45
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je danas preminuo u Kliničkom centru Crne Gore, bio je čuvar Pećke patrijaršije, tvorac veličanstvenih litija i jedan od najzaslužnijih za svrgavanje Mila Đukanovića sa vlasti.
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije preminuo je jutros u kliničkom centru u Podgorici
Nakon izuzetno burnih izbora u Crnoj Gori, sudbina Mitropolije crnogorsko-primorske i drugih eparhija SPC, koja je bila ozbiljno ugrožena Zakonom o slobodi veroispovesti, uplovila je u mirnu luku. Nesumnjivo je da je u ovom istorijskom poduhvatu veoma važnu ulogu odigrala SPC, tačnije mitropolit Amfilohije, kao i vladike..
I dok je crnogorski državni vrh pravio razlike između Srba i Crnogoraca, mitropolit Amfilohije sa vladikama u ovoj situaciji mudro je postupao, insistirajući na jedinstvenom identitetu pravoslavnih Srba i Crnogoraca što je dalo odlučujući doprinos pobedi opozicije na nedavnim izborima.
Mitropolit Amfilohije je 30 godina svoj život posvetio misiji očuvanja crkve i Svetog duha u Crnoj Gori, boreći se protiv velikih izazova i iskušenja. Odnosi između njega i vlasti Crne Gore bivali su sve hladniji zbog njihovog opredeljenja za odvajanje Crne Gore od Srbije. Veoma oštro je kritikovao i formiranje Crnogorske pravoslavne crkve, koju je nazivao, „zloćudnom izraslinom“ i „bezbožničkom“.
Tokom decenija njegovog služenja u zemlji Svetog Petra Cetinjskog i Svetog Vasilija Ostroškog obnovljeno je na stotine crkava, hramova i manastira, značajno je povećan broj sveštenih lica i, najvažnije, očuvana je i čak povećana vernost naroda Crne Gore pravoslavnoj crkvi.
Kolika je ta vernost bila vidi se i iz njegove poruke koju je nedavno dao za beogradsku Politiku „da neće umreti pre nego što na vrh Lovćena vrati Crkvu Svetog Petra Cetinjskog“.
Žrtva koju je podnosio mitropolit Amfilohije u proteklom periodu bila je nezabeležena u novijoj istoriji pravoslavlja. Hapšenja, progoni, pretnje upućene njemu i njegovom sveštenstvu hrišćanski su podnosili, uvek pozivajući na mir i uzdržanost, bratsku ljubav i međusobno poštovanje Srba i Crnogoraca.
Upravo takvo njegovo ponašanje rezultiralo je ogromnim brojem ljudi koji su svake nedelje učestvovali u veličanstvenim litijama u svim većim mestima u Crnoj Gori, protestujući zbog donošenja Zakona o slobodi veroispovesti i pored zabrane većih okupljanja zbog koronavirusa.
Iako je crnogorski državni vrh predložio mitropolitu Amfilohiju obustavu primene zakona, Mitropolija je to odbila kao „neiskrenu i neodrživu“ ponudu i odlučila se za nastavak litija. Zbog toga je crnogorski premijer Duško Marković optužio mitropolita Amfilohija da se „nažalost stavio na čelo anticrnogorske opozicije“.
„Crkva nema svoju stranku niti svoju izbornu listu, ali je prirodno da se raduje onima koji su protiv bezakonog zakona i koji brane svetinje, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju“, govorio je Amfilohije.
Uoči izbora poručio je da Crkva može da poželi sreću svakome ko iskreno traži promenu života u Crnoj Gori nabolje, ko se bori za pravdu, poštovanje Ustava, pa i protiv bezakonja u odnosu na veru i Crkvu, kao i da takvu političku sreću i politički napredak ne poželi onima koji su izglasali Zakon o slobodi veroispovesti i koji poistovećuju sebe i sopstvene interese sa državom Crnom Gorom.
Za „nadahnute pesme“, revnost i brigu za Crkvu i ljubav posvedočenu kroz pesme „Dogodine u Prizrenu“ i „Sviće zora“, posvećene odbrani svetinja u Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji, odlikovao je muzički sastav Beogradski sindikat Zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca.
Amfilohije je tvrdio i da nikad nije podržao predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, niti da je u njemu i njegovoj politici video nešto što bi bilo interes za crkvu, a ni za državu.
Više puta u javnosti iskazivao je stav o potrebi očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Međutim, kada je izjavio da strahuje da politika Aleksandra Vučića vodi izdaji Kosova, počele su turbulencije u odnosu mitropolita i srpskog predsednika.
Sukob je počeo krajem decembra 2017. godine nakon što je Amfilohije sastavio i potpisao apel za odbranu Kosova i Metohije, čiji sadržaj je bio u suprotnosti sa politikom o Kosovu za koju se zalagao Vučić.
U maju prošle godine poglavar crnogorsko-primorske mitropolije optužio je Vučića da je učestvovao u kreiranju državnog udara sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem i da je i on zaslužan što su lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević osuđeni na po pet godina zatvora.
Nakon toga je usledilo i Amfilohijevo protivljenje odluci Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) da dodeli orden Svetog Save predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Jednu od poslednjih „uvreda“ na račun predsednika Srbije Amfilohije je izneo krajem prošle godine kad je Vučića nazvao neznalicom, komentarišući njegovu izjavu „da crnogorska autokefalna crkva i de fakto i de jure postoji i pre uspostavljanja nezavisnosti 2006. godine“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
