Crno-bela simfonija koju su svi čekali, igrači sproveli Željkov plan u delo

Zvezda je svakako bila favorit i tu nije bilo dileme što je sugerisao i skor na tabeli i igre u dosadašnjem delu sezone, ali razlika nije bila toliko veća koliko je laički gledano moglo da se zaključi.

Partizanov problem nije bio nedostatak kvaliteta, niti nedostatak ideje i igre, već egzekucija, koncentracija i kontinuitet. Jasna je ideja i u ovom timu kao uostalom i u svim timovima Željka Obradovića, ali je pogrešan utisak o nedostatku iste dolazio kao posledica loše realizacije.

Tu nije u pitanju samo realizacija i pogađanje otvorenih šuteva, jer u tom segmentu Partizan nije blistao ni u derbiju (8/33 za tri poena), već u realizaciji dobro postavljenih napada gde se dešavalo da neko ne ispoštuje kretnju do kraja, napravi grešku kada treba završiti akciju, zbog nedostatka koncentracije izgubi loptu i na kraju promašeni otvoreni šutevi koji su dobijali na težini zbog svega prethodno navedenog.

Ta koncentracija bila je ključ u igri ove ekipe koja ne obiluje ekstremnim talentom ako se uzme u obzir kvalitet svih igrača, ali ima veliki potencijal da igra dobru timsku, sistemsku košarku na oba kraja parketa. To je za košarkaške fundamentaliste poput Obradovića od presudnog značaj - da se ispoštuje dogovorena akcija, kretnja, svaki blok, ukrštanje i preuzimanje i tek da kada sve to dovede do situacije da se stvori nekoliko opcija, igrač preuzme slobodu u odabiru jedne od njih, a ne da pre nego što se ispoštuje igra donosi odluke i radi stvari na individualnom planu.

To može da donese kratkoročnu dobit, ali na duge staze u ovakvoj filozofiji košarke može da donese samo štetu. A kada se principi ispoštuju, onda dolazi sloboda za igrače koji imaju taj kvalitet poput Karlika Džonsa da protivnika koji te fundamente očekuje kazni dobrim isčitavnanjem i dobrom igrom jedan na jedan koja dolazi nakon dobro postavljenog sistema, a ne kako sistem za sebe.

To je upravo Partizan imao u večitom derbiju. Koncentacija i sprovođenje plana i dobro razumevanje igre i trenutne situacije.

Dva su primera koja najbolje govore tome u prilog.

Partizan u prvom poluvremnu nije imao nijednu izgubljenu loptu što je posledica perfektne koncentracije igrača, a do kraja ih je imao ukupno sedam u koje spadaju i one u samoj završnici kada su u želji da potroše zakasnili da za osam sekundi prenesu loptu, tako da je broj mogao da bude i manji.

Ako uzmemo da je Partizan iz izgubljenih lopti Zvezde postigao 13 poena, a primio šest, dolazimo do jednog od prelomnih momenata u pobedi nad večeitim rivalom.

Drugi je pomenuto razumevanje situacije i čitanje igre.

Kada je delovalo da Zvezda u drugoj četvrtini uspostavlja kontrolu u jednom momentu, Partizan je tada sjajno iskroistio jednu veliku slabost rivala. Naime, Zvezda je u tom periodu prvo preko Teodosića koji je postigao trojku uz faul povela sa četiri poena viška. Nakon odgovora Tajrika Džonsa, Teodosić je pogodio i za dva poena i činilo se u tom trenutku da Zvezda dolazi lakše do koša i da bi mogla da napravi prednost koja bi na psihološkom planu mogla da igra veliku ulogu.

Ipak, Partizan je u tim momentima zahvaljujući i dobroj pripremi, iz napada u napad preko Karlika Džons stavlajo Teodosića u pikendrol i tri napada zaredom dolazio do poena sa poludistance ili linije slobodnih bacanja i povratio prednost i momentum u igri.

Džons je nakon toga pogodio još jednu poludistancu i potpuno preuzeo kontrolu utakmice vraćajući samopouzdanje ekipi koja od tog trenutka više nije ispustila prednost. Partizan je kaznio Teodosića i na drugoj strani agresivnom odbranom, ali i malo drugačijim preuzimanjima pa je umesto kreativnosti sjajnog plejmejketa do izražaja došla njegova sporost.

I taj trenutak bio je jedan od presudnih uz sam početak drugog poluvremena kada je još boljom odbranom Partizan uspeo da napravi prednost kojoj je Zvezda zapretila ozbiljnije samo u završnici treće četvrtine.

Skok i kontrola lopte kao ključ za pobedu Partizana

Kada je u prvom poluvremenu Zvezda i uspevala da zaustavi napad Partizana kojem je samo nedostajao bolji šut za tri poena, crno-beli su to nadoknadili dobrim ofanzivnim skokom i održali kontinuitet, što je posebno bitno za ekipu koja je bila u nizu od šest poraza i nedovoljno sampopouzdanja.

Partizan je od 13 skokova u napadu čak 10 pokupio u prvom poluvremenu, a svega tri u nastavku iako je tada išao i do plus 17.

Ipak, iako je opšti utiska da je ofanzivni skok bio presudan, brojke govore da je ključ bio u kontroli skoka pod svojim obručem sa kojim je Partizan umeo da ima velikih problema.

Ako napravimo paralelu i sa prethodnim mečevima u kojima je Partizan gubio videćemo zanimljive podatke.

Partizan je iz 13 ofanzivnih skokova protiv Zvezde postigao 17 poena, dok je veliki broj ofanzivnih skokova imao i protiv Armanija gde je iz 12 uhvaćenih lopti postigao 13 poena, protiv Barselone gde je iz 14 takvih situacija postigao 17 poena, Pariza gde je iz 16 skokova postigao 15 poena, Fenerbahčea gde je iz 12 skokova postigao 11 poena...

Dakle, u svim mečevima je Partizan imao 12 i više skokova u napadu i samo je imao manje varijacije u realizaciji i postignutim brojem poena, ali je i u tu imao stabilan dvocifren učinak od 11 do 17 poena... Ni u jednoj od tih utakmica izuzev protiv Zvezde nije uspevao da pobedi iako je dobro skakao u napadu, ali je problem bio na drugoj strani.

Zvezda je imala 10 skokova u napadu i postigla 11 poena, od čega neke u završnici kada je sve bilo rešeno. Pre toga, Partizan je na primer Parizu dozvolio 14 ofanzivnih skokova, Barseloni 15, Virtusu 15... Iako u tim mečevima nijedan rival nije pravio razliku u poenima u odnosu na Partizan, crno-beli su propuštali da materijalizuju dobre odbrane kojima bi slomili rivala i tu gubili stečenu prednos svojim skokom u napadu.

Sa druge strane, bilo je i mečeva poput Armanija kojem su dozvoli samo pet skokova u napadu, Monaku sedam ili Fenerbahčeu devet, ali bi tu imali problem sa izgubljenim loptama.

Partizan je protiv Crvene zvezde, kao što smo rekli, imao samo sedam izgubljenih lopti, a crno-beli su iz takvih situacija primili smao šest poena, dok su postili 13.

Sa druge strane, protiv Armanija su dozvolili 13 poena u takvim situacijama, Barseloni 11, Fenerbahčeu 17, Virtusu 18, Monaku 13...

Ta slabija kontrola skoka i poeni iz izgubljenih lopti ubijali su često i dobre odbrane Partizana i doprinosili utisku o igri gorim nego što je zapravo bio.

Samo u ta dva segmenta je Partizan protiv Zvezde napravio 13 poena viška, a utakmicu je dobio sa 12.

Karlik Džons lider, Ajzea Majk novi faktor

Mučio se Partizan u neizvesnim završnicama u prethodnom periodu, ali i u kritičnim trenucima kada ekipa potpuno stane. Na derbiju je konačno uspevao da baš u tim momentima odigra najbolje, pre svega zahvaljujući Karliku Džonsu koji je kada god bi sve ostalo stalo, uspevao da pronađe rešenje i prodorima i šutevima sa poludistance otključa odbranu Zvezde i pokrene zagušen napad.

