoga treba razmišljati na duže staze i predvideti njihov povratak.
CSKA je jedan od vlasnika, što znači da je njegovo mesto zagarantovano kada se rat u Ukrajini završi, a prethodnih sezona smo mogli da vidimo i Uniks i Zenit na najvećoj sceni, a s vremena na vreme je tu bio i Himki. U svakom slučaju treba očekivati da će minimum dva ruska kluba biti u Evroligi kada politička situacija to dozvoli.
Stoga je sasvim realno očekivati i veliko proširenje Evrolige, u koje bi bili uključeni i klub iz Dubaija odnosno Londona, dok bi i francuska liga dobila još jedno mesto.
Kako se evropska takmičenja često ugledaju na NBA, jasno je da su u kombinaciji i dve konferencije, ukoliko dođe do toga da Evorliga bude formirana sa 24 tima.
U tom sistemu bi Srbija imala dva predstavnika, u slučaju prestanka rata bi se vratili ruski timovi, dok bi jedno mesto bilo rezervisano za osvajača Evrokupa. Broj odigranih utakmica bi ostao na sadašnje 34. Maršal Glikman, direktor Evrolige, istakao je i da bi „seleri kep“ sistem iz NBA bio koristan u Evroligi, te da se o tome razmišlja, ali još uvek ga nije lako sprovesti.
Konferencije Evrolige bi otprilike izgledale ovako:
Istok: Partizan, Crvena zvezda, Fenerbahče, Anadolu Efes, Olimpijakos, Panatinaikos, Makabi, Dubai, Žalgiris, CSKA, Zenit, Turk Telekom.
Zapad: Barselona, Real Madrid, Baskonija, Asvel, Bajern, Olimpija, Alba, Pariz, London Lajons, Virtus Bolonja, Monako, Huventud.
Ova revolucionarna ideja je iznesena, ali postoji mnogo problema oko ovakvog sistema. Prvo se postavlja pitanje koliko je pravedan, drugo koliko je moguće da Dubai bude priključen, a treće koliko je ekonomski isplativo i kako bi arapski kapital poremetio postojeće stanje.
Jasno je da ideja o konferencijama još uvek nije dovoljno razrađena, pitanje je i kako bi se onda igrao plej-of, ali da Dejan Bodiroga i njegovi saradnici hoće da donesu promene, u to nema dileme.
Timovi koji trenutno imaju licencu su CSKA, Olimpijakos, Barselona, Real, Makabi, Žalgiris, Fenerbahče, Efes, Armani, Panatinaikos, Bajern, Asvel i Baskonija.
Šampion ABA lige je do sada imao praktično sigurno mesto u Evorligi, ali se nakon ove sezone čini da i Partizan i Crvena zvezda zaslužuju kartu za najelitnije evropsko takmičenje i to na duže staze. U prilog tome govore raznorazni podaci, a oni koji imaju dilemu o tome da li Zvezda i Partizan treba da budu deo Evorlige neka pogledaju bilo koji derbi ove sezone i sve će im biti mnogo jasnije.
Najbliži dobijanju dugogodišnje licence je Monako, a Glikman je još u januaru rekao da želi da vidi taj klub kako nastavlja da se razvija u Evroligi. Čelnici Evrolige jasno žele Monako u takmičenju, a Monako ima i igračku i trenersku i finansijsku i infrastrukturnu moć da ispuni sva očekivanja.
Ono što je pitanje jeste status Virtusa iz Bolonje, koji je do Evrolige stigao kao pobednik Evrokupa, ali se nije baš najbolje pokazao, te je njegov ostanak pod znakom pitanja. Uz njega, najnesigurnija je i pozicija Valensije i Albe.
U ovom trenutku teško je reći kako će Evroliga izgledati naredne sezone, ali se čini da velikih promena neće biti (možda dva do tri tima će se promešati), uz ostanak na broju 18 kada je u pitanju broj učesnika.
PROČITAJTE JOŠ:
Deo u kom brzo može doći do promena, jeste koliko timova ima šansu za prolaz dalje. Tu se najviše priča o uvođenju plej-ina po ugledu na NBA. To bi značilo da bi verovatno prvih šest timova direktno prošli u četvrtfinale, dok bi klubovi od sedmog do desetog mesta igrali doigravanje u kom bismo dobili još dva učesnika Top 8 faze.
O tome su nakon gostovanja Crvenoj zvezdi pričali trener Olimpijakosa Jorgos Barcokas, ali i Dimitris Itudis iz Fenerbahčea.
„Na početku bilo je 16 timova i osam je prolazimo dalje. To je polovina klubova. Ako uporedimo sa najjačom ligom sveta – NBA – tamo u plej-of prolazi 16 klubova od 30. I uz to imaju i plej-in turnir… Dodali su nešto što je zanimljivo navijačima. A mi smo dodali još dva tima u takmičenje, pa još uvek osam klubova prolazi dalje. To je manje od 50 odsto. To je zaista neverovatno…“, rekao je Itudis.
Gčki stručnjak je istakao da su treneri već razgovarali sa Evroligom i predlagali nove ideje, pa žele da se čuje i njihov glas gde bi bilo prostora i za plej-in turnir.
Barcokas je takođe mišljenja da u plej-ofu treba da ima više timova.
„Iskreno, poštujem sve timove. Dva ili tri puta je poslednji tim pobedio prvi ove sezone. Potrebna je stabilnost, da igrate cele sezone i odmah zaboravite poraz. Ovo je prvi put u istoriji Evrolige da pričamo o sedam, osam timova koji se bore za mesto broj osam. To je prava borba. Zaista poštujem sve timove, trenere, igrače. Od osamnaest timova samo se osam bori za plej-of. Verujem da bi više timpova trebalo da budu u plej-ofu“, istakao je trener Olimpijakosa.
Sudeći prema ovim pričama i znajući koliko je važan glas trenera i najvećih stručnjaka na Starom kontinentu, ne bi bilo nemoguće da već sledeće sezone vidimo još zanimljiviju borbu za plej-of, odnosno blago proširenje iste.
Konačnu odluku o tome kako će izgledati Evroliga bar sledeće sezone dobićemo u letnjim mesecima, jasno je da su promene neminovne, samo je pitanje kada će koja biti sprovedena i kakav će biti plan čelnika najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja.
Za sada je samo mnogo pitanja i predloga, a malo jasnih odgovora.
BONUS VIDEO Izjava Vildoze posle Valensije
