0
Ambicije velike, a start tanak pa raste nervoza navijača.
Ušli su Partizan i Crvena zvezda sa ogromnim ambicijama u novu sezonu Evrolige, ali stvari od starta nisu krenule idealno, pa se uvukla nervoza i sumnja među navijačima.
PROČITAJTE JOŠ
Partizan je nakon sezone u kojoj je za dlaku ostao bez Fajnal fora doveo očekivanja navijača do maksimuma, dok su u crveno-belom taboru posle loše sezone potpuno rekonstruisali tim i uz zvučna pojačanja najavili napad na samu titulu prvaka Evrope.
Ali, ni za jedne ni za druge nije sve krenulo kako je javnost možda očekivala. Dok je iluzorno pričati o učinku u ABA ligi gde je razlika u kvalitetu dramatična u odnosu na konkurenciju, u Evroligi su i jedni i drugi pobedili samo Asvel, ekipu koja bar na startu sezone nosi epitet najgoreg tima takmičenja.
U sudarima sa jačim rivalima, situacija je bila nešto drugačija. Partizan je bez ispaljenog metka pao na verovatno najtežem gostovanju u Evroligi, dok je posle borbe izgubio i u prvom meču pred domaćim navijačima od Barselone koja igra fantastično od starta. Malo je falilo a se sve promeni u Atini gde je Partizan imao dobijen meč dok je Crvena zvezda sada već uspostavila tradiciju samoubistava na gostovanju u Kaunasu, a potom podbacila i protiv Monaka kojem je udahnula život posle lošeg starta.
To je sve bilo dovoljno da se navijači krenu sa preispitivanjem sastava, pojačanja, trenera i da se uvuče ozbiljna doza pesimizma.
Međutim, ako malo bolje pogledamo stvari i pritom se vratimo u blisku prošlost, zaključak je da je rano za bilo kakav konačni zaključak i preteranu nervozu.
Za početak, na startu ovosezonskog takmičenja videli smo da su i neki od glavnih favorita za titulu krenuli slično kao i večiti, dok su ekipe kojima nije prognoziran ni plej-of premašili očekivanja.
Tako su Monako, Efes i Panatinaikos ostvarili samo po jednu pobedu kao Zvezda i PArtizan, a reč je o ekipa kojima je plasman u plej-of po prognozama bio zakucan. Efes je i tu jednu pobedu ostvario na mišiće protiv pomenutog Asvela kojeg su Zvezda i Partizan žargonski rečeno razmontirali. Olimpijakos je na primer na gostovanju Armaniju ubacio svega 53 poena što je za ekipu koja je imala najefikasniji napad prošle sezone skoro pa katastrofa.
Sa druge strane, Valensija ne zna za poraz i to u duelima sa ozbiljnim rivalima kao što su Monako, Makabi i Fenerbahče, a u pitanju je ekipa kojoj je malo ko davao šansu i za plej-in turnir. Treba reći i da su sve mečeve igrali pred domaćom publikom, što je samo još jedan od faktora koji su uticali na start sezone.
Raspored, trenutna forma, situacija sa povredama, adaptacija novih igrača samo su neki od faktora koje mogu da utiču na trenutni skor ekipe, ali nas je prethodna sezona naučila da to ne mora da bude indikator za konačan plasman.
Partizan je startovao sezonu sa tri poraza, pa vezao tri pobede, pa je u narednih sedam utakmica pobedio samo jednom i sredinom decembra imao skor od 4:9 i bio faktički otpisan iz borbe za plej-of da bi pobeda nad Efesom preokrenula sve, a Partizan potom došao na nekoliko poena od Fajnal fora.
Zvezda je krenula sa skorom 1:6, a onda imala neverovatnu seriju dolaskom Duška Ivanovića i samo nekim nesrećnim i pomalo glupim porazima propustila plej-of.
Dakle, samo primeri večitih rivala pokazuju koliko stvati mogu da se promene u mesec dana, a kamoli tokom čitave sezone. Fenerbahče je prošle godine u jednom trenutku izgledao kao nezaustavljiva sila, da bi na kraju sa osmog mesta jedva ušao u plej-of, dok su Armani osakatile povrede i na kraju je opet u jednom trenutku bio blizu da uhvati plej-of.
Jednostavno, teško je i za najbolje timove da održe nivo forme od početka do kraja, a pogotovo je to slučaj kada se ekipe menjaju tokom sezone.
Olimpijakos je godinu dana ranije bio neprikosnoven u ligaškom delu i za dlaku na kraju ostao bez titule prvaka Evrope, a veći deo ekipe je ostao na okupu. Ipak, odlasci Saše Vezenkova i Kostasa Slukasa bili su veliki udarac za ekipu iako su stigla i pojačanja poput Nikole Milutinova i trebaće vremena i vrhunskom treneru kakav je Jorgos Barcokas da posložio stvari, a slična je situacija u mnogo drugih timova.
Iako je Partizan zadržao neke od nosioca, otišli su važni igrači poput Matijasa Lesora i Dantea Egzuma, a kao zamene doščli drugačiji profili u vidu Pi Džej Dozira i Frenka Kaminskog koji pritom nisu igrali u Evropi dok je problem i povreda Mateuša Ponjitke koji je projektovan za važnog šrafa.
U Zvezdi su promene bile još dramatičnije i promenila se struktura svih glavnih igrača, a veliki broj pridošlica od kojih neki nisu prošli kompletne pripreme izmenilo je potpuno krvnu sliku kluba.
Kada se sve sabere, jasno je da je prerano za bilo kakve ozbiljne zaključke. Jedan dobar mesec i nekoliko pobeda vas može pomeriti od dna ka vrhu, a vrlo lako situacija može otići i u kontrasmeru.
Zato bi navijači trebalo da se zavale i uživaju u sezoni koja bi ponovo mogla da bude sjajna za srpsku košarku.
BONUS VIDEO