Da je uspeo da pogodi i neku trojku, pošto je šutirao 0/5, bila bi ovo jedna od najboljih partija sezone generalno, ali je i ovako pokazao klasu. Pronalazio je rešenja sa poludistance, prodora, iznuđivanjem slobodnih bacanja i potpuno rasteretio ostatak ekipe.

To je smanjilo pritisak pre svega na Ifea Lundberga koji je u prethodne dve utakmice šutirao 0/13 iz igre i postigao ukupno sedam poena sa bacanja, dok je ovaj meč završio sa 13 poena (4/9), ali pre svega manjim pritiskom u kreaciji koja je sa njim umela da trpi. Igrao je pametnije, mada je bilo momenata kada ga je Zvezda udvajala i pritiskala, ali je ovoga puta uspevao da se iz toga izvuče i na kraju izgubi samo dve lopte.

Veliku ulogu igralo je i sjajno otvaranje utakmice Brendona Dejvisa koji je na početku postigao sedam od deset poena Partizana i to nakon što je Zvezda povela sa 5:0 i pretila da se odmah odlepi. Osim toga, iako je statistički Tajrik Džons bio bolji i bolje igrao odbranu, utisak je da je napad Partizana tečniji sa Dejvisom koji ume da kažnjava udvajanja, sjajno razigrava i sa visokog i sa niskog posta.

Falio je Partizanu napadački Sterling Braun koji je loše šutirao, svega 1/6, ali za razliku od nekih prethodnih utakmica, svaki šut je bio rezonski, a neki su i nesrećno iscureli, a znao je pametno da iznudi faul na prodoru, odigra i dobru odbranu, pa je važno što je pokazao racionalnost u situacijama u kojima mu ne ide.

Najveći dobtiak svakako je Ajzea Majk koji je pokazao da bi mogao da bude igrač za preokret sezone. Propustio je pripreme i kroz ABA ligu je pokušavao da pronađe formu, sada je pokazao i na najvećoj sceni da Partizan sa njim može puno da dobije. Sa 13 poena je podelio mesto drugog strelca ekipe, ali pre svega imponuje način na koji je igrao. Strpljivo je čekao i pratio akcije što mu je donelo nekoliko zakucavanja, pogodio je jednom sa niskog posta iz leđne igre iako mu to nije glavni adut, a pokazao je i koliko bi opasan mogao da bude u šutu za tri poena što mu je velika odlika, a još uvek je nije pokazao. Ipak, pre svega je bio sjajan na skoku sa šest ukupno, po tri u odbrani i napadu i sjajnoj defanzivi koja je omogućila Partizanu mnogo bolja preuzimanja, veću čvrstinu pod obručima i jednostavno više opcija. Iako statistički nije zabeležio nijednu asistenciju, sjajno je na udvajanjima Zvezde slao loptu dalje i generalno doprinosio protoku lopte.

Ako dodamo da je Partizan igrao bez Vanje Marinkovića koji je značajan faktor u igri ovog tima, a da je i Mario Nakić koji nije igrao pokazao da u ovom timu ima mesto, onda je tu potencijal sa njima dvojicom pre svega u odbrani još veći.

Kada dodamo da je Dvejn Vašington zbog sjajne igre bekova proveo ceo meč na klupi, a u ABA ligi je počeo da pokazuje naznake kvaliteta koji je Partizanu preko potreban, onda je jasno da tu ima još dosta prostora za mnogo bolju košarku i nadu da Partizan može da uhvati borbu za plej-of.

Pobeda u derbiju je zato pre svega na psihološkom planu posebno važna, jer Partizan i dalje čeka paklen raspored.

Dolazi mu sjajni Olimpijakos, mada verovatno bez najbolje igrača Saše Vezenkova, a zatim i Žalgiris i Panatinaikos, pa je i dalje daleko od toga da se izvukao iz krize, ali je napravio prvi i to prilično veliki korak.

BONUS VIDEO