Zamislite da skačete s polomljenom nogom: Svako je osetio bol zbog suza Angeline, sport nekad stvarno nije fer

Pa, da li je ovo moguće? Nema ko se od srpskih izveštača na stadionu "Francuska" nije uhvatio za glavu zbog Angeline Topić. Verujem da je slična reakcija hiljada i hiljada ljudi bila i u Srbiji, jer ova fenomenalna 19-godišnja devojka nikako nije zaslužila sve što joj se dešavalo za vreme skoka uvis na Olimpijskim igrama 2024.

I kasnije, kroz suze i smeh je otkrila kako se oseća posle ulaska u finale, ali tamo je u nedelju nažalost neće biti, pošto je zbog povrede morala da odustane.

Kakva šteta, kakva nepravda. Sport nekad stvarno nije fer...

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Na samom zagrevanje doživela je peh. Ne, ne, ne... Zašto? Pričao sam sa sobom u tim trenucima, dobro, i sa kolegama u redakciji, kako bismo što vernije preneli sve što se dešavalo.

Umesto da se radujemo prvom skoku srpskog čuda od deteta na Olimpijskim igrama u Parizu, morali smo što više da zumiramo telefon i pratimo kakva je situacija sa skočnim zglobom.

Upravo njega je Angelina Topić izvrnula prilikom zaletanja na stadionu "Francuska", nezgodno je stala na sunđer, noga je "pobegla", a bolna grimasa govorila je više od bilo kakvih reči. Odmah je otišla kod oca, Dragutina Topića, i dobila medicinski tretman, ali je zabacivanje glave unazad takođe govorilo da nije dobro.

Na kraju se ispostavilo da nikako nije, pošto je došlo do naprsnuća fibule, a i sa prelomom je uspela da prođe u finale.

"Nažalost, to bi bilo to od mog nastupa na ovim Olimpijskim igrama. Snimak je pokazao da je ipak došlo do ozbiljnije povrede, preloma u desnom zglobu, i neće biti moguće da se pojavim u velikom finalu. Zaista sam verovala da ću moći uprkos svemu da izađem opet na borilište, dala sam sve od sebe da se izborim za njega, ali eto, izgleda da na kraju nije bilo suđeno, ovog puta. Vidimo se uskoro, neću daleko", poručila je Angelina na Instagramu uz fotografiju noge u čizmi.

Nažalost, sve je išlo ka tome da je povreda ozbiljnija, i ona je sama rekla odmah posle kvalifikacija da je čula da je nešto puklo.

„Probala sam da skočim, nešto sam se skroz zbunila u zaletu i nezgodno sam stala na sunđer. I samo je desno stopalo otišlo u stranu, čula sam da nešto puca. Ako ništa nije puklo… A mislim da jeste, čulo se, kao lepljiva traka kad se iscepa. I u trenutku nisam ništa osetila, kako sam sišla sa suđera shvatila sam da ne mogu da hodam", deo je drame koju je proživela na stadionu "Francuska".

I samo da do detalja budete svesni kakva je to šampionka, koliko nije želela da odustane i na koji način je, i uz kakve bolove, uspela da odleti u finale.

Videlo se i da je strah prisutan, iako je neustrašiva kada se nađe sa najboljim svetskim atletičarkama, ali su ovo bili uslovi neravnopravne borbe. Trenuci strepnje, neizvesnosti, o čemu se radi, da li će moći... Posle ukazane lekarske pomoći vratila se na stazu, legla, pa sela, na red je došlo i istezanje. Trebalo je da skače kao 10. po redu, ali je odustala od visine od 183 centimetara. Bilo je jasno kako želi što više da dobije na vremenu i da se zglob iole stabilizuje.

Rešila je da skače na 188 cm i oborila je letvicu, a u očima se video strah... Ni drugi put nije uspela, ali jeste iz trećeg pokušaja, da ostane u igri, i odmah zatim otišla do slavnog oca Dragutipa Topića po savete.

Zglob joj je bio vidno zavijen, iako prilikom hodanja nije odavala utisak velikog bola, samo zamislite kakav je bio kada je u pitanju prelom... I na 192cm viđen je isti scenario, svi znamo koliko više može, ali ju je sada srce guralo.

Jedno rušenje, pa drugo, i onda magičan skok vredan finala usled raspleta ostalih takmičarki. Konačno smo dočekali i osmeh pošto je preskočila 192 cm i to iz trećeg pokušaja, 195 cm već nije mogla.

Neverovatno koliko sport nekad nije fer, koliko je surov, što je i ona sama istakla. Da će se nada raspršiti bilo je jasno posle njenih reči da je nešto puklo kao kad se lepljiva traka iscepa, pa je svet ostao uskraćen ovaj put da vidi šta i koliko može srpsko čudo od deteta.

A, može, i te kako, jer je šampionka velikog srca, jer bez takvog srca i strašnog bola u nozi na koju nije mogla da se osloni usled preloma, ne bi ni otišla u finale.

Ona je za nas uzela medalju u Parizu i pokazala kako se bori pod zastavom Srbije, a njeno vreme tek dolazi.

BONUS VIDEO