Desilo se to već četvrti put u dva dana koliko sam bio u Melburn parku. Previše za slučajnost, dovoljno za tekst i verovatno premalo za oprost. Naime, ima dosta Australijanaca koji ne podržavaju onu dramu koja je priređena Novaku Đokoviću.
Sećate se onog vozača „Ubera“ iz jednog od prvih tekstova? Pa, izgleda da njegovo mišljenje nije bilo usamljeno.
Kažu da je neophodno upoznati konobare da bi se saznali kakva se duša grada krije iza one nalickane ili nešto oku neprihvatljivije ljušture.
Kako god ovo je priča o nekim običnim razgovorima koji su me uverili da mnogi možda i imaju pogrešnu sliku u Australiji, ali ne i kada je reč o samoj Vladi.
O Novaku Đokoviću se govori sve manje, ali sada deluje da svako pominjanje Srbije nameće pominjanje njegovog imena. Kao što se ranije to radilo za Nemanju Vidića ili Vlada Divca, sada je u fokusu najbolji teniser sveta.
Najbolji brend Srbije je ipak prošao kroz dane psihičke torture i pritisaka u Viktoriji, da sada „obični“ ljudi imaju potrebu da se izvine. I to meni jer njemu ne mogu (možda ni u naredne tri godine ukoliko ostane na snazi odluka o deportaciji), te sam odlučio da budem glasnik.
Nemojte da ubijete glasnika.
Došao sam do aparata za kafu, a onda uzgred pričao sa jednim kolegom kako „kafa nije toliko loša koliko smo očekivali“. U jednom trenutku me je pitao odakle sam, pošto je lako prepoznati da nisam iz Australije, kada sam mu rekao da dolazim iz Srbije samo je uzvratio.
„Izvinite“, a nakon toga je stiglo malo objašnjenje da Đoković to nije zaslužio da bi voleo da se to čuje.
Pa evo i da se pročita.
Zatim samo otišao da gledam miljenika domaće publike Nika Kirjosa i dok se on zabavljao na terenu, podjednako zabavno je bilo jednom gospodinu koji je seo do mene. Izvadio je zastavu (pretpostavljam države Viktorije) iz torbe i pitao da li može da pozove svoje prijatelje da sednu. I dok je mahao kako bi ga konačno primetili dok ih je bezuspešno zvao na mobilni rekao mi je: Ne prepoznajem tvoj akcenat, odakle si?
Kratko sam uzvratio: „Iz Srbije“. Nisam hteo da dodam i ono „brale“ iz neke čarapanske narodne pesme, jer ne bi, logično, ni shvatio šta želim da mu poručim. Usledilo je, pogađate, još jedno – „izvinite“. I on je potvrdio da više ne prepoznaje ovu Vladu od kad je krenuo koronavirus.
Dobio sam i dva simultana izvinite kada sam prijavljivao protokolarne stvari oko testiranja na koronavirus (koje je svakodnevno). Doduše, tada je sve ostalo na „izvinite“, jer se odjednom pojavio još neko kome gori pod nogama i vremena za priči nije više bilo.
Naravno, da li je sve ovo samo lažno saosećanje spakovano u jednu reč i jedina asocijacija koju u ovom trenutku imaju na Srbiju?
Vrlo moguće, ali svakako ne menja činjenicu da sam neočekivano morao da praštam u ime svih u državi, što je možda i preveliki teret za moja „nejaka“ pleća.
Pa, eto narode Srbije.
Izvinjava ti se deo naroda Australije, uz sve pogrdne izraze prema Vladi koji nisu za ovaj tekst.
Ali ako, daleko bilo, i meni nekim slučajem uskrate vizu, možda se i odvažim da reči pretočim u slova.
****
BONUS VIDEO Novak na aerodromu u Beogradu
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram