Neke bajke nemaju srećan kraj, ali Partizanova je tek počela.
Kisela lica, mučnina u stomaku i bezbroj puta vraćen film u glavi kako je moglo da bude drugačije samo da je…
Ni madridsko sunce, ni beogradski vetar, ni bilo koja kiša u ovom trenutku ne može da spere bljutav osećaj na završetku Partiuanove evroligaške odiseje.
Reći će neko da bi scenario u kojem Partizan ispada posle epske bitke u četvrtfinalu Evrolige od velikog Reala potpisao svako pred početak sezone, a naročito nakon skora od 4:9, ali je posle svega viđenog u ovom trenutku jači osećaj nelagode u stomaku i velikog razočarenja.
Bio je Real na konopcima, zreo za veliko gaženje nakon što je bačen u potpuni nokdaun, ali se kao i stariji fudbalski brat čudesno izvukao.
Rekao bi neko, sklopili su pakt sa đavolom, ali je bliže istini to da je kao i uvek na ovom nivou presudilo srce šampiona i pobednički mentalitet koji je Partizan na putu da povrati.
Slaba je to na kraju uteha kada je svima jasno da je uprkos porazu, ovu seriju izgubio Partizan više nego što je u njoj pobedio Real.
U konačnom zbiru, u Kaunasu će četa Ćus Matea pokušati da osvoji titulu prvaka Evrope.
Ali, iza sve te tuge i razočarenja i priče o propuštenim prilikama, kada se sve bude sleglo, a vreme učinilo svoje, ostaće mnogo više razloga za zadovoljstvo nego za tugu.
Vreme je stara varalica i sećanje može da bude opasna fatamorgana koja može da čoveka navede na krivi put, ali ako se stvari polože na pravi način i stave u dobru perspektivi, čitava sezona može da bude dragoceno iskustvo i korak na putu ka „svetom gralu“.
Jednostavno, neke stvari se dese u tačno određeno vreme.
Ako postoji razlog da se lopta spusti na zemlju i primiri i pogled okrene ka budućnosti, onda je to što na klupi ovog Partizana najveći evropski trener ikada, Željko Obradović.
Previše je toga popularni Žoc preturio preko glave da bi ga jedan uslovno rečeno neuspeh sprečio da nastavi ka zacrtanom cilju.
Real Madrid, Panatinaikos i Fenerbahče koje je vodio do najvećih visina to najbolje od svih znaju.
Obradović je postao najveći jer je iz svakog poraza izlazio jači, a njegovi timovi bolji i spremniji za još veće izazove.
Mnogi drugi su padali u zamku samo sažaljenja, a samo su Željkovi poput čelika izlazili iz takvih iskušenja iskaljeni i jači.
Ne treba ni ići previše u prošlost jer od Željkovog povratka u Partizan imamo svedočanstvo o tom unutrašnjem rastu.
Za samo godinu dana je Partizan prešao put od šokantnog poraza od Burse u osmini finala Evrokupa do tačke do koje su sitnice odlučivale o plasmanu na Fajnal-for.
Samo godinu dana.
A iskustvo koje je Partizan stekao ove godine neuporedivo je dragocenije od onog prethodnog i biće jedan od kamena temeljaca višedecenijke potrage za ostvarenjem jednog davnog sna koji je Željko još 1992. ostavio u amanet Partizanu i srpskoj košarci.
A na tom putu u narednih nekoliko meseci čekaju dva velika izazova.
Prvi je borba za titulu u ABA ligi za koju su osnove postavljene u ligaškom delu.
Jer, bez obzira na neke epske partije koje su crno-beli demonstrirali u Evropi, trofeji su neophodan sastojak građenja šampionskog mentaliteta.
A za to će biti potrebno srušiti najvećeg rivala koji već skoro deceniju dominira u regionu i iz toga crpi svoju snagu.
Titule su moćan afrodizijak koji će Partizanu biti potreban za buduće izazove i kao melem na ranu koju je Real ostavio.
Druga stvar koju čeka upravu Obradovića jeste sklapanje kockica za narednu sezonu kada će započeti sledeći uspon na košarkaški Olimp.
Ključnim igračima ističu ugovori na kraju ove sezone i biće potrebno mnogo toga da se oni zadrže u crno-belom dresu i sve to nadogradi sastojcima koji fale.
Kevin Panter je od igrača koji je bio skorer bez savesti u lidera u kojeg se kunu svi saigrači i odigrao je sezonu života.
Liderstvo se teško kupuje novcem, a ovo koje je Panter izgradio u crno-belom dresu skoro je neprocenjivo.
Sigurno imati boljih igrača, ali takvu simbiozu igrača i kluba Partizan teško može da pronađe.
Slična je priča i sa Danteom Egzumom koji nudi posebnu vrstu kvalitet i prestavlja retkost u Evropi. Kliknuo je ne samo Dante već i njegova porodica sa Partizanom i Beogradom i Partizan će morati da pronađe način da ga privoli da ostane dalje.
Deluje da to neće biti problem sa Matijasom Lesorom koji je postao deo porodice i koji je u Partizanu doživeo vrhunac karijere koji bi zbog svog karaktera teško mogao na drugom mestu.
Tu je i donošenje odluke o daljoj saradnji sa Janisom Papaetruom, Džejmsom Nanelijem i Aleksom Avramovićem koji su imali svoje zvezdane visine, ali i očajna izdanja.
Ukoliko reši dva velika izazova pred sobom, sledi novi pokušaj na najvredniji trofej u evropskoj košarci.
Partizane, san i dalje živi.
BONUS VIDEO Odlučujući koš Tavaresa protiv Partizana
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare