Ovaj naš ekonomski tigar (iako mi je i ta konstrukcija postala izlizana) ostade na hlebu i vodi, baš kao i više od pola miliona koji žive na granici siromaštva. Ovo je priča o 15.000 kilometara dalekom komšiluku, komšiluku jer verovatno znate barem nekog ko je tamo (ili zna nekog).
Evo sada i ponešto što zanima sve ili gotovo sve. Izuzetak su oni kojima roditelji (i/ili supruga) kupuju stvari.
Svi ostali koji sami biraju šta će nositi, sigurno će imati mnogo stvari da se začude u sledećem odeljku. Odlučio sam jutros da vidim i taj čuveni „DFO“ koji mi je preporučio nešto stariji kolega koji se dovoljno dobro razume u modu. Doduše, tu sam bio i na zadatku da uzmem električnu četku za kosu (koga zanima, izbor nije loš), a usput sam odlučio da i sam pogledam šta ima.
PROČITAJTE JOŠ
I dok su patike preskupe čak i na popustima, svi ostali delovi garderobe su prejeftini. Reći ću vam samo da sam za 2.289 dinara kupio dva para pantalona, jedne koje mogu da nosim gde god i jedne malo elegantnije. Ako se nismo razumeli – oba para sam platio toliko. Jedne su bile neverovatnih 760 dinara. Kada ste poslednji put videli komad odeće koji u Srbiji košta toliko? Ne računaju se poznavaoci „second hand“ proizvoda kojima smo zatrpani.
Majice su manje od 700 dinara gotovo po pravilu uz neke koje su elegantnije i idu do neverovatnih – 1.400. I ima još mnogo ovakvih i sličnih primera, a slobodno jutro sam iskoristio da se malo upoznam sa cenama.
Kada sam se probudio, prvo sam proverio kada će Novak Đoković na teren… Nije bilo informacije. Nije je bilo ni u 14.30, tek nešto posle 16.00 po vremenu u Melburnu sam saznao kada će na teren. Eto tako otprilike izgleda raditi ove turnire, stalno u nekom grču, osvežavanju stranica, proveravanju informacija, trčanju sa jedne na drugu stranu. Uz sve to je vremenska razlika od 10 sati osigurala da će mi gotovo izvesno svaki Novakov meč ličiti na bezalkoholno matursko veče. Barem po tome što ležem previše kasno.
Na ulasku u kompleks sam čuo da su dobili nove instrukcije za pušače, pa ću tako verovatno morati da napustim granice Australije kako bih mogao da zapalim cigaretu. Pokušavaju da budu ljubazni, ali se u glasu čuje prezir, ali i strah da poslodavac ne vidi da nisu savršeno revnosni. Gde su sad Rumun Konstantin i Njegoš iz Makedonije kada su potrebni?
I nakon što sam svoje oduševljenje podelio sa Srbima ovde očekivano je reakcija bila „Kada ćeš nas voditi tamo?“ Australija je na momente preskupa, a na momente prejeftina. Dezodorans od 250 mililitara je 230 dinara. U Srbiji je onaj od 150 mililitara najmanje 400.
Prejeftina ili preskupa?
Zavisi kako to gledate. Evo sada još jednom podatka, ali ne znam da li ste spremni. Zvuči neverovatno, pa eto pročitajte to polako.
PROČITAJTE JOŠ
Minimalna plata za sat je, verovali ili ne 21,82 australijskih dolara (inače australijskih 50 centi su verovatno najružniji na svetu, više liče na kovanice koje su se pojavile na početku kovanja novca nego na neku uobičajenu formu).
Na nedeljnom nivou uredno prijavljeni radnik ne sme da dobije manje od 812,60 dolara. To znači da je nedeljna plata 61.933 dinara. To je najmanja moguća zarada. Neka bude sve papreno skupo, ali toalet papir, hrana u prodavnici, sve što je potrebno za kuću je podjednako skupo kao kod nas. Nisu podjednake cene, već je podjednako skupo. Zato što Srbin mora da izdrži četiri nedelja sa ovom svotom novca. To znači da čovek koji nema dana škole i radi na nekom poslu zaradi za sedam dana koliko mesečno prosvetni radnik u Srbiji.
Razmislite o tome pre nego što sledeći put odete na roditeljski i budete optuživali nekoga da ne radi posao kako vam se dopada.
Sada je i jasno zašto je mnogo naših ljudi stiglo ovde, jednostavno ovo je zemlja mogućnosti jer posao ne može da nađe samo onaj koji ne želi. U toku lokdauna je država Viktorija plaćala svakom radniku 500 dolara sedmično samo da sedi kod kuće… Sećate se kako je bilo u Srbiji?
To je samo mala paralela jer je bitno znati kako to rade drugi, pogotovo drugi koji nemaju ni izbliza istoriju kao mi. Kako su se oni tako brzo razvili, a mi krpimo puteve iznova i iznova. To je za neku drugu još mračniju temu.
Okrenimo malo i na žurku, baš kao što su to uradili Srbi nakon što je Đoković odlučio da mu se žuri da završi pre ponoći sve. Kao da je znao da Srbi planiraju nešto za sutra i nešto za nedelju (ali o tome ćemo još kasnije, neka sada samo bude tu). Po završetku svakog meča sada već imam uobičajenu rutinu da odem do mesta na kom se okupljaju Srbi.
I tu je uvek posebno zanimljivo, ali je sada usledio spektakl kada se pojavio Srđan Đoković. Nakon prave rapsodije sa „Srđane Srbine„, usledilo je nekoliko skandiranja Đokoviću i Srbiji. Sve vreme je jedan tip na kom je odelo gore pucalo, a dole se klatio pazio da niko ne pređe granicu i ne pokuša nešto.
Ipak, bilo je zanimljivo videti u razgovoru baku Srbijanku sa Srđanom, a onda i strpljenje njegovo da se slika sa svim navijačima.
I dok se sve to dešava do mene prilazi nekoliko navijača koji su primetili da oko vrata nosim plastiku. Kada sam im rekao da radim za Nova.rs, dva puta sam čuo odgovor „Vi ste najbolji postali za tenis“.
Hvala vam svima koji tako mislite, to je jedna od najvećih pohvala koju jedna redakcija može da dobije.
Ali, dozvolite da budemo neskromni, ovo je tek početak.
BONUS VIDEO Đoković demolirao Rubljova za polufinale Australijan opena
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare