Pošto ga premijerka (koja je juče iznosila svoj ekspoze, nakon višemesečne neizvesnosti oko formiranja Vlade) zove "šefe", partijski je šef članstvu koje se broji u stotinama hiljada, građani ove zemlje ga percipiraju kao "gazdu", red je da na predsednika Vučića adresiram komentar na tekst koji je juče osvanuo na naslovnoj strani novina "Nova", a u kom se prenose podaci Evrostata, prema kojima je našu zemlju za 10 godina njegovog gazdovanja napustilo 350.000 ljudi - ceo jedan Novi Sad. U tu brojku, inače, nisu uračunati oni koji u zemljama EU borave ilegalno, što je, verovatno, još toliko (ili makar jedan Leskovac pride).
Zato, evo nekoliko najvažnijih tačaka iz teksta mog kolege Andrije Lazarevića.
„Bežanija“ je počela još za prvog pramandata gazde, devedesetih godina prošlog veka.
Građani su iz Srbije bežali i u „piku“ pandemije, 2020. godine, kada ih je otišlo 42.000.
Najviše se beži u Nemačku, zašto, nije mi jasno s obzirom na to da je ta zemlja na ivici propasti, kažu mediji bliski Vladi. Druga na listi je Hrvatska, tek to mi nije jasno, pošto nas oni mrze, a mrze i šefa.
Izgleda da smo zaposlenost podigli upravo ovom „Titovom metodom“ – nema ljudi, nema ni nezaposlenosti.
PROČITAJTE JOŠ
Dakle, gazda, ovo su fakti.
Firma – a od države Srbije SNS je načinio zaista svoju firmu, otimajući i sredstva proizvodnje i institucije koje ih regulišu – očigledno nije u fazi rasta nego pre u fazi smanjivanja kao pred neki stečajni proces. Pre njega, obično ide i popis imovine i zaposlenih, što smo prethodnih dana takođe imali, pa se, eto, lepo uklapa u ovu sliku propalog preduzeća. DOO Srbija gubi i na atraktivnosti. Ni migrantima iz ratom zahvaćenih područja nismo dovoljno interesantni da bi aplicirali za stalan boravak. Umesto toga, draže im je da se kockaju sa životom i na crno prelaze granice. Nije to ni čudo: penzije u firmi su smanjivane (ne mareći naročito za legalitet takve odluke), plate ne rastu na način koji može da prati inflaciju, a i broj radnih mesta (a naročito je problem njihova diversifikacija) ne raste u skladu sa potrebama.
Najveći problem vam je, šefe, vertikalna mobilnost zaposlenih. Priča se, gazda, da se u ovoj firmi ne napreduje bez ozbiljne veze i članske karte. Kako onda očekujete da ćete zadržati radnike? Pa nema svako tatu/strica/tetku/brata/muža ili sestru na položaju. Oni koji imaju su napredovali.
Zaposlene u vašoj firmi, direktore, brine i to što im prava nisu zagarantovana zakonima. Sve se svodi na to koliko si dobar sa neposrednim rukovodiocem, a on ne meri po učinku nego po tome koliko si mu lojalan i koliki mu deo plate daješ. Nemam dovoljno mesta da se dotaknem drugih aspekata: netransparentnog poslovanja firme, kulture rada u kolektivu, zaštiti za ugrožene grupe, itd.
Zašto bi neko hteo da radi u takvoj firmi? Zar nije vreme da se rukovodstvo menja? Razmislite o tome.
BONUS VIDEO Mihailo Jovićević: Država odbija da komunicira
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar